SEĆAM SE MAGIJE U VAZDUHU…

Volim zimu jer su mi omiljena sećanja iz detinjstva upravo vezana za praznike. Moj rođendan je odmah iza Božića…Nova godina, Božić, raspust, rođendan, bakina i dedina slava Jovandan, Savindan i priredbe u školi… Januar je oduvek značio – magija uvazduhu.  

Sećam se tih dočeka Nove godine u našem stanu, okićen stan, svi se lepo obučemo iako ne idemo nigde na doček. Sestra i ja iščekujemo 12 sati kao ozeblo sunce da otvorimo sve te paketiće ispod jelke… razmišljaš da li su ti kupili baš onu barbiku koju tako dugo iščekuješ… Mama je spremila svakakve đakonije, slane i slatke… Tata je DJ.. Zadužen je za odabir muzike i UVEK je plejlista savršena…zapravo, u to vreme više je bilo CD ili kaseta 😀  Sećam se često smo za doček slušali CD kompilaciju Soft Reggae sa mnogo lepom reggae muzikom, koja je nekako, iako letnja i totalno za plažu, baš bila pun pogodak za tu zimsku idilu.

Sećam se jedne godine smo tatu maskirali u Deda Mraza. O, kako smo se tada divno proveli! Koliko smo se samo smejali i veselili.

Iako bismo za svaki doček kog se sećam zaspale posle 12, jutru bismo se rano probudile jedva čekajući da se igramo sa novim igračkama ili da čitamo predivne knjige koje se takođe svaki put nađu ispod jelke. Mama i tata bi pili prvu jutarnju kafu, a sestra i ja ili belu kafu ili kakao. Ta jutra su bila nekako magicna…

Kasnije bismo uvek išle na sankanje. Tada je svake zime, čini mi se, bilo mnogo snega. Takmičenje ko će većeg i lepšeg Sneška da napravi. Pravimo anđele u snegu…vraćamo se kući mokrih nogu, i oznojenih leđa od jurcanja po snegu.

Taj dan je takođe bio rezervisan i za odlaske kod baka i deka na Novogodišnje posluženje. Preukusne kolačiće sa cimetom, čaj i bezbroj poljubaca i zagrljaja. Božićni ručak kod bake i deke gde se svi okupimo i smejemo se. Pevamo. Pričamo.  Toga se sećam.

Mnogo godina kasnije, ja imam svoju porodicu i našeg milog dečaka Viktora. Volim da vidim  koliko se on raduje prvom snegu, nije mu bitno što je hladno, srećan je jer mu pahulje kvase lice, osmehuje se kada dodirne sneg.  Volim kada ga vidim kako voli život.  Želim da od nas nauči da ceni i voli male stvari, radosne trenutke. Želim da mu stvaramo uspomene. Želim da ga naučim da ZASTANE i uspori kako bi mogao da ceni svaki momenat ovog predivnog života.

Želim da se, kada jednog dana bude imao svoju porodicu i svoju decu, seti naših zajedničkih dočeka Nove godine, naših porodičnih zimskih avantura, da gleda slike i da se od srca smeje kako smo se radovali zajedno, glupirali u snegu i zajedno pravili kolačiće sa cimetom i đumbirom. Želim da kada dođu praznici pomisli na tradicije koje smo sami za sebe osmislili i da želi da ih prenese svojoj deci. Želim da se seti baš one Nove godine kada smo se vozili Novogodišnim vozom za decu,  slušali Driving home for Christmas, jeli kestenje i čokoladne mafine, kitili jelku, pili belu kafu i kakao. Da se seti baš onog našeg novogodišnjeg fotkanja u njegovoj staroj sobi kada smo se valjali po tepihu I obasipali ga poljupcima I zagrljajima. Kada je dobio ONAJ auto I BAŠ TU dugo željenu igračku! Kada smo zajedno čitali božićne priče i mazili se ispod najtoplijeg ćebeta gledajući u naše praznične lampice na ogradi koje izviruju ispod napadalog snega. I da, baš onog višečasovnog grudvanja na snegu koje je trajalo dok nam se obrazi nisu potpuno zaledili i pocrveneli, a on nas ubedljivo pobedio ne skidajući onaj njegov vragolasti  osmeh sa lica.

Novogodišnji vozić za decu

Volim zimu jer se ja svega ovoga sećam. Ta nezamenljiva toplina doma i smeh, radost i ljubav… I njemu želim da se tako seća i oseća.

Osim toga, želim da uvek zna koliko je voljen i koliko je jedinstven i nezamenljiv i koliko nas usrećuje svakoga dana.  

Srećna ti Nova godina, mili moj dečače.