Kako pripremiti dete za polazak u vrtić?

Za par meseci Viktor će morati da krene u vrtić (jaslice). Teško mi je, kao i većini mama verovatno, kada samo pomislim na taj veliki događaj u našim životima. Na to odvajanje.  Nisam sigurna da li će teže biti njemu ili meni.

Mnoga deca imaju problema sa razdvajanjem na samom početku jaslica. Ipak je to jedan veliki korak u osamostaljivanju deteta. Njihov možda prvi susret sa više nepoznatih odraslih osoba, novim okruženjem, velikim brojem dece, novim dnevnim rutinama, novim jelovnikom. Sve u svemu, to je jako velika promena i stresan period u životu deteta.

Kažu da normalan i očekivan period adaptacije traje između 2 i 3 nedelje, zavisno od deteta. Neka deca su društvenija i slobodnija, lakše se prilagode novim situacijama i ljudima, a neka su stidljiva i kod njih to teže ide. Danas je moguće da roditelj jedan deo ovog perioda prilagođavanja bude prisutan u vrtiću kako bi detetu bilo lakše. Ipak, preporučuje se da ovo ne traje previše dugo pre svega zbog druge dece.
Ipak, nekoj deci treba i više vremena da se prilagode, i to je sasvim u redu (do 2 meseca).
Neki roditelji imaju iskustvo da deca znaju da plaču samo pre nego što stignu u vrtić, tj. u samom momentu kada ih roditelji tamo ostavljaju, a nakon toga se odlično provedu i lepo im bude sa učiteljicama i decom.

Čitajući različite tekstove na ovu temu, nekoliko saveta mi se izdvojilo iz mase pa ću ih ovde i navesti u kratkim crtama. Pripreme za vrtić treba da počnu dosta ranije, čak nekoliko meseci ranije kako bi ta velika promena protekla što bolje i kako bi se dete postepeno naviklo na promenu.

Slede neke preporuke i saveti koje ja planiram da sprovedem u delo, i evo ih:

  • Prilagođavanje dobro isplanirati sa vaspitačima i neka to bude vaša i detetova rutina neko vreme.
  • Uskladite dnevnu rutina deteta sa onom iz vrtića (buđenje, obroci, spavanje u određeno vreme i slično).
  • Šetajte u okolini vrtića, prolazite često pored njega i pričajte detetu kako će ono uskoro tu dolaziti da se igra i upozna novu i zanimljivu dečicu.
  • Druženje sa vršnjacima pre vrtića će pomoći da se lakše uklopi sa decom.
  • Vežbati rastajanje – ostavljati dete na čuvanje osobama od poverenja (bake, tetke, deke i slično).
  • Upoznati dete sa prostorom vrtića i vaspitačicama.
  • Pripremite dete za vrtić realno mu predstavivši kako vrtić izgleda i šta ga tamo čeka. Odgovorite iskreno na sva njegova pitanja.
  • Deca plaču i negoduju jer osećaju strah i nesigurnost od novog i nepoznatog. Objasnite im da nemaju razloga da se plaše I da im se u vrtiću ništa loše neće desiti. Budite strpljivi jer detetu treba vreme.
  • Pokažite svoj pozitivan stav prema vrtiću, pričajte detetu kako će mu tamo biti lepo, kako će steći drugare i igrati se sa lepim igračkama, kako će mu biti zanimljivo. Podstičite igru i druženje.
  • Budite iskreni sa detetom – recite mu gde zaista idete i kada ćete doći po njega. Ne treba misliti da je bolje za njega da mu kažete da dolazite brzo po njega ili da ste u drugoj prostoriji jer će ono samo da iščekuje kada ćete se pojaviti. Stručnjaci kažu da je bolje reći detetu da idete na posao i da ćete doći po njega nakon spavanja ili nakon ručka, tj. dati mu neku realnu vremensku odrednicu koju će da razume i dodjite uvek na vreme kada ste i rekli.
  • Prvih dana odvojiti više vremena i provediti ga sa detetom, to je ono što će mu najviše nedostajati. Šetajte, igrajte se, pričajte mu priče ili šta već ono voli da radite zajedno.
  • Dati detetu da u vrtić ponese svoju omiljenu igračku koja će mu biti neka vrsta utehe.
  • Kada ga ostavljate, ne razvlačiti pozdravljanje. Naravno, uvek se pozdravite, nemojte samo da se iskradete, ali neka pozdravljanje ne traje dugo.
  • Prvi dan u vrtiću je za dete jedna ogromna promena. Kažu da mi mame ne treba da pokazujemo bebi/detetu da je i nama teško i ne treba da plačemo i slično jer će to kod bebe izazvati samo dodatni uznemirenost i zabrinutost. Realno, da smo mi na njihovom mestu, a mama plače jer nas tu ostavlja, verovatno bismo se uplašili i pretpostavili da je vrtić loše mesto.
  • Nikada ne treba pretiti detetu vrtićem ili vaspitačima!
  • Ne bi trebalo da se sa polaskom u vrtić poklopi još neka velika promena (npr. odvikavanje od pelena, od flašice, cucule, selidba i sl.)

 

Kao mala, ja sam mrzela vrtić. Plašila sam ga se, i dece i vaspitačica i stalno sam se pitala gde mi je mama. Iako je moja baka bila vaspitačica u vrtiću i deca su je obožavala, i ja sam je obožavala, ipak nisam htela da ostanem ni kod nje u grupi.

Ipak, trudim se da, kada je Viktor u pitanju, imam pozitivan stav. Ne želim da mislim kako će njemu biti loše tamo, kako neće voleti to okruženje i novu decu. Želim da verujem da će mu se dopasti njegove vaspitačice i deca koju bude tamo upoznao. Da će se lepo igrati sa drugom decom, naučiti nove igre, nove pesmice i lepo provesti vreme. Vrtić bi trebalo da bude mesto gde deca nauče da se socijalizuju, da budu u timu, gde nauče da dele – i igračke i vreme. U vrtiću deca steknu neke dobre navike . Kažu da deca (čak i jednogodišnjaci), mnogo brže usvoje novu rutinu i nauče nove veštine. Drugarica mi priča kako je njena devojčica vrlo brzo naučila u vrtiću da zaspi sama, da jede sama, da pere rukice i da brine o svojim patofnicama.

Zaista želim da verujem kako polazak u jaslice može biti samo dobar za moje dete. Naučiti ga prvim važnim životnim lekcijama, ali takođe biti još jedan uvod u srećno i veselo detinjstvo.

Volela bih da čujem vaše savete i iskustva sa adaptacijom na jaslice/vrtić. Pratite me na Instagramu i podelite šta je vašoj deci pomoglo da se prilagode.

Hvala što čitate!

Love, K