TERAPIJA IGROM


Igra je od uvek bila od ogromnog značaja za razvoj svakog deteta jer stimuliše kreativnost, tera na razmišljanje, donošenje zaključaka. Kroz igru deca uče, istražuju I upoznaju svet oko sebe, a uče I o sebi.  O njenom značaju se priča od uvek i mnoge studije i istraživanja su rađena na ovu temu

Draga Manuela, 

Za terapiju igrom sam prvi put čula upravo od tebe I zaintrigiralo me ja šta je zapravo terapija igrom, kada i kako se primenjuje i šta zapravo rešava.

  • Šta je to terapija igrom i šta ona podrazumeva?

Manuela:  „Terapija igrom predstavlja sistematsko korišćenje teorijskog modela za uspostavljanje međuljudskih procesa u kome obučeni terapeuti igrom koriste terapeutske moći igre da pomognu klijentima da spreče ili reše psihološke probleme i ostvare optimalan rast i razvoj” (Američko udruženje za terapiju igrom).

Terapija se odvija u specijalizovanoj sobi za igru gde se dete igra sa terapeutom igre. Roditelji se za to vreme nalaze u drugoj prostoriji.

Seanse se održavaju jednom nedeljno i traju od 20 do maksimalno 45 minuta (zavisi od uzrasta deteta i procene terapeuta).

Nakon seanse terapeut obavezno priča nasamo sa roditeljima i obaveštava ih o značajnim segmentima u toku igre, kao i dogovara sa njima korake u daljem radu. Svaka seansa se snima kako bi se naknadno roditeljima mogao prikazati snimak.

Trajanje čitave terapije igrom zavisi od postavljenih ciljeva i napredovanja deteta.

Jedna od mojih fotografija iz sobe za igru https://www.instagram.com/p/BjzhhLPAax2/

  • Koje su to poteškoće u razvoju deteta gde se može primeniti terapija igrom? Koje probleme ovakav vid terapije najčešće rešava?

Manuela :  Ono što je odlično u vezi terapije igrom je to da su pozitivni efekti terapije igrom dokazani u tretmanima određenih stanja kao što su (Gil & Drewes, 2004; Landreth, Sweeney, Ray, Homeyer & Glover, 2005):

  • upravljanje agresijom,
  • bol i gubitak,
  • razvod ili odvajanje porodice,
  • deficit pažnje i hiperaktivnost,
  • razvojni poremećaji,
  • problem u učenju,
  • fizički invaliditet,
  • poremećaji u ponašanju,
  • nemogućnost izražavanja emocija,
  • nedovoljno razvijeni socijalni kontakti.

Igra i specijalna soba za igranje predstavljaju potpuno prirodno okruženje za svako dete. U sobi se dete oseća slobodno da ispolji svaku svoju emociju i ponašanje, bez ograničenja ili osećaja krivice.  Ono što je jako bitno za terapijski proces je stvoriti osećaj poverenja, a samim tim i oformiti novu sigurnu bazu za dete. Zbog toga je neophodno voditi računa da li je osoba kod koje dete odlazi edukovana za pravac koji primenjuje u svom radu.

Da li se slažete?

Posted by Mamino vreme on Friday, July 6, 2018
  • Kako kao roditelj prepoznati da dete ima neki problem koji zahteva ovakav ili neki drugačiji vid terapije?

Manuela: Ukoliko roditelj primeti da se dete u svom ponašanju i razvoju mnogo razlikuje od njegovih vršnjaka, poželjno je zatražiti stručnu procenu od psihologa u dispanzeru ili privatnoj praksi.

Ukoliko sumnjate ili ste zabrinuti zbog nečega u vezi vašeg deteta, korisnije vam je da se konsultujete sa stručnjakom i ako je potrebno počenete sa terapijom, nego da čekate da sumnja preraste u ozbiljniji problem.

  • Kako ustanoviti da je terapija igrom prava metoda za rešavanje određenog problema i da li se ona kombinuje sa nekim drugim vidom terapije?

Manuela: U toku rada sa detetom, terapeut igrom prati kako dete reaguje u specijalizovanoj sobi za igru, da li i koliko napreduje, pokušava da razume detetovo ponašanje kako bi mu se što bolje pomoglo, razgovara sa roditeljima i prati se ponašanje deteta van sobe za igru. Na osnovu svih dostupnih informacija i zapažanja, terapeut će doneti odluku da li nastavlja isključivo sa ovim nedirektivnim pristupom ili postoji potreba da se u rad ubaci i neka direktivna tehnika.

Najvažnije je pratiti dete i ono će vas usmeriti u kom pravcu treba ići.

  • Da li postoji određen uzrast kada se ovakav vid terapije može primenjivati ?

Manuela: Iako ljudi svih uzrasta mogu imati koristi od toga, terapija igrom je ipak naročito pogodna za decu od 3 do 12 godina.

Preporuka je da se sa terapijom može početi kada se kod deteta javi simbolička igra, kada dete može da se igra “kao da”, a to je oko treće godine.

Gornja granica se sve više spušta, jer deca ulaskom u pubertet počinju igru da doživljavaju kao nešto što su oni prerasli. Zbog toga se u rad sa starijom decom prilagođava specijalizovana soba za igru kako bi se ostvario cilj terapije.

  • Kako izgleda sama terapija? Da li je ključna vrsta igre i da li uopšte postoji neka određena igra koja se koristi u terapiji ili je bitniji način igranja, ako tako mogu da se izrazim?

Manuela: Terapija uvek počinje isto: terapeut igrom dete dočekuje ispred sobe za igru. Veoma je važno da se dete oseti sigurno u sobi kako bi moglo da napreduje, tako da postoji pravilo: nema povređivanja deteta, terapeuta i određenih stvari u sobi. I od toga nema odstupanja.

Kada se uđe u specijalizovanu sobu za igru, dete je to koje vodi čitav proces, a terapeut ga prati i radi skoro sve što dete traži od terpauta da uradi. To je vreme kada se dete slobodno igra, a terapeut igrom mu je partner u igri.

Svako dete ima svoju igru i ima svoje potrebe koje zadovoljava kroz igru, tako da ne postoji jedna određena igra koja se korisiti. Svako dete nudi svoju igru, a terapeut igrom ima zadatak da prati tu ponuđenu igru.

Nakon igre, terapeut igrom nasamo priča sa roditeljima kojima iznosi najvažnije delove igre, kao i da traži pojašnjenje određene dečje igre (šta bi mogla određena igra ili scena iz sobe mogla da znači?).

Terapeut igrom, takođe, usmerava roditelje kako da se ponašaju sa detetom, na čemu je potrebno dodatno raditi između seansi i na taj način sistemski raditi na ostvarivanju terapijskog cilja.

https://www.minnpost.com/sites/default/files/imagecache/article_detail/images/articles/PediatricHomeServicePlayroom640.jpg

  •  Šta je bitno kod ove vrste terapije tj. šta je ključno da bi terapija dala rezultate?

Manuela: Iz mog iskustva bih rekla da je ključno da oba roditelja budu uključena u čitav proces, jer detetu se tako šalje poruka: “Ovde smo uz tebe”. Praksa je, na žalost, da uglavnom dolazi jedan roditelj.

Dodatno, jačanje porodičnog sistema kroz porodičnu terapiju daje dugoročnije i pozitivnije rezulatate, jer se svi članovi porodice istovremeno menjaju u željenom pravcu.

Evo kako to izgleda:

Zamislite da je porodica kao jedan sat koji radi tako što se u njemu okreću zupčanici različitih veličina i oblika, ali svaki zupčanik ima svoje mesto i zadatak kako bis at funkcionisao. Ti zupčanici su članovi porodice. E sad, zamislite da se jedan zupčanik ne radi kako treba, pa je potrebno odneti ga na popravku. Uočili smo da jedan član porodice ima problema i želimo da mu pomognemo da se problema reši. Taj član kreće na terapiju u toku koje počinje da se menja i problema polako nestaje.

Međutim, tako izmenjen zupčanik više se ne uklapa u sistema, pa je pitanje: hoće li se zupčanik vratiti na staro kako bi se uklopio u sistema ili će se čitav sistema zajedno menjati kako bi svima bilo dobro i kako bi mogli da funkcionišu na željeni način ili će zupčanik napustiti sistema?

I za kraj, dva pitanja na temu mame i porodice. 


  • Svaka mama želi da se maksimalno posveti svom detetu i sve radi kako bi ono bilo srećno i zadovoljno. Naravno, da bi dete bilo srećno, i mama mora biti srećna i ispunjena. Kako uspostaviti balans između brige o deci  i porodici i brige o sebi, rada na sebi, ličnog razvoja, karijere? Da li je za dete/decu bitnije da im mama posveti što je više vremena moguće ili da ipak nauče na njenom primeru da je jako važno posvetiti se sebi, ponekad i po cenu vremena provedenog sa njima?

Manuela: Kako bi se mama posvetila deci, zaista je bitno da se i ona oseća dobro.

Dok su deca mala, prirodno je da smo im potrebnije jer direktno zavise od nas, od naše brige, nege i ljubavi. Kako su starji naša nega im je sve manje potrebna, oni su sve sposobniji da se brinu o sebi, ali im je i dalje potrebna naša ljubav.

Iako je naša ljubav prema deci bezuslovna i neizmerna, važno je da pokažemo i ljubav prema sebi (jer zapamtite: mi smo deci modeli na koje se ugledaju!).

Zamislite mamu koja je iscrpljena i umorna. Može li takva mama da se kvalitetno posveti detetu? Da li je važno da mama bude po svaku cenu sa detetom, pored deteta, a da je mentalno na Havajima ili masaži ili kod frizera ili na kafi sa drugaricom?

Svako dete želi da je pokraj mame 25 sati dnevno i to je prirodno. Međutim, ukoliko želimo da izbalansiramo sve naše uloge i zadatke, važno je da naučimo kako da postavimo prioritete. Brinući o sebi, dajemo model detetu da se i ono brine o sebi kada odraste.

Kako to da učinite? Kupite planer i nedeljom uveče počnite sa planiranjem sedmice koja vas očekuje. Raporedite obaveze i zadatke, delegirajte i obavezno ubacite slobodnu igru sa detetom i vreme za sebe!

  • Često se dešava da u porodici roditelji imaju potpuno različitu predstavu o vaspitavanju dece, uglavnom je jedan roditelj za malo strožiji pristup a drugi roditelj za blaže metode. Kako se roditelji na pravi način mogu dogovoriti o načinima disciplinovanja i naći neki kompromis koji je u najboljem interesu deteta?

Manuela: Kada dođe do nesuglasica između roditelja o nekom pitanju, ja im uvek dam zadataka da napišu dobre i loše strane oba predloga. Zatim da prodiskutuju o svakoj stavci. Na kraju treba da donesu odluku šta od predloga ostaje, a šta odbacuju. I sistemom eliminacije, uz argumente i predloge eventualnih korekcija predloga, dolaze do njihovog zajedničkog stava o tom nekom pitanju.

Ukoliko pak nikako ne mogu da se dogovore, poseta porodičnom ps ihoterapeutu im može pomoći da donesu odluku koja će odgovorati i jednom i drugom roditelju.

Manuela Kamikovski  je Hrabra mama, ali i psiholog, porodični psihoterapeut, praktičar terapije igrom, asertivni trener i autorka bloga Mamino vreme . U privatnoj praksi pomaže porodicama da se nose sa izazovima i uživaju u životu, jer znaju da život nema reprizu i to kroz psihoterapiju i savetovanje, kao i radinice za roditelje.

Veruje u zdravu i zadovoljnu porodicu kao osnovu zdravog društva, društva bez nasilja i lošeg morala. Da bi to bio svet gde živimo i gde nam rastu deca, potrebno je da činimo male korake u ličnim promenama. U tom pravcu ide! Dobrodošli ste da je zaprtite na FB Mamino vreme , Instagramu manuela.kamikovski , pa i da se pridružite njenoj FB grupi Klub hrabrih mama[.

Možete je kontaktirati i na kontakt@maminovreme.org


 

 

2 thoughts on “TERAPIJA IGROM

    1. Draga Manuela, hvala tebi sto si bila moj gost i dala nam uvid u ovu vrstu prakse.

      🙂 <3

Comments are closed.