POVEZIVANJE SA BEBOM

Tokom svoje trudnoće često sam slušala i nailazila na termin „povezivanje sa bebom“. Na samom početku nisam ni bila sigurna šta se tačno podrazumeva pod tim, jer, mislila sam, naravno, povezaću se sa bebom, moja je. Pitala sam se zašto se toliko priča baš o tome, zar to ne dolazi prirodno? Svakako, ima majki i očeva koji odmah na početku osete tu bliskost i povezanost. Ja sam je osetila. Ipak, naišla sam na dosta primera iz prakse gde se to ne dešava odmah i ne dešava baš tako prirodno.

Većina novorođenčadi je odmah spremna na povezivanje. Sa majkom, pre svega. Ipak, kod nekih roditelja se mogu javiti pomešana osećanja.

Povezivanje sa bebom je proces koji nekada može i da potraje. Takođe, ne postoji određeni period nakon rođenja bebe tokom koga povezivanje treba da se desi. Uglavnom kod mnogih roditelja to je proces koji se odvija danima kroz negu i brigu o bebi.

Može se desiti da nismo ni svesni da smo se povezali sa bebom dok ne uhvatimo sebe kako sa divljenjem posmatramo svoju bebu i njen prvi osmeh ili dok se proteže ili dok zeva, i shvatimo da smo preplavljeni ljubavlju i radošću.

Zašto je povezivanje sa bebom tako bitno?

Povezivanje je od ogromne važnosti za bebu. Negde sam pročitala da naučnici još uvek dosta uče i otkrivaju o povezivanju roditelja sa bebom. Poznato je da je čvrsta veza koja se formira između roditelja i deteta zapravo bebin prvi model i primer intimne veze i na taj način se razvija osećaj sigurnosti i stiče samopouzdanje. Takođe, naučno je dokazano da odgovor na plač (poziv, signale) novorođenčeta može uticati na njegov socijalni i kognitivni razvoj.

Razvijanjem tople, čvrste veze sa bebom, ispunjene ljubavlju, roditelji podižu dete koje je samopouzdano, brižno i koje ima zdravu i dobru osnovu da razvije empatiju prema drugima i postane zdrava ličnost.

Rađena je jedna studija na tek rođenim majmunima kojima su umesto njihovih pravih majki dodeljene lutke. Lutke su bile mekane i davale su bebama majmunima mleko u vidu formule. Ipak, majmuni koje su gajile njihove prave majke su se mnogo bolje socijalizovali od ovih drugih. Razlog je upravo ta interakcja sa majkom od rođenja. Takođe, majmuni koji su boravili sa lutkama su pokazivali znake tuge. Naučnici veruju da nedostatak povezivanja sa bebom kod ljudi takođe može izazvati slične probleme.

 

Kako se povezati sa bebom?

Prvi dani sa bebom su svakako teški i naporni. I to ne samo za majke koje se oporavljaju od porođaja, uče da doje i jako malo spavaju. Ni očevima nije lako. Povezivanje majke sa bebom je možda prirodniji proces ili jednostavno nešto što se brže ostvari nego sa očevima. Majke doje, majke od prvog momenta imaju priliku da se maze sa bebom i iskazuju joj nežnost i ljubav.
Ipak, i majkama i očevima može biti potrebno neko vreme da shvate kako se na dobar način povezati sa bebom. Pa evo par predloga:

  1. Dodir, skin to skin (kontakt koža-na-kožu) i eye contact (kontakt očima).
    Stručnjaci savetuju što više kontakta koža na kožu u prvim danima nakon rođenja bebe. Postoji dosta iskustava u različitim situacijama gde je ovakva vrsta kontakta bila od neizmerne, čak najbolje pomoći (kod prevremeno rođenih beba, kod beba koje nisu htele/mogle da sisaju, kod beba sa nekim zdravstvenim problemom na rođenju i sl.)
    Ima li šta lepše od neizmernog maženja sa bebom koja je tek stigla u vaš dom? Ne baš 🙂
  2. Dojenje.
    Osim što je dojenje najbolja opcija za bebu od samog starta i obezbeđuje potrebne hranljive i nezamenljive materije, sam čin dojenja uči bebu da je majka izvor nege i utehe kome može i treba da veruje.
    Naravno, ukoliko iz bilo kog razloga majka ne može da doji, hranjenje formulom takođe može biti divan način povezivanja i komunikacije kroz dodire i poglede. Ova vrsta hranjenja bebe daje šansu i tatama da se lakše povežu sa bebom od samog starta. Dok hranite bebu (bilo da je dojenje ili flašica) dobro je gledati bebu u oči, maziti joj lice i možda nešto lepo i tiho pevušiti ili pričati ako to bebi prija. Neke bebe, pak, vole tišinu dok sisaju.
  3. Zajedničko spavanje.
    Poznato kao „co-sleeping“, zapravo je praksa oko koje se dosta polemiše. Da li je dobra ideja ili ne? Po mom mišljenju, nema ništa loše u tome, beba se oseća dosta sigurnije, oseća toplinu i dodir majke u momentu ako je uznemirena. Najbolje rešenje je ili kupiti kolevku koja ima jednu stranu koja se može skinuti i pripojiti je krevetu;

 

ili kupiti takozvanu „sleepyhead“ – to je jedna vrsta, da kažemo, dušeka na kome beba spava, bez bojazni da će da ispadne ili se prevrne. Može se staviti u kolevku, na veliki krevet, na pod i sl. Vrlo je praktično i mi ćemo definitivno to kupiti za sledeću bebu. Viktor spava sa nama u krevetu, a često je spavao i kao beba (sad spava češće nego kao beba), i mislim da, da smo imali taj dušek, ne bismo se kočili na ivicama kreveta u strahu da se slučajno ne okrenemo na njegovu ruku ili nogu i slčno.

U svakom slučaju, Američka pedijatrijska asocijacija preporučuje da beba spava u istoj sobi sa majkom u prvih šeste meseci. Vi birajte koja vam se opcija najviše dopada.

  1. Odgovorite na bebin plač.
    Bebe ne plaču jer im je dosadno već zato što žele nešto da iskomuniciraju. Možda su gladne, spava im se, hladno im je, puna im je pelena. Odgovoriti na bebin plač je vrlo bitno, ne treba ih puštati da plaču same u svojoj kolevci jer će se, zaboga, navići na ruke. Smatram da to apsolutno nije tačno. Naravno da žele da ih uzmete! Kome je još zabavno da leži po ceo dan? Beba je 9 meseci provela ušuškana u maminom stomaku i sada je odjednom u nepoznatom okruženju, bez mamine topline i dodira koji je okružuju non-stop. Uzimanje bebe u ruke je neće razmaziti, samo će vas još više sa njom zbližiti i umiriti bebu ako je uznemirena.
  2. Pričajte bebi, gledajte je u oči i reagujte na njeno gugutanje.
    Bebe su, naravno, društvena bića i naravno, od samog rođenja vole da im se priča. Volela sam dok je Viktor bio baš mala beba da ga stavim na krevet ili sto za presvlačenje i približim svoje lice njegovom i da mu pričam. Pričala bih mu kako je mekan i mirisan i dobar i diván i najlepši na svetu, mazila ga po licu i gledala u oči. Voleo je to i vrlo rano je počeo da mi se osmehuje i odgovara na moju priču gugutanjem. Vrlo rano je i progovorio.
  3. Masaža za bebe.
    Masaža za bebe je postala popularna kod nas i postoji nekoliko obuka u Beogradu za koje sam ja čula i koje roditelji hvale. Mi lično nismo išli, ali smo čuli samo reči hvale.
    Masaža bebama prija kao i nama odraslima. Kada je Viktor imao oko dva meseca, malo sam istraživala kako masirati bebe, kakvi pokreti, koje delove tela na koji način, koja ulja se preporučuju. Bitno je da budu jestiva, hladno ceđena ulja i da se beba ne masira odmah nakon jela ili baš pre hranjenja. Na linku možete videti par tehnika kako masirati bebu.

https://www.babycenter.com/slideshow-baby-massage
Ukoliko probate neku obuku za masažu ili ako ste već probali, javite utiske i da li vam je bilo korisno i da li preporučujete.

7.Zajedničke aktivnosti.
Bebe vole kada im posvećujemo pažnju. Probajte od ranih dana da nađete neki zanimljiv način druženja sa svojom bebom. Nikada nije previše rano početi. Pričajte im priče, pevajte pesmice, kada malo porastu igrajte se zajedno. Ono što je divan način povezivanja i druženja sa bebom koji toplo preporučujem svim mamama je Joga za mame i bebe. Viktor i ja smo išli na jedan takav tečaj od njegovog 4.meseca i oboje smo voleli te časove. Ja prvenstveno jer mi je dosta pomoglo da se osećam bolje, prijalo je mom telu jer je vežbanje namenjeno baš isključvo mamama, a Viktoru je bilo često zanimljivo jer su i bebe aktivno uključene. Bilo je puta i kada bi Viki lepo zaspao kada stignemo na čas, i tada sam baš mogla i da se posvetim vežbanju.

 

      

 

 

 

 

 

 

 

8. Ljubav.
Ljubav i samo ljubav i mnogo ljubavi i nežnosti. Ne postoji ništa važnije ni bolje što možete da pružite svojoj bebi.

 

Hvala što čitate!

Love, K