TERRIBLE TWOS, TRINEJDŽERI ILI NEŠTO TREĆE?

VIKTOR, 2 godine

Možda ste već čuli za termine kao što su „terrible twos“ ili „threenager“ i ako jeste sigurno im znate i značenje.

Ukoliko su vam ovi pojmovi nepoznati, to su veoma popularni engleski nazivi za decu uzrasta od 2 i 3 godine koja prolaze kroz razvojne faze koje obiluju izlivima frustracija i besa, poznatijim kao tantrumi. Iako su mi ovi nazivi krajnje simpatični, frustracije i tantrumi nisu ni najmanje.

Kao verovatno 90% roditelja, i mi smo prošli kroz ovu neprijatnu fazu. Srećom, prošla je brzo, nismo se dugo u njoj zadržali, na čemu sam beskrajno zahvalna jer je bila obrnuto proporcionalna svom trajanju.

Dečiji tantrumi su nešto o čemu sam mnogo čitala i istraživala kako se i zašto dešavaju i kojim metodama se najbolje sa njima izboriti. Međutim, nisam na njih bila pripemljena kada su se pojavili.

Ukoliko ste vi u onoj grupi roditelja koje ova faza tek čeka, preporučujem vam da se unapred pripremite, istražite, pročitate, raspitate se, iako vas realno ni jedan tekst na tu temu ne može pripremiti na tu buru emocija koje će se proliti iz vašeg deteta, tog satkog, malenog bića.

Ja se jesam pripremala unapred, potajno se nadajući da će nas zaobići, ali nije. I kada smo prvi put imali bliski susret sa tantrumom, osetili smo se potpuno poraženi, a ceo taj događaj je iz nas usisao svu energiju i ostavio nas nekako tupim.
Možda sad mislite da dramim i preterujem, ali tako je bilo taj prvi put. E onda sam počela da “zovem u pomoć“. Čitala sam sve što mi je došlo pod ruku na tu temu i raspitivala se kod prijateljica koje su dečiji psiholozi kako rešiti napad besa kada nastupi.

Ukratko, tantrumi su iznenadni i nekontroisani izlivi besa kod dece izazvani određenim frustracijama ili nezadovoljstvom. Mogu biti različitog intenziteta, trajanja i učestalosti. Razloga može biti milion. Kod nas su najčešći okidači bili prekid igre ili neke druge radnje jer treba da se obučemo za izlazak napolje, polazak na kupanje, pranje rukica, presvlačenje.
Deca koja prolaze kroz tantrum obično plaču, vrište, bacakaju se po podu ili bacaju igračke, udaraju sebe i druge, što može biti jako neprijatno pa i opasno.

Priznajem, bila sam mama koja pokušava u tom momentu da priča, koja viče, koja pokušava da mazi i grli, koja teši i koja uvek na kraju i sama poželi da se isplače, i u najvećm broju slučajeva to i uradi. Tantrumi su za roditelje jako stresni i kidaju živce. Jako je teško ostati pribran u tom momentu i ne odreagovati na neki način.

E onda sam otkrila nešto što je počelo da funkcioniše kod nas. Nešto što nas je spasilo! To želim i da podelim sa vama, možda nekome pomogne, kao i par tehnika koje su nama olakšale ovu fazu.

Prvo i najvažnije što je bitno da zapamtite je da na njihov bes nikako ne treba da odgovarate svojim besom  ( it is forking hard!) jer na taj način samo pogoršavate situaciju, a cilj je da situaciju smirite.  

Drugo, morate znati da vi niste krivi za dečiji tantrum. To je normalna faza u razvoju i vaše je samo da naučite kako da pravilno odreagujete a da to bude dobro po vaše mezimče. Poenta svega je, kako sam naučila istražujući, je da ne treba sprečavati da dete iz sebe izbaci sve nagomilane emocije, već da se isprazni i olakša sebi. Takođe, budite sigurni da će vam mnogi, ukoliko budu prisustvovali sigurno reći suprotno i pokušati da primene neku vrstu distrakcije kako bi dete prestalo sa vrištanjem (jer nije ni malo prijatno ni lako gledati voljeno čedo ili unče u takvom ispadu). Distrakcija nekada može i pomoći i biti sjajna taktika,  ali svakako je bolje da se dete isprazni, jer kao i mi, kada smo pod stresom, potreban nam je neki ventil. Kod njih je taj ventil tantrum.

U našem slučaju, najbolje rešenje koje smo uspeli da nađemo je, zvučaće očigledno, SPREČAVANJE POJAVE TANTRUMA. Naravno, to nije uvek izvodljivo, ali kada jeste, uvek smo primenjivali. Svaki roditelj najbolje poznaje svoje dete i zna šta mu prija, a šta ne i koje situacije mogu da isprovociraju frustraciju. Te smo situacije naravno sprečavali i izbegavali.
Dolazimo do pitanja, šta kada naravno moraju da se operu ruke ili zubići, da se obuju patike i jakna pri izlasku iz kuće? To ne možemo i ne treba da izbegavamo, naravno. Tu smo koristili metodu PRIPREMA ZA SITUACIJU. To je zapravo nešto što se meni pokazalo kao veoma dobar način rešavanja ovakvih situacija. Npr. dolazimo iz parkića i naravno prvo što treba da se uradi je da se operu rukice i izuju patikice. Prvo što Viktor želi da radi je da zgrabi neku igračku ili vozi svoj automobil po kući.
Rešenje: Već nekih 10 ak minuta pre stizanja kući krećemo sa pripremom za situaciju, pričamo šta ćemo prvo da uradimo kada stignemo, šta drugo, kakav ćemo sapun da uzmemo, kojim peškirićem da obrišemo ruke i tako zajedno pravimo PLAN! To bi mnooogo pomoglo i milim da je Viktoru i odgovaralo da ga unaped pripemim za radnje koje ćemo obavljati jer očigledno nije voleo iznenadne promene radnji. Zbog toga smo se (a to i dalje radimo) uvek trudili da odvojimo dovoljno vremena za „kritične“ radnje kako bismo se za njih pripremili .
Tako je bilo i sa ostalim problematičnim situacijama i u većini slučajeva je uspevalo.

Takođe, jedna od odličnih tehnika kada ste na javnom mestu, u parku, u igraonici, tržnom centru i sl. I dete krene da ima napad besa, najbolja taktika je da ga FIZIČKI UKLONITE IZ TE SITUACIJE. Ja bih tako Viktora kada krene npr.u parkiću da protestuje jer moramo da idemo kući, jednostavno podigla iz peska ili sa ljulje i odnela odatle. Bez reči ako u tom momentu plače ili vrišti. Razgovor i uteha bi došli kada se malo smiri.  Nisam brinula i razmišljala o tuđim komentarima, ako mi ne mogu pomoći ili olakšati situaciju, onda me i ne zanimaju.

Za kraj, par reči podrške – ova faza jeste burna i traumatična za sve prisutne. Ipak, ne deprimirajte se jer će, kao i svaka, brzo proći. Trudite se samo da detetu u tim trenucima budete zvezda vodilja i pomognete mu kako da se izbori sa velikim emocijama koje su za njih nepoznanica jer se prvi put susreću sa njima. Budite im uteha, ali i čvrst oslonac, postavite granice ali im i omogućite da frustracije izbace i nauče kako da ih kontrolišu kasnije u životu. A vi… pa vi, najbolje krenite na yogu i počnite da praktikujete meditaciju, jer će i vašim frustracijama trebati ventil.

Love, K