DRAGOCENA POMOĆ PATRONAŽNE SESTRE

Kada god se prisetim naših prvih dana sa Viktorom, prva asocijacija je definitivno PREPLAVLJENOST EMOCIJAMA. Različitim emocijama. Teško uspostavljanje dojenja. Problemi sa grudima. Nespavanje. Frustrcija. I LJUBAV! Novootkrivena, bezuslovna, magična ljubav!

Sva ta zbunjenost, umor, haotičnost i osećaj kako da smo odjednom prešli na jednu sasvim novu planetu  je najnormalnija stvar, govorili su mi svi, počevši od mame, tate, baka i naše divne patronažne sestre koja nam je zaista bila velika podrška.

Skoro sam preko svog Instagram profila upoznala patronažnu sestru Tatjanu Dimitriević koja je master menadžer javnog zdravlja i predsednica udruženja patronažnih sestara i babica Srbije. Pobednica je “Mama natura” konkursa za najbolju patronažnu sestru Srbije. Autorka je Babybelista bloga za buduće roditelje, koordinatorka Zemunske škole roditeljstva i jedina patronažna sestra u Srbiji  koja je  odbranila master rad na temu dojenja na Medicinskom fakultetu. Aktivno učestvuje na međunarodnim skupovima i kongresima, sarađuje sa obrazovnim institucijama, stručnim udruženjima i drugim organizacijama u interesu unapređenja zdravstvene kulture stanovništva sa posebnim akcentom na unapređenje reproduktivne zaštite žena.

Tatjana je
pobednica “Mama natura” konkursa za najbolju patronažnu sestru Srbije

Tatjana je velikodušno pristala da bude gost na mom blogu i u našem današnjem razgovoru odlučila sam da joj postavim neka pitanja koja znam da bi meni bila od neprocenjive pomoći u tim prvm danima sa bebom.

  1.  Recite nam nešto malo više o poslu patronažne sestre?  

Tatjana: Posao  patronažne sestre je veoma dinamičan. Moj posao je da kroz zdravstveno-vaspitni rad u porodici unapredim zdravstvenu kulturu stanovništva. Glavni ciljevi rada su očuvanje i unapređenje zdravlja u porodici, zdravstveno prosvećivanje, otklanjanje rizika za nastanak bolesti i prepoznavanje potreba korisnika zdravstvene zaštite. Svoj rad sprovodim u okviru kućnih poseta (trudnicama, porodiljama, novorođenčad, odojčad, mala deca, osobe preko 65 godina..) i kroz saradnju sa  lokalnom zajednicom.

2. Šta predstavlja najveći izazov za nove mame, iz Vašeg iskustva?

Tatjana: Dojenje je najveći izazov za mame. Dojenje je veština koja se uči, potrebno je malo vežbe, mnogo strpljenja i dobra podrška profesionalne i porodične sredine.

3. Da li patronažna sestra pruža isključivo fizičku pomoć oko bebe ili je ona zadužena i za psihološku i emotivnu podršku mami?

Tatjana: Podrška patronažne sestre je ključna za samopouzdanje svake majke.Period trudnoće i nakon porođaja je ispunjen različitim emocijama, strepnjom, pritiskom okoline, strahom od nepoznatog i nedoživljenog iskustva do sada. Upravo u ovom period je majci najpotrebna podrška i razumevanje stručnog lica.

Patronažna sestra treba da bude oslonac i neiscrpan izvor informacija za majku. Potrebno je vreme da majke, posebno prvorotke, steknu samopouzdanje. Patronažna sestra i majka postepeno grade odnos, majka postaje sve sigurnija a beba zadovoljnija.

Majke trebaju da veruju u sebe i svoje odluke. Nema potrebe da dokazuju svoju požrtvovanost i imaju apsolutno pravo na privatnost i odmor.


4. Meni lično je dojenje bio najveći izazov i to sigurno prvih mesec i po dana od rodjenja bebe. Koliki broj mama ima poteškoću sa dojenjem bebe i šta je tu zapravo najčešći problem?

Tatjana: Iako je u protekloj deceniji bila značajno smanjena stopa dojenja, stanje se poslednjih godina donekle menja. Sve više se podiže svest i jača želja da postanemo odgovorno i humano društvo.  Današnje majke imaju izrazitu želju za uspehom. U istraživanju koje sam pre par godina sprovela za potrebe master rada, ispitanice su imale jednoglasno mišljenje da promocija dojenja nije dovoljno zastupljena u medijima. Mislim da se situacija u poslednje 3- 4 godine menja u pozitivnom pravcu, što se tiče zastupljenosti u medijima a posebno na društvenim mrežama. Međutim, mediji moraju da budu obazrivi kada biraju sagovornike i goste u emisijama na temu dojenja. Veoma je bitno da bude visoko obrazovan licenciran zdravstveni kadar sa višedecenijskim iskustvom. Predavači u školama roditeljstva, kojih je sve više, moraju da imaju licence za rad, kredibilitet i iskustvo. Pohvalila bih i moderne multitasking žene -mame blogerke i njihov doprinos promociji i podršci dojenju. Svakodnevno razmenjuju tekstove,  iskustva o dojenju, i pružaju podršku jedna drugoj. Značajno je i da patronažne sestre i babice unaprede svoje znanje i veštine iz laktacije I komunikacije.

5. Za  sve novopečene mame koje ovo čitaju ili za one koje to tek treba da postanu, kažite nam koji su Vaši saveti za uspešno dojenje i uspešno uspostavljanje laktacije?

Tatjana: Veoma je bitno da se laktacija uspostavi u prvim satima nakon porođaja. Otpočinjanje dojenja u toku prvog sata po rođenju je dobro za majku i za bebu i za nastavak dojenja. Uspešan prvi podoj ima najviše pozitivnih efekata. Pravilno sisanje u ovoj fazi može sprečiti kasnije probleme sa dojenjem. Upornost, strpljenje i pravilno postavljanje na dojku omogućava dobro pražnjenje dojke, što je ključno za nastavak dojenja jer proizvodnja mleka funkcioniše prema principu ponuda-potražnja. Postoje svakako i induvidualne varijacije u aspektu dojenja. Anatomija varira od žene do žene. Neke žene mogu da skladište i 5 puta više mleka od drugih. Žene sa većim kapacitetom imaju veću fleksibilnost u učestalosti podoja i upravo zbog toga mogu da ograniče vremenski interval dojenja na 2.5-3h. Žene sa manjim kapacitetom moraju češće da doje. Češćim dojenjem one održavaju isti nivo proizvodnje mleka. To je takozvni podoj na zahtev.

6. Mame često imaju nedoumicu u prvim danima, pa i mesecima, i brine ih da li je beba gladna i kako da znaju da li je to tako. Kako biti siguran da beba pravilno napreduje i da dobija dovoljno mleka?

Tatjana: Adekvatnost dojenja može se proceniti posmatranjem ponašanja bebe, načinom hranjenja, količine urina i učestalosti pražnjenja creva, kao i proverom dobijanja na težini i ostalih parametara rasta. Dobar pokazatelj da beba dobija dovoljnu količinu mleka je ukoliko redovno puni pelene (5-6 puta dnevno). Jedan od pokazatelja je i čujno gutanje.

7. Kako se izboriti sa mastitisom i kako uopšte sprečiti da do njega dođe?

Tatjana: Ukoliko dođe do mastitisa potrebno je odmah otpočeti sa tretmanom da ne bi došlo do razvoja  infekcije ili apcesa. Ukoliko se stručno tretira zapušeni kanal se pročisti u roku od 24-48h. Ukoliko dojenje nije izuzetno bolno nastaviti ga. Nakon završetka podoja, imlazati ostatak mleka. Bebu dojiti češće i započinjati podoj sa dojkom koja je zahvaćena mastitisom. Da bi se razmekšali mlečni kanali potrebne su tople obloge, tuširanje dojki toplom vodom kao i masaža pre podoja. Nakon podoja i izmalazavanja staviti  komprese i  hladne obloge  da bi spao bol i otok. Po potrebi uključiti laganu analgeziju (brufen ili paracetamol). Uvek izmlazajte malu kolicinu mleka na početku podoja da bi ste razmekšali dojku i smanjili napetost. Mastis se lako dijagnostikuje i leči. Predstavlja rekurentnu infekciju. Može se prevenirati redovnim podojima i pravilnim položajem bebe tokom dojenja. Menjate češće položaj za dojenje. U toku podoja ponudite ravnomerno obe dojke. Isprazniti dojke nakon podoja ručno ili pumpicom i staviti hladne obloge. Izbegavajte neudobnu odeću i  tesne grudnjake. Vodite računa o higijeni i nezi bradavice.

8. Danas se jako velikom broju prvorotki obavezno radi epiziotomija, iako je u nekim razvijenim zemljama ona zabranjena i pokušava se sve kako bi se ona sprečila tokom porođaja. Kažite nam kako je najbolje i najpravilnije negovati ranu od epiziotomije?

Tatjana: Redovna toaleta rane je najbitnija, kako bi se izbegla  infekcija. Svaki put kada idete u toalet, nakon mokrenja, operite ranu vodom  i  posušite tapkanjem čistim peškirom, a zatim  je dezinfikujte Octaniseptom. Savetuje se odmaranje i umerena fizička aktivnost. Izbegavajte dugo sedenje.

9. Tema o kojoj se i ne priča baš mnogo, a verujem da muči jako veliki broj mama, su hemoroidi nakon porođaja. Mislim da su meni oni predstavljali veći problema od same epiziotomije. Kako je najbolje njih sanirati i negovati i da li postoji neko trajno rešenje?

Tatjana: Najbolje rezultate daju tople sedeće kupke nekoliko puta dnevno, hladne obloge, higijena perianalne regije, umerena fizička aktivnost i izbalansirana ishrana sa povećanim unosom  vlakana i tečnosti.  Nekoliko puta dnevno, posle svake stolice i uveče pred spavanje naneti deblji sloj Melprohem-d masti na regiji zahvaćenu hemoroidima. Melprohem-D je preparat prema recepturi Dr Nikolića i namenjen je tretmanu i spoljašnjih i unutrašnjih hemoroida.

10. Recite nam nešto više o prvom kupanju bebe – kako odrediti temperatru vode, da li koristiti kupku i šampon i da li bebu mazati losionima nakon kupanja?

Tatjana: Temperatura vode treba da bude  oko 37 C (proverava se toplomerom za vodu ili slobodnom procenom – stavljanjem lakta u vodu). Što se tice kozmetike za bebe najvažnije je da je bez parabena, bez dodatih konzervansa, i drugih iritirajućih sastojaka. Uvek birajte hipoalergene kupke i mleka napravljene na bazi prirodnih sastojaka. Uglavnom preporučujem medicinsku kozmetiku pogotovo kod beba sa izuzetno osetljivom kožom.

11. Da li smatrate da bebe i decu generalno treba kupati svakog dana ili to nije potrebno? Često čujemo različite savete zdravstvenih radnika, a dosta njih favorizuje opciju nekupanja svakog dana kako bi se i na taj način gradio imunitet. Koje je Vaše mišljenje?

Tatjana: Savetujem da se beba do prve godine kupa najviše tri puta nedeljno . Previše učestalo kupanje može isušiti bebinu kožu.

12. Široki povoj – da li ga preporučujete i koja je njegova svrha? U mnogim zemljama on se ne koristi, ne peporučuje i neke mame s kojima sam ja pričala koje nisu iz Srbije, ne znaju ni šta je on. Zašto se toliko kod nas insistira na širokom povoju?

Tatjana: Kada je reč o ovoj temi, ima dosta neusaglašenih stavova pa je samim tim nedoumica i dilema roditelja veća. Savetujem primenu širokog povoja u prvim mesecima bebinog života. Na prvoj ultazvučnoj kontroli ortoped odlučuje o zadržavanju/skidanju povoja. Tačno je da je široki povoj preventivna a ne terapijska metoda, ali naše podneblje je  sklono poremećaju u razvoju i formiranju kukova kao i problemima u kasnijim godinama života. U pojedinim regijama Srbije postoji i genetska predispozicija za razvojni poremećaj kukova.

13. Kada kreću grčevi kod beba i kako se najefikasnije izboriti sa njima?

Tatjana: Stomačne kolike se mogu javiti već od 7. dana bebinog života. Ne mogu se eliminisati ali postoje određene metode za njihovo ublažavanje poput grejanje stomačićca pomoću zagrejane pelene ili termofora, masaža stomaka kružnim pokretima u pravcu kazaljke na satu. Naizmenično savijanje kolena i njihovo povlačenje ka stomaku. Kapi protiv grčeva i večernje tople kupke mogu biti delotvorne.

14. Mnoge roditelje brine izgled i učestalost stoilice kod bebe. Šta se smatra zdravom stolicom, a šta je razlog za odlazak kod lekara?

Tatjana: Normalna stolica je zlatno žute boje, guste, kašaste koenzistencije. Stolica kod beba nije redovna i postoje varijacije u količini i koezinstenciji. Odlazak pedijatru se savetuje ukoliko beba nema stolicu duže od 7 dana i ukoliko postoje promene u boji stolice (crna stolica, crvena i prisustvo sluzi). Na dijareju sumnjamo ukoliko dete ima više od 5 tečnih stolica dnevno.

15. I poslednje pitanje za ovaj razgovor je – koliko je važna edukacija pre dolaska bebe, koliko budućim roditeljima može olakšati i pomoći pohađanje škole roditeljstva i šta tamo mogu naučiti?

Tatjana: Najvažniji faktor zaštite žena u reproduktivnom periodu je informisanost. Od maja počinje sa radom naš centar za edukaciju, podršku i osnaživanje zdravstvenih radnika i roditelja. Ova mreža podrške korisna je ne samo za roditelje već i za društvo u celini. Umrežavanjem stručnjaka i roditelja  zajedno doprinosimo izgradnji jednog boljeg i odgovornijeg društva. Za buduće roditelje očekuje besplatan projekat škole roditeljstva u saradnji sa opštinom Zemun. Pozicionirani smo u Zemunu i svakog meseca primamo nove polaznike. Naša škola roditeljstva je besplatna  i omogućava budućim roditeljima da zajedno sa stručnjacima iz svojih oblasti bezbrižno prođu kroz trudnoću, porođaj i period nakon porođaja. Kroz predavanja, vežbe i radionice, budući roditelji imaju priliku da dobiju kredibilne i stručne savete . Naš tim čine stručnjaci, licencirani predavači sa višedecenijskim iskustvom. Pohađanjem škola roditeljstva budući roditelji stiču samopouzdanje, znanje i veštine koje su im neophodne za odgovorno roditeljstvo. Nadamo se da će naše polaznice i njihovi partneri  nakon završetka školice imati više znanja, samopouzdanja u odnosu prema detetu, pozitivniji odnos prema dojenju i nama zdravstvenim radnicima.

Bilo da još uvek čekate bebu ili ste već mama, sigurna sam da će vam neki od Tatjaninih odgovora sigurno biti od koristi i pomoći ukoliko imate neku od doumica koje su uobičajene u prvim danima sa bebom.

Tatjana Dimitrijević,
predsednica udruženja patronažnih sestara i babica Srbije

Ukoliko biste želeli da saznate više ili potražite stručan savet, Tatjanu i njene saradnike možete slobodno kontaktirati putem emaila udruzenje.psibs@gmail.com ili na broj telefona 060/3184017.

Takođe, više informacija možete dobiti i na sajtu www.patronaza.rs

TERAPIJA IGROM


Igra je od uvek bila od ogromnog značaja za razvoj svakog deteta jer stimuliše kreativnost, tera na razmišljanje, donošenje zaključaka. Kroz igru deca uče, istražuju I upoznaju svet oko sebe, a uče I o sebi.  O njenom značaju se priča od uvek i mnoge studije i istraživanja su rađena na ovu temu

Draga Manuela, 

Za terapiju igrom sam prvi put čula upravo od tebe I zaintrigiralo me ja šta je zapravo terapija igrom, kada i kako se primenjuje i šta zapravo rešava.

  • Šta je to terapija igrom i šta ona podrazumeva?

Manuela:  „Terapija igrom predstavlja sistematsko korišćenje teorijskog modela za uspostavljanje međuljudskih procesa u kome obučeni terapeuti igrom koriste terapeutske moći igre da pomognu klijentima da spreče ili reše psihološke probleme i ostvare optimalan rast i razvoj” (Američko udruženje za terapiju igrom).

Terapija se odvija u specijalizovanoj sobi za igru gde se dete igra sa terapeutom igre. Roditelji se za to vreme nalaze u drugoj prostoriji.

Seanse se održavaju jednom nedeljno i traju od 20 do maksimalno 45 minuta (zavisi od uzrasta deteta i procene terapeuta).

Nakon seanse terapeut obavezno priča nasamo sa roditeljima i obaveštava ih o značajnim segmentima u toku igre, kao i dogovara sa njima korake u daljem radu. Svaka seansa se snima kako bi se naknadno roditeljima mogao prikazati snimak.

Trajanje čitave terapije igrom zavisi od postavljenih ciljeva i napredovanja deteta.

Jedna od mojih fotografija iz sobe za igru https://www.instagram.com/p/BjzhhLPAax2/

  • Koje su to poteškoće u razvoju deteta gde se može primeniti terapija igrom? Koje probleme ovakav vid terapije najčešće rešava?

Manuela :  Ono što je odlično u vezi terapije igrom je to da su pozitivni efekti terapije igrom dokazani u tretmanima određenih stanja kao što su (Gil & Drewes, 2004; Landreth, Sweeney, Ray, Homeyer & Glover, 2005):

  • upravljanje agresijom,
  • bol i gubitak,
  • razvod ili odvajanje porodice,
  • deficit pažnje i hiperaktivnost,
  • razvojni poremećaji,
  • problem u učenju,
  • fizički invaliditet,
  • poremećaji u ponašanju,
  • nemogućnost izražavanja emocija,
  • nedovoljno razvijeni socijalni kontakti.

Igra i specijalna soba za igranje predstavljaju potpuno prirodno okruženje za svako dete. U sobi se dete oseća slobodno da ispolji svaku svoju emociju i ponašanje, bez ograničenja ili osećaja krivice.  Ono što je jako bitno za terapijski proces je stvoriti osećaj poverenja, a samim tim i oformiti novu sigurnu bazu za dete. Zbog toga je neophodno voditi računa da li je osoba kod koje dete odlazi edukovana za pravac koji primenjuje u svom radu.

Da li se slažete?

Posted by Mamino vreme on Friday, July 6, 2018
  • Kako kao roditelj prepoznati da dete ima neki problem koji zahteva ovakav ili neki drugačiji vid terapije?

Manuela: Ukoliko roditelj primeti da se dete u svom ponašanju i razvoju mnogo razlikuje od njegovih vršnjaka, poželjno je zatražiti stručnu procenu od psihologa u dispanzeru ili privatnoj praksi.

Ukoliko sumnjate ili ste zabrinuti zbog nečega u vezi vašeg deteta, korisnije vam je da se konsultujete sa stručnjakom i ako je potrebno počenete sa terapijom, nego da čekate da sumnja preraste u ozbiljniji problem.

  • Kako ustanoviti da je terapija igrom prava metoda za rešavanje određenog problema i da li se ona kombinuje sa nekim drugim vidom terapije?

Manuela: U toku rada sa detetom, terapeut igrom prati kako dete reaguje u specijalizovanoj sobi za igru, da li i koliko napreduje, pokušava da razume detetovo ponašanje kako bi mu se što bolje pomoglo, razgovara sa roditeljima i prati se ponašanje deteta van sobe za igru. Na osnovu svih dostupnih informacija i zapažanja, terapeut će doneti odluku da li nastavlja isključivo sa ovim nedirektivnim pristupom ili postoji potreba da se u rad ubaci i neka direktivna tehnika.

Najvažnije je pratiti dete i ono će vas usmeriti u kom pravcu treba ići.

  • Da li postoji određen uzrast kada se ovakav vid terapije može primenjivati ?

Manuela: Iako ljudi svih uzrasta mogu imati koristi od toga, terapija igrom je ipak naročito pogodna za decu od 3 do 12 godina.

Preporuka je da se sa terapijom može početi kada se kod deteta javi simbolička igra, kada dete može da se igra “kao da”, a to je oko treće godine.

Gornja granica se sve više spušta, jer deca ulaskom u pubertet počinju igru da doživljavaju kao nešto što su oni prerasli. Zbog toga se u rad sa starijom decom prilagođava specijalizovana soba za igru kako bi se ostvario cilj terapije.

  • Kako izgleda sama terapija? Da li je ključna vrsta igre i da li uopšte postoji neka određena igra koja se koristi u terapiji ili je bitniji način igranja, ako tako mogu da se izrazim?

Manuela: Terapija uvek počinje isto: terapeut igrom dete dočekuje ispred sobe za igru. Veoma je važno da se dete oseti sigurno u sobi kako bi moglo da napreduje, tako da postoji pravilo: nema povređivanja deteta, terapeuta i određenih stvari u sobi. I od toga nema odstupanja.

Kada se uđe u specijalizovanu sobu za igru, dete je to koje vodi čitav proces, a terapeut ga prati i radi skoro sve što dete traži od terpauta da uradi. To je vreme kada se dete slobodno igra, a terapeut igrom mu je partner u igri.

Svako dete ima svoju igru i ima svoje potrebe koje zadovoljava kroz igru, tako da ne postoji jedna određena igra koja se korisiti. Svako dete nudi svoju igru, a terapeut igrom ima zadatak da prati tu ponuđenu igru.

Nakon igre, terapeut igrom nasamo priča sa roditeljima kojima iznosi najvažnije delove igre, kao i da traži pojašnjenje određene dečje igre (šta bi mogla određena igra ili scena iz sobe mogla da znači?).

Terapeut igrom, takođe, usmerava roditelje kako da se ponašaju sa detetom, na čemu je potrebno dodatno raditi između seansi i na taj način sistemski raditi na ostvarivanju terapijskog cilja.

https://www.minnpost.com/sites/default/files/imagecache/article_detail/images/articles/PediatricHomeServicePlayroom640.jpg

  •  Šta je bitno kod ove vrste terapije tj. šta je ključno da bi terapija dala rezultate?

Manuela: Iz mog iskustva bih rekla da je ključno da oba roditelja budu uključena u čitav proces, jer detetu se tako šalje poruka: “Ovde smo uz tebe”. Praksa je, na žalost, da uglavnom dolazi jedan roditelj.

Dodatno, jačanje porodičnog sistema kroz porodičnu terapiju daje dugoročnije i pozitivnije rezulatate, jer se svi članovi porodice istovremeno menjaju u željenom pravcu.

Evo kako to izgleda:

Zamislite da je porodica kao jedan sat koji radi tako što se u njemu okreću zupčanici različitih veličina i oblika, ali svaki zupčanik ima svoje mesto i zadatak kako bis at funkcionisao. Ti zupčanici su članovi porodice. E sad, zamislite da se jedan zupčanik ne radi kako treba, pa je potrebno odneti ga na popravku. Uočili smo da jedan član porodice ima problema i želimo da mu pomognemo da se problema reši. Taj član kreće na terapiju u toku koje počinje da se menja i problema polako nestaje.

Međutim, tako izmenjen zupčanik više se ne uklapa u sistema, pa je pitanje: hoće li se zupčanik vratiti na staro kako bi se uklopio u sistema ili će se čitav sistema zajedno menjati kako bi svima bilo dobro i kako bi mogli da funkcionišu na željeni način ili će zupčanik napustiti sistema?

I za kraj, dva pitanja na temu mame i porodice. 


  • Svaka mama želi da se maksimalno posveti svom detetu i sve radi kako bi ono bilo srećno i zadovoljno. Naravno, da bi dete bilo srećno, i mama mora biti srećna i ispunjena. Kako uspostaviti balans između brige o deci  i porodici i brige o sebi, rada na sebi, ličnog razvoja, karijere? Da li je za dete/decu bitnije da im mama posveti što je više vremena moguće ili da ipak nauče na njenom primeru da je jako važno posvetiti se sebi, ponekad i po cenu vremena provedenog sa njima?

Manuela: Kako bi se mama posvetila deci, zaista je bitno da se i ona oseća dobro.

Dok su deca mala, prirodno je da smo im potrebnije jer direktno zavise od nas, od naše brige, nege i ljubavi. Kako su starji naša nega im je sve manje potrebna, oni su sve sposobniji da se brinu o sebi, ali im je i dalje potrebna naša ljubav.

Iako je naša ljubav prema deci bezuslovna i neizmerna, važno je da pokažemo i ljubav prema sebi (jer zapamtite: mi smo deci modeli na koje se ugledaju!).

Zamislite mamu koja je iscrpljena i umorna. Može li takva mama da se kvalitetno posveti detetu? Da li je važno da mama bude po svaku cenu sa detetom, pored deteta, a da je mentalno na Havajima ili masaži ili kod frizera ili na kafi sa drugaricom?

Svako dete želi da je pokraj mame 25 sati dnevno i to je prirodno. Međutim, ukoliko želimo da izbalansiramo sve naše uloge i zadatke, važno je da naučimo kako da postavimo prioritete. Brinući o sebi, dajemo model detetu da se i ono brine o sebi kada odraste.

Kako to da učinite? Kupite planer i nedeljom uveče počnite sa planiranjem sedmice koja vas očekuje. Raporedite obaveze i zadatke, delegirajte i obavezno ubacite slobodnu igru sa detetom i vreme za sebe!

  • Često se dešava da u porodici roditelji imaju potpuno različitu predstavu o vaspitavanju dece, uglavnom je jedan roditelj za malo strožiji pristup a drugi roditelj za blaže metode. Kako se roditelji na pravi način mogu dogovoriti o načinima disciplinovanja i naći neki kompromis koji je u najboljem interesu deteta?

Manuela: Kada dođe do nesuglasica između roditelja o nekom pitanju, ja im uvek dam zadataka da napišu dobre i loše strane oba predloga. Zatim da prodiskutuju o svakoj stavci. Na kraju treba da donesu odluku šta od predloga ostaje, a šta odbacuju. I sistemom eliminacije, uz argumente i predloge eventualnih korekcija predloga, dolaze do njihovog zajedničkog stava o tom nekom pitanju.

Ukoliko pak nikako ne mogu da se dogovore, poseta porodičnom ps ihoterapeutu im može pomoći da donesu odluku koja će odgovorati i jednom i drugom roditelju.

Manuela Kamikovski  je Hrabra mama, ali i psiholog, porodični psihoterapeut, praktičar terapije igrom, asertivni trener i autorka bloga Mamino vreme . U privatnoj praksi pomaže porodicama da se nose sa izazovima i uživaju u životu, jer znaju da život nema reprizu i to kroz psihoterapiju i savetovanje, kao i radinice za roditelje.

Veruje u zdravu i zadovoljnu porodicu kao osnovu zdravog društva, društva bez nasilja i lošeg morala. Da bi to bio svet gde živimo i gde nam rastu deca, potrebno je da činimo male korake u ličnim promenama. U tom pravcu ide! Dobrodošli ste da je zaprtite na FB Mamino vreme , Instagramu manuela.kamikovski , pa i da se pridružite njenoj FB grupi Klub hrabrih mama[.

Možete je kontaktirati i na kontakt@maminovreme.org


 

 

MAME PITAJU, DOKTOR ODGOVARA

 

Nedavno sam na svom Instagram profilu MOM LIFE MAGIC     napravila jedan Q&A i pružila mogućnost mamama da pitaju šta god ih zanima, a na pitanja im je odgovorila doktorka Tamara Stević, lekar opšte medicine, trenutno na specijalizaciji pedijatrije.  Tamara je jedna divna, mlada mama devojčice koja ima 13 meseci.

 

Ispod su vaša pitanja i Tamarini odgovori.

 

  1. Dete od godinu i po dana slabo jede. Kako poboljšati apetit?

Tamara:  Univerzalne formule za poboljšanje apetita nema. Ono što možete da pokušate je da malo promenite raspored obroka ( pola sata ranije ili kasnije). Možete detetu uraditi krvnu sliku jer nekad anemija može biti uzrok slabijeg apetita. I budite strpljivi,  neka deca jednostavno počnu da jedu preko noći.

  1. Dete ima godinu dana i dalje se budi 3 i više puta u toku noći. Da li beba može da se nauči da prespava noć?

Tamara:  Svako dete je jedinka za sebe i nema metode koja može pomoći da dete prespava noć. U tom periodu ima puno uzroka koji muče dete. Rast zubića, bol u stomačiću ili jednostavno dete ne ume samo da se uspava kad se probudi. Svi mi ciklicno spavamo, s tim da mi odrasli umemo da se uspavamo, a čak se ne sećamo buđenja.

  1. Da li se tokom prve godine baravka u jaslama imunitet ojačava ili to zavisi od okolnosti i bolesne dece okolo?

Tamara:  Polazak u kolektiv sa sobom nosi veću učestalost oboljevanja od virusnih i bakterijskih infekcija. Ono što može dovesti do pada imuniteta u tom periodu je rast zuba kao i dugotrajni stres ( odvajanje od majke) pa samim tim lakše dolazi do razboljevanja. Treća godina života deteta je neki presek u sazrevanju imuniteta. Deca koja su prehlađena stvaraju antitela na te uzročnike bolesti, što znači da svaki sledeći put kad se organizam sretne sa istim mikroorganizmom, brže će stvoriti antitela. 

 

  1. Moj sin (16 meseci) ima učestale opstipacije. Jede hranu koja ne dovodi do opstipacije pa mi nije jasno zašto se to dešava? Da li postoji još neka preventiva od opstipacije osim ishrane?

Tamara:  Vašem detetu možete da uvedete probiotik sa sojevima dobrih bakterija
B. lactis, L. acidophilius, L. reuteri, B. animalis, L. rhamnosus. Naravno uz sprovođenje adekvatne ishrane.

  1. Kada možemo početi da koristimo fen za sušenje bebine kose?

Tamara:  Fen možete početi koristiti onog trenutka kad se bebi zatvori velika fontanela. Očekivani period zatvaranja fontanele je između 13 i 18 meseci.

  1. Da li je neophodno da dete hoda da bi primilo MMR vakcinu?

Tamara: Prohodavanje nije uslov za primanje MMR-a, jedini uslov je da je dete zdravo u periodu od dve nedelje.

 

  1. Dete je krenulo u vrtić i svaki čas je bolesno. Da li je to normalno i može li se smanjiti br. infekcija?

Tamara:  To je očekivano kod dece koja krenu ranije u kolektiv.  Do pete godine je releativno normalno da dete ima 6-8 epizoda bolesti u toku godine. Deca grade imunitet tako sto se susreću sa mikroorganizmima i njihov organizam stvara antitela protiv njih.  Borba u jačanju imuniteta podrazumeva zdravu i balansiranu ishranu, redovno pranje ruku, boravak u prirodi i san.

 

  1. Kada je vreme da dete poseti logopeda, tj. ako ne priča do kog uzrasta?

Tamara:  Najbitinije je da se prati rast i razvoj deteta. Govor kod beba prolazi kroz nekoliko faza: gukanje, brbljanje, slogovno brbljanje, promena ritma pri izgovaranju reči, melodika glasa.  Ukoliko neka od ovih faza kasni ili izostaje, potrebno je javiti se logopedu, nikad nije prerano javiti se stručnjaku, jer on će proceniti kako se jezički aparat razvija.

 

  1. Naša beba puni godinu dana za 15 dana i još uvek sisa. Svi oko nas me ubeđuju da prestanem sa dojenjem jer sam počela da radim  a on se budi skoro svaku noć i traži da sisa. Da li je to buđenje povezano sa dojenjem i da li preporučujete dojenje posle godinu dana tj. da li bebe koje ne sisaju bolje spavaju? Inače, bebac ne prihvata adaptirano mleko i ne pije na flašicu.

 

Tamara:  Optimalno je da,  ukoliko ima uslova,  beba sisa što duže. Ne bi trebalo da dozvolite da okolina utiče na to. Nije dokazano da dojenje utiče na buđenje, jer dete u uzrastu od godinu dana ima tri obroka i dve uzine.

 

  1. Vaše mišljenje o jačanju imuniteta aloe verom, tj. preparatima koji je sadrže.

Tamara:  Nisam pristalica preparata za jačanje imuniteta. Redovna i adekvatna upotreba voća i povrća, balansirana ishrana, kao i redovne šetnje deteta značajno smanjuju oboljevanje dece.

 

  1. Dete od godinu dana odbija adaptirano mleko. Da li je jogurt adekvatna zamena i koliko dnevno bi trebalo popiti?

Tamara:  Mleko je bitna namirnica u ishrani kako odojčeta tako i dece. Dnevne potrebe za mlekom u periodu od godinu dana je 500ml. Jogurt nije adekvatna zamena. Budite uporni u davanju adaptirane formule. Pokušajete da promenite formulu ili jednostavno možete da već uvedete kravlje mleko u ishranu vašeg deteta.

 

  1. Moj decak uskoro puni dve godine. Od trećeg meseca ima problema sa prehladama. Konstatovali su mu astmu posle 2-3 meseca  jer smo u tih 2-3 meseca imali 5-6 prehlada. Bili smo na Institutu skoro gde su nam rekli da je to moguće zbog trećeg krajnika. To nam je rekao ORL.  Zanima me da li je astma povezana sa trećim krajnikom i kako da znamo da li je potrebna operacija trećeg krajnika?

Tamara:  Astma može biti povezana sa hroničnim uvećanjem trećeg krajnika. Na osnovu pregleda ORL specijaliste koji određuje metodu lecenja trećeg krajnika, kao i pregled ušiju i sluha ( još jedna nus pojava uvećanja krajnika).

 

  1. Koje su indikacije za operaciju krajnika, tj. koliko infekcija i upala u toku jedne godine i da li se vadi samo 3. krajnik ili svi?

Tamara:  Pedijatar na osnovu kliničke slike deteta kao što su česte upale grla, hrkanje noću, upale srednjeg uva; deca sa hroničnim uvećanjem krajnika imaju i karakterističan izgled: bleda koža, otvorene usne, podočnjaci. Sve su to alarmi kada pedijatar treba da uputi dete ORL specijalisti koji na osnovu pregleda grla, ušiju, sluha, donosi odluku o eventualnoj hirurškoj intervenciji. Ukoliko ostali krajnici nisu uvećani i ne predstavljaju smetnju, nema potrebe za njihovim odstranjivanjem. Opet napominjem da je ORL specijalista taj koji donosi odluku o metodi.

 

 

  1. Detetu od 2 godine se povremeno pojavljuju sitne kao bubuljice na obrazima. Vrlo su sitne, izgledaju kao minijaturne potkožne bubuljice. Da li to ukazuje na neki dermatološki problem?

Tamara:  Verovatno su u pitanju milije ( sitne belicaste bubuljice, mlečne bubuljice), i one kod dece prolaze same od sebe. Ali svakako je poseta dermatologu obavezna, jer svaku promenu na koži je bitno da pogleda dermatolog zbog adekvatnog lečenja.

 

  1. Indikacije za ortopedske cipele?

Tamara:  Ortopedske cipele se propisuju pacijentima kod kojih je došlo do bolesti ili deformiteta stopala. Najčešći deformiteti i bolesti kod dece su: urođeni deformitet stopala tipa ekvinus (kopitasto stopalo) Talipes equinus, urođeni deformitet stopala tipa ekvinovarus (uvrnuto kopitasto stopalo) Talipes equinovarus, kao i  kraća noga( leva ili desna) od 1,5 cm i više.

 

  1. Da li preporucujete siroki povoj i zasto se on uopste preporucuje kod nas kada u svetu to nigde ne postoji?

    Tamara:  Moj stav je da ne treba široko povijanje beba, jer se u drugom mesecu života radi skrining kukova ultrazvukom. Uglavnom se preporučuje kod nas iz razloga jer u našoj zemilji postoje područja gde su učestaliji slučajevi urođenih deformiteta kukova.

 

Tamara Stević je lekar opšte medicine, trenutno na specijalizaciji pedijatrije. Mama je devojčice koja ima 13 meseci.

JAČANJE IMUNITETA KOD MALE DECE

 

Došla nam je jesen i sa njom polako sve hladnije vreme, a sa njim i sezona virusa. Takođe, počela je nova školska godina, mnoga deca po prvi put kreću u školu, vrtiće i jaslice a pošto znamo da sezona infekcija traje od septembra do aprila, naši mališani su sada idealna meta za različite viruse i infekcije.

Stručnjaci kažu da su najčešće respiratorne infekcije i da one uglavnom ne uzrokuju veće komplikacije ali zato mogu trajati i do dve sedmice.  Statistike pokazuju da je sasvim normalno da deca budu prehlađena čak od 6 do 8 puta godišnje u ovom periodu.

Deca koja se uključuju u kolektiv su daleko podložnija virusima i najčešće oboljevaju od respiratornih i stomačnih virusa.

Kao i svakom roditelju, meni je jako frustrirajuće kada je Viktor bolestan, brinemo se zbog visoke temperature, zbog gubitka apetita i jednostavno, teško nam je da ih gledamo kada se ne osećaju dobro.

Ipak, postoje neke stvari koje generalno pomažu jačanju imuniteta, kako dece, tako i odraslih.

O jačanju imuniteta kod dece sam porazgovarala sa mojom prijateljicom Suzanom Dagović, magistrom farmacije koja je i sama majka dva dečaka.

Pročitajte kako nam Suzana savetuje da poboljšamo imunitet svoje dece.

 

  1. Krenula je sezona virusa, kako sačuvati decu od različitih infekcija?

Suzana: Decu koja su u kontaktu sa ljudima i drugom decom je teško sačuvati od infekcija. Ono što mi možemo da uradimo jeste da vakcinišemo decu, provetravamo prostorije i naučimo ih da redovno peru ruke. Raznovrsna i kvalitetna ishrana je takođe saveznik u borbi protiv infekcija.

  1. Deca koja kreću u vrtić/školu su posebno izložena virusima. Kako na pravi način povećati otpornost njihovog organizma?

Suzana: Deca će upravo susretom sa virusima postati otpornija na iste. Naime, ljudi imaju urođeni i stečeni imunitet. Stečeni imunitet se stvara vakcinacijom i susretom sa virusima. Mi možemo da povećamo otpornost njihovog organizma pažljivo biranom ishranom, a tu podrazumevam što manje proizvoda iz „kesica“ koji, osim što ne sadrže kvalitetne sastojke, mogu negativno uticati na imunitet. Dakle, konditorske proizvode treba zameniti domaćom hranom i svežim voćem i povrćem.

Takođe, deca treba da imaju ustaljenu dnevnu rutinu i kvalitetan san i odmor jer sve to utiče na njihovu otpornost.

Postoje i različiti dijetetski suplementi na bazi cinka, propolisa, beta glukana koji su namenjeni jačanju imuniteta kod dece.

  1. Deca u zimskom periodu veći deo dana provode u zatvorenom prostoru, gde je mogućnost da „zakače“ nešto, veća. Da li je poželjno deci uvesti neki suplement za jačanje imuniteta?

Suzana: Da. Dečiji imuni sistem još uvek nije dovoljno oformljen i poželjno je uvesti neki od suplemenata koji aktiviraju imuni sistem i pomažu organizmu da se izbori sa različitim infekcijama.

  1. Da li uzimanje suplemenata, bilo za decu ili odrasle, može imati neki negativan uticaj?

Suzana: Može. Zato se kod uzimanja suplemenata treba tačno pridržavati uputstva ili se konsultovati sa doktorom ili farmaceutom.

  1. Da li je suplement najbolje primenjivati kao preventivu dok su deca zdrava ili onda kada se razbole i kada ozdrave?

Suzana: Suplemente možemo primenjivati u sve tri navedene faze ali to naravno nije garancija da deca neće „zakačiti“ virus. Oni pre svega moraju da steknu imunitet pa će pri svakom narednom susretu sa istim virusom biti otporniji.

  1. Znamo da je uravnotežena ishrana najbitnija kao i dosta svežeg voća i povrća. Da li imaš neki prirodni recept za imunitet koji možda daješ svojoj deci?

Suzana: Lično ja uvek izaberem neki kupovni multivitaminski sirup i uz to im dajem dosta svežeg voća i povrća.

 

Nadam se da vam je ovaj intervju bio od koristi kao i meni i da ćete uz Suzanine savete lakše poraditi na podizanju imuniteta vašeg deteta.

 

 

Suzana je magistar farmacije, supruga I majka dva dečaka, zaljubljenik u nauku i rokenrol.

 

 

 

 

DISCIPLINA DECE U RANOM UZRASTU

 

Prvi u nizu razgovora na ovom blogu započinjemo jednom važnom i interesantnom temom za sve nas roditelje, a to je DISCIPLINA.

Pričaćemo o disciplini u ranom uzrastu, o pozitivnoj disciplini i o tome kako postaviti osnovu za vaspitavanje i gajenje odgovorne, samouverene dece koja poštuju svoje roditelje.

Svaki brižan roditelj želi da postavi dobru osnovu za odgajanje svog deteta i već u ranom uzrastu ređaju se pitanja: Kako komunicirati sa detetom koje je tek progovorilo (ili još uvek nije)? Kako dete koje tek počinje da istražuje svet naučiti gde su granice? Da li je ok da ga udarim po guzi ili da ga izgrdim?

Zadovoljstvo mi je što je moja draga gošća na blogu divna Nikolina Milosavljević, diplomirani psiholog, psihoterapeut u superviziji i savetnik za roditelje.  Ona će nam odgovoriti na neka pitanja koja smatram da svakog roditelja zanimaju.

 

  1. Kako se danas psihologija odnosi prema disciplini dece – da li podržava diktatorsko vaspitanje ili drugačiji pristup? Kako uopšte vaspitavati decu u ranom uzrastu?

Nikolina: U principu, od kada postoji psihologija koja izučava psihologiju dece, nije se podržavalo diktatorsko vaspitanje. Prve teorije o pozitivnom vaspitanju, bez kazni i batina, potiču još od 50-tih godina 20, veka. Ono što je problem je nedostupnost tih saznanja prosvetnim radnicima i roditeljima. Nastankom interneta, kada je sve postalo dostupnije, dolazi do toga da znanje postaje dostupno, pa i prosvetni radnici, i roditelji, ako ih nešto zanima, mogu da pročitaju. Sada je samo pitanje  osvešćenosti i volje 🙂

 Ukoliko podrazumevamo rani uzrast od 0 do 3 godine, osnovni razvojni zadatak deteta u tom periodu je da savlada motoriku, govor, al i regulacija emocija. Prvi izazov za većinu roditelja je upravo da nauče dete regulaciji burnih negativnih emocija, a nedostatak veštine da to dete uradi je kroz ispade nezadovoljstva i besa. Bez obzira na izazov na koji roditelj naiđe, vrlo je važno da bira da bude nežan, strpljiv i dosedan roditelj kako bi dete savladalo te svoje razvojne zadatke.

  1. Kako bi opisala termin „Pozitivno roditeljstvo“ i sta su zapravo njegove glavne odlike?

Nikolina: Pozitivno roditeljstvo stavlja u centar kvalitet odnosa između roditelja i deteta. Još kada se beba rodi, roditelj se vezuje za dete kako bi mu zadovoljio osnovne potrebe (hrana, higijena i sigurnost). To se zove bonding. Međutim, bonding nije dovoljan kako bi se razvila kvalitetna i sigurna afektivna vezanost, koja je osnova za kasniju emocionalnu stabilnost i zrelost. Sigurna afektivna povezanost između roditelja i bebe je ona gde se dete oseća sigurno i gde roditelj svojim prisustvom obezbeđuje stabilnost i sigurnost, i kao takvo, njegov nervni sistem je spreman da prima i usvaja nova znanja i  veštine. Ona se stvara kroz neverbalne poruke koje roditelj šalje detetu (osmeh, nežan pogled, maženje, ljubljenje itd.). Na primer, savetuje se kada se dete presvlači, kupa ili roditelj obavlja neke osnovne aktivnosti oko bebe, da se te situacije iskoriste za maženje i povezivanje sa bebom. Na taj način se stvara ta sigurna afektivna povezanost koja je osnova za kasniju emocionalnu stabilnost, zrelost, emocionalnu inteligenciju pa čak i za akademski uspeh kod deteta.

Međutim, mnogi, kada pomisle na pozitivno vaspitanje, pomisle da je to popustljivo vaspitanje. Vrlo je važno naglasiti da to nije popustvljivo vaspitanje. Roditelji koji koriste ovaj pristup uče dete gde su granice i koja su pravila, ali to rade na jedan nežan i dosledan način, sa ciljem da očuvaju kvalitetan odnos sa detetom.

Da bi roditelj uspeo u tom cilju, vrlo je važno da teži da bude racionalan, tj. da konstantno uči veštine regulacije svojih emocija kako u izazovnim situacijama ne bi počeo da se oseća besno i da nesvesno izabere agresivno postaljvanje granica (kažnjavanje, vikanje, fizička kazna). Upravo zbog toga, sam ja za racionalno i pozitivno roditeljstvo 🙂

 

  1. Danas često možemo pročitati kako nam se savetuje da što više izbegavamo upotrebu reči NE. Ne tamo, NE diraj to, NE to! Reč „NE“ – izbegavati ili upotrebljavati i u kojoj meri?

Nikolina:  Dete do 3 godine ne razume reč ne na način kako bismo mi voleli, tj. nemoj da diraš ili prestani to da radiš. Pogotovo kada govorimo o bebi koja ima manje od godinu dana, koji tek razvija govorni apart. I iz tog jednostavnog razloga, najbolje je izbegavati NE. I kada dete krene da dira nešto (na primer, šteker) potrebno je samo usmeriti dete na neku igračku ili aktivnost koju sme da radi sa propratnom rečenimom: “Ovo smeš da radiš”.

Vremenom kada deca počnu da razumeju reč NE, onda ona kod njih stvara otpor i burnu reakciju zato što je prva reakcija na neku aktivnost koju roditelji žele da prekinu je NE. U principu, ne treba je izbegavati za one situacije ili aktivnosti koje mogu biti zaista opasne za dete (na primer vrela rerna, šteker, i sl), zato što tada stvarno ima smisla koristiti je. Kada je roditelj koristi samo u tim opasnim situacijama, i deca onda reaguju na to NE adekvatno.   

 

  1. Koliko je zaista smisleno koristiti objašnjenja u vaspitavanju male dece umesto uotrebljavati reč NE za svaku sitnicu? Da li je delotvornije konstantno im preusmeravati pažnju kada želimo nešto da ne rade ili postoje i drugi načini?

Nikolina:  Kod dece do 3 godine, dugačka objašnjenja nemaju smisla, zato što dete ne može da razume posledice svog ponašanja onako kako mi razumemo sve do 6 godine. Kod dece predškolskog uzrasta mnogo je korisnije koristiti kratka pravila, umesto dugačkih objašnjenja. Na primer: “Kada prelazimo ulicu držimo se za ruku”, “Mi u kući razgovaramo kada smo ljuti” i sl. Tehnika preusmeravanje pažnje je dobra za tako malu decu zato što im skreće pažnju na ono šta smeju da rade od onog šta je opasno za njih.  Takođe, roditelj može da izabere da čvrsto zagrli dete ili da ga golica kada želi da promeni detetovu pažnju sa nečega što ne treba da radi. To je varijacija skretanja pažnje.

 

  1. Situacija:

Dete (uzrast 1-3 god), radoznalo, sve ga zanima, kreće se po kući i pokušava da dodirne šteker, obori kantu za smeće, otvara rernu. To su neke stvari koje ne možemo da premeštamo u kući, a zaista ne smeju da se diraju. Kako objasniti?

Nikolina:  “Kanta je za smeće” pa onda uzmete dete za ruku pa mu pokažete šta sme da radi i  propratite rečenicom: “Ovo smeš da radiš”. Ukoliko je dete uporno, uporno to radite. To se zove trening detetovih veština i roditeljskog stpljenja 🙂

 

  1. Mnogi roditelji i dalje primenjuju neke od sledećih metoda vaspitanja i kako one utiču na dete, šta im time poručujemo:

-vikanje (dete je na centimetar od toga da dotakne utičnicu – viknemo)

-udaranje po guzi ili ruci (kada radi nešto što ne sme)

Nikolina:  Vikanje u opasnim situacijama može spasiti detetu život, tako da sam ja za vikanje kada je nešto zaista, zaista opasno. Međutim, kada su štekeri u kući u pitanju, glupo je stalno vikati. To vikanje onda zaista gubi smisao. S obzirom da je sigurnost deteta jedna od veoma važnih detetovih potreba, mnogo je korisnije nabaviti zaštitu za štekere nego vikati svaki put.

Udaranje po guzi i rukici nema smisla. Povređujete dete, a ono nije dovoljno zrelo da razume posledicu svog ponašanja. Jedino šta ono pamti je bol, ali nije naučilo da se šteker ne dira, već da ga je roditelj koga toliko voli i od njega traži zaštitu i sigurnost, povređuje i nanosi bol. Ukoliko se takav vid vaspitavanja nastavi i kasnije, dete usvaja poruku da oni koji ga vole smeju da ga poveđuju. Takođe, ukoliko roditelj nastavi da “neposlušnost” deteta tretira na taj način, veća je verovatnoća da će dete razviti poremećaje u ponašanju.

 

  1. Tantrumi tj. izlivi besa :

-vrištanje u parku

-gicanje ili otimanje

-besno bacanje igračaka

-udaranje drugih ili sebe.

Kako ispravno i najpametnije odreagovati, šta raditi u tom momentu? Da li su tantrumi deo razvoja svakog deteta ili se oni nekako mogu svesti na minimum ili izbeći?

Nikolina:  Postoji razlika između tantrum tempera i ispada nezadovoljstva i besa. Tantrum temepri su mnogo izraženiji, karakterišu se intenzivnim vrištanjem, udaranjem, griženjem drugih ili tendencijom da se dete samopovredi kroz udaranje glavom o zid ili pod. Ne reaguju sva deca tako, već imaju ispad nezadovoljstva ili besa koji je blaži oblik i uglavnom se manifestuje vrištanjem i protestvovanjem. S obzirom da se to najčešće dešava deci uzrasta od 0 do 3 godine to je razvojno potpuno opravdano i to je, zapravo, trenutak koji roditelji treba da iskoriste kako bi dete naučilo veštini regulacije emocija. Naime, dete kada ne dobije nešto ono burno reaguje zato što nema veštinu regulacije svojih burnih negativnih emocija. Da budemo iskreni, veliki broj i odraslih to nisu naučili, a kamoli dete od 3 godine 😀

S obzirom da je na tom uzrastu razvojni zadatak deteta da nauči kako da se smiri kada ima nalet ovih negativnih emocija, roditelj je tu ključni faktor i role model.

To se radi tako što roditelj treba da nauči dete kako da se umiri, i to se najbolje radi kroz zagrljaj i mirno tešenje: “U redu je, razume te mama, polako, diši,… vidim da želiš baš tu igračku. Razume te mama” i tako ponavljate dok se dete ne smiri. To ne znači da će dete dobiti to što traži i zbog čega protestvuje, i zato, tek kada se dete smiri roditelj može da pristupa kratkom objanjenju zašto ta igračka ne može da se uzme ili bilo šta slično tome.

 

  1. Svaki roditelj će doći u situaciju da bude izuzetno isfrustriran, umoran, nervozan, pod stresom. Kako tada postupati sa svojom decom a da ne dozvolimo da naše stanje utiče na odnos sa njima. Koji pristup odabrati?

Nikolina:  Racionalan 🙂  Ne možemo baš uvek biti srećni i raspoloženi kada pristupamo detetu, to je nemoguće i nerealno. I to lice dete treba da vidi. Ali to ne znači da treba da vidi kako besnimo i vičemo, preterano strahujemo do te mere da izgledamo izbezumljeno. Ono što treba da vidi je da kada smo se našli u teškoj ili neprijatnoj situaciji uspeli smo da regulišemo svoje emocije i umesto da smo (na primer) besni u vezi sa nečim, uspeli smo da izregulišemo bes i sada osećamo nezadovoljstvo u vezi sa tom situacijom. Ili na primer, veoma smo anksiozni u vezi sa nekim budućim događajem (paničimo), ali smo uspeli da regulišemo tu svoju anksioznost i sada smo zdravo zabrinuti za ishod. Regulacija emocija se dešava na nivou razmišljanja, tj. mi sebe svojim pogrešnim, iracionalnim uverenjima uvodimo u bes, povređenost, anksioznost, osećanje krivice itd.  Kako bismo regulisali ove svoje emocije, potrebno je da otkrivamo ta iracionalna uverenja i pronađemo racionalan način razmišljanja i na taj način utičemo na naše emocije i ponašanje da se menjaju. Ovo nije lak zadatak, ove stvari roditelj može da nauči kroz psihološki koučing ili kroz psihoterapiju, zato što se često iza svih naših burnih emocija nalazi duboko ukorenjena pogrešna uverenja i predrasude koje mogu da nam smetaju da budemo nežan i dosledan roditelj.

Više o zdravi i nezdravim emocijama, možete da pročitate ovde:http://www.psihoterapija.nikolinamil.com/da-li-imate-osnovu-za-emocionalnu-inteligenciju/

 

  1. Da li u procesu vaspitavanja i male i velike dece metode poput grdnje, kažnjavanja, ucene, ograničenja, sankcija imaju primenu na bilo koji način ili se one uopšte ne preporučuju? Da li se sve može postići kroz razgovor, objašnjenja ili postoji neki magični mix? 🙂

Nikolina:  Ne postoji magični miks i ne postoji ništa magično u vaspitanju 🙂 Grdnja, kažnjavanje, ucene i ograničenja nisu delotvorne ni kada poslodavci rade to sa svojim zaposlenim, ni kada (na primer) vaš prijatelj “neće da sluša”, tako da neće mnogo koristiti ni prilikom učenja deteta pravilima i granicama. Ove metode često kod deteta produkuju inat, osvetu ili povlačanje u sebe i nedostatak samopouzdanja. Razgovor jeste najbolji čak i kada roditelj ne vidi neposredni rezultat. A biće situacija kada bi roditelj mogao da pomisli da razgovori ne vrede zato što želi momentalnu promenu, što uvek nije moguće. Rezultati se vide tek kasnije kada dete postane dovoljno zrelo da “posloži” te razgovore u glavi 🙂

 

  1. I za kraj – Kako odgajiti samouverenu decu, odgovornu, snalažljivu, punu poštovanja prema nama i izgraditi jedan lep odnos sa njima?

Nikolina:  Primenom racionalnih i pozitivnih principa u vaspitanju i sebe, i svoje dece 🙂

 

Nadam se da vam je ovaj intervju bio koristan koliko i meni i nadam se da ćete primeniti nešto od ovoga u vaspitavanju svoje dece.

Ukoliko biste želeli da saznate više o Nikolini, potreban vam je savet ili jednostavno želite da čujete šta još ima da nam kaže, pišite joj na office@nikolinamil.com ili posetite njen sajt www.nikolinamil.com  ili joj se obratite putem telefona ili Skype-a

Tel: +381 (0) 65 20 300 17

Skype ID: nindzaja

Nikolinu takođe možete pronaći na društvenim mrežama:
Facebook i Instagram

Ukoliko biste želeli da organizujemo jedno LIVE uključenje sa Nikolinom gde biste mogli da je pitate sve što vas zanima, ostavite komentar i mi ćemo ugovoriti datum.

 

Veliki pozdrav i hvala što nas čitate.

Love, K