Moja priča o dojenju

Od samog početka trudnoće moja prva vizija sebe I moje bebe bila je idilična slika Ja ga/je (tada još uvek nismo znali da ćemo dobiti ovog malog mega cara Viktora) držim u naručju, sedim na našem francuskom krevetu u najlepšoj spavaćici, ušuškana, pored mene moj V, i ja dojim bebu. Idila.

 

Često sam se u trudnoći čudila kada bi me neko pitao „Je l planiraš da dojiš bebu?“ Odgovor je uvek bio „Naravno!!!“ a u sebi sam mislila „Zašto bi me iko, pobogu, pitao ovako nešto, kakvo idiotsko pitanje. Pa naravno da ću da dojim bebu!!!!!“

U 7. mesecu trudnoće pohađala sam školu roditeljstva „Roditeljstvo novog doba“ i jedno od predavanja je bilo baš na temu dojenja. Predavač je bila Marija Taraba, savetnica za dojenje. Pričala je o tome kako je to najprirodnija stvar, kako samo treba biti pozitivan, truditi se, insistirati na podojima od prvog dana kada beba dodje, ne treba kupovati pumpice, cucule, dohranu i slično i džabe trošiti pare. Bila sam zadovoljna. Sve ukazuje na to da je moj plan da dojim, kao potpuno prirodna stvar, dobra odluka i da su zvezde na mojoj strani. Pohađala sam i jednu super školu dojenja kod Tereze Miljković ( http://superbeba.com/category/dojenje/radionice-i-predavanja-o-dojenju/ ) i dobila dosta samopouzdanja. Dojiću po svaku cenu!

Nakon užasnog porođaja, pretrpljene traume (o tome u nekom drugom tekstu), rodio se moj superstar, moj Viktor. Prvih par dana u porodilištu je bilo teško. Ja ceo prvi dan nisam bila u stanju da se pomerim, samo sam spavala, nisam mogla ni da držim Viktora bez pomoći. Nisu mi ni ponudili da dojim, a kada sam zatražila, rekli su mi da nemam još uvek mleka i kada nadođe, probaćemo.

Insistirala sam, tražila da ga donesu, želim da nahranim svoje dete, ne želim da pije tamo neku formulu. Grudi su mi spremne. Osećala sam da mleko nadolazi.

Naredni dan sam pokušavala, on je bio zainteresovan, moje grudi su već prilično otekle i bolele. Ali nismo baš najbolje mogli da se usaglasimo. Pokušavali smo, mleka je bilo u izobilju. Malo smo se mučili, ja sam bila uporna, želela sam da ga dojim. Nisam znala da su ga babice u boksu već hranile nekom formulom, pa nije bio mnogo gladan kada dođe kod mene. Pokušavala sam, svaki put bi zaspao na grudima.

             

 

Konačno smo došli kući i saga o dojenju počinje.

Problem #1: Beba nikako nije mogla da lepo uhvati bradavicu. Ovo je trajalo neko vreme dok za svaki podoj nisam počela da koristim veštačku bradavicu. Ipak, na nagovor patronažne sestre, skoro mesec dana sam pokušavala bez veštačke bradavice jer je ona bila ubeđena da kroz veštačku bradavicu beba ne dobija dovoljno. To ipak, nije bilo tačno, samo je trebalo da mi krene mleko u dovoljnoj količini i da se laktacija uspostavi.
**Savet: Probajte sa veštačkom bradavicom. Možda bude lakše. Probajte i različite položaje, moguće da vam neki više odgovara.

Problem #2: BOL. Neopisiv bol koji sam osećala dok sam ga dojila. Bradavice, cele grudi. Bolelo je ludački. Svaki podoj ja sam ga dojila i plakala. Bilo je maltene neizdrživo. Išla sam i kod ginekologa i kod svog lekara opšte prakse, i patronažna mi je pregledala grudi svaki drugi dan. Njima ništa nije falilo, nije čak bilo ni ragada, ni ranica, nisu bile ni zagnojene. Savršeno normalne bradavice, izgledale su zdravo. I bile su zdrave. Ipak, bol je bio konstantan i nepodnošljiv. Mesec dana sam u kući hodala bez majice. Niko nije znao da mi da odgovor ZAŠTO toliki bol? Mislila sam da nikada više neću živeti bez tog bola koji se ni u jednom trenutku nije smanjivao! A svi lekari su mi rekli da će jednostavno prestati, da je to normalno i da se često dešava. Izgleda da se bradavice jednostavno navikavaju na svoju novu ulogu. Mama, bake, muž, svi su mi govorili da jednsotavno odustanem i da pređem na dohranu full time i da se ne mučim toliko više. Naravno, nisam ih poslušala. Nakon skoro 2 meseca ovakvog mučenja, prestalo je. Bol je samo postepeno nestao.
**Savet: Ono što mi je dosta pomoglo bili su tuferi za grudi. Oni koji su meni bili najbolji i  koje preporučujem su iz parfimerije Lili, njihov brend – Mama & baby. Koristila sam i Multi Mam Lanolin, prijalo mi je da ga mažem, mada nije mi on olakšavao bol. Ono što sam nastavila i kasnije da koristim bila je Babylove Mama krema za bradavice. Ali ne odustajte ako zaista želite da dojite svoju bebu. Ako vas boli, proći će. Mora u jednom momentu.

 

Problem #3: Nakon par dana, mleko je počelo da nadolazi, a bebac nije mogao da sisa toliko jer se još uvek nismo uhodali. Dobila sam temperaturu 38.7, grudi su bile kao kamen. Nisam srećom dobila mastitis. Odmah sam popila brufen. Ono što sam odmah morala da uradim je masaža grudi, blaga, kružnim pokretima, i pražnjenje grudi. Bolelo je kao u oko. Jednu dojku ja, drugu moj muž. Kada sam izmuzla svo mleko temp. je spala i bilo je mnogo lakše. Grudi su omekšale automatski. Međutim, morala sam da nastavim redovno izmazanje i moj najveći saradnik bila je Aventova pumpica. Koristila sam je svih 9 meseci i bez nje ne znam kako bih uspela.
** Savet: Ono što mi je bilo od pomoći kod nadolaženja mleka je pelena zagrejana na ringli i prislonjena na grudi, nakon toga masaža i izmazanje. Ovo se odnosi na sam početak dok se laktacija uspostavljala. Takođe, hladne obloge ako želite da se mleko smanji. List kupusa da olakša upaljene i bolne grudi.

Problem #4: Ono što je meni lično bio problem i osećaj nekog ličnog neuspeha počelo je rečenicom patronažne: “ Najbolje bi bilo da mu dva puta dnevno dodate po malo dohrane kako bismo bili sigurni da nije gladan.” Dohrana? Ne! Zašto?? To je kao da mu dajem fast food!!! Ipak, majka u meni je prelomila. Ako patronažna sestra misli da možda beba ne dobija dovoljno mleka, ne želim da mi dete bude gladno. Ali dojiću. Izmlazaću mleko. Sve ću učiniti kako bi dobijao što više mog mleka. I tako sam i uradila. Dodavali smo dohranu po malo na početku, ja sam koristila pumpicu za izmlazanje i nekako smo se snšli. Viktor je lepo ručkao i bio je zadovoljna beba, super napredovao.
**Savet: Meni je pumpica Avent pomogla mnogo. U momentu kada Viktor nije hteo da sisa, ja bih izmlazala mleko i dala mu na flašicu. Kada je noću prespavao i nije se budio da jede, ja sam se budila i izmlazala rezerve za sutradan. Kada su me grudi bolele jer je mleko nadolazilo, opet pumpica. Meni je spasila dojenje! I pomogla da se Viktor vrati sa formule na isključivo doenje.

 

              

 

 

Nakon dva meseca, bol je prestao, laktacija se uspostavila, formula koju smo koristili povremeno kao dodatak dojenju polako je počela da se smanjuje i negde oko 4. Ili 5. meseca skroz smo izbacili formulu. Zamislite to. Moja beba je dobijala prva dva meseca formulu par puta dnevno i tako smo povremeno radili i nakon toga, da bi oko 4. meseca bebac potpuno samoinicijativno izbacio formulu. Nije mu više bila potrebna, mog mleka je bilo dovoljno.

Svi su mi govorili da ako krenemo sa formulom jednom, nema povratka na dojenje. Bebi je lakše da pije iz flašice i neće hteti da sisa. To evo potvrđujem ja ovde lično, nije tačno. Sve zavisi! Moja beba je prvih dva meseca kombinovala formulu i dojenje da bi na kraju sasvim izbacili formulu.

 

Viktora sam dojila 9 punih meseci i 10.mesec smo polako umanjili dok sasvim nismo prestali. On je bio zadovoljna I sita beba koja je volela mamino mleko.

Dojenje jeste najprirodnija stvar i prelepo je. Zbližavate se sa svojom bebom, hranite je. Vaše sopstveno telo stvara najzdraviju i najbolju hranu za vaše dete. Neprocenjivo! I mnogo zdravo za bebu, najbolje.  Ipak, dojenje je Sizifov posao za neke mame. Zahteva težak rad i trud. Upornost. Strpljenje. Čelične živce. Ipak, ako se za vas ne ispostavi, ako ne budete uspele da dojite svoju bebu iz ma kog razloga to bilo, ne očajavajte! Najbitnije je da je beba zdrava I da dobro napreduje. Obaspite je ljubavlju, mazite I pazite, volite, pružite joj svu svoju nežnost. Ništa joj na ovom svetu neće nedostajati.

                        

Love, K