KRAVLJE MLEKO ILI AD FORMULA NAKON PRESTANKA DOJENJA?

 

Dosta se diskutuje u skorije vreme o prednostima i manama kravljeg mleka za ljudski organizam. Da li nam je zaista potrebno i da li ljudski organizam ima koristi od njega? Da li je prirodno da ljudi piju kravlje mleko jer ono je predviđeno za ishranu teladi? Za razliku od ljudi koji nakon prestanka sisanja, piju mleko životinjskog porekla, telad a ni bilo koji drugi sisari nikada više ne piju mleko. Ja sam malo istraživala na ovu temu pa pročitajte šta kažu najnovija istraživanja.

Viktora sam dojila 10 meseci, za nas se tako ispostavilo. U toku dojeničkog perioda, dodavali smo i dohranu tj.ad formulu.  OVDE možete pročitati celu našu priču o dojenju, kako je to izgledalo i kako sam se izborila sa preteškim početkom. A na mom YOUTUBE kanalu možete pogledati i moj video o dojenju.

Danas Svetska zdravstvena organizacija savetuje majkama da doje decu do kraja druge godine života, naravno ukoliko je moguće, ali svakako u toku prve godine života, minimum 6 meseci. S obzirom da smo mi i u nekim periodima dojenja dodavali ad formulu, mi smo nekako spontano nakon prestanka dojenja odlučili da nastavimo sa formulom, a ne da pređemo na kravlje mleko. Zašto?

Kao i oko svega vezano za mog sina, dosta se informišem unapred i istražujem. Tako sam i za izbor mleka nakon prestanka dojenja.

ADAPTIRANE MLEČNE FORMULE SU BOLJI IZBOR ZA DETE NAKON DOJENJA

  1. Proteini – Kravlje mleko ima dosta više proteina nego majčino mleko i ljudski organizam ga prepoznaje kao strano telo i imuno sistem počinje da stvara antitela. Iako je protein bitan za razvoj dece, njegovo nagomilavanje i višak mogu biti problem kod funkcionisanja bubrega. Glavni protein u kravljem mleku je kazein. Ljudski organizam ne uspeva u potpunosti da preradi kazein i to dovodi do njegovog TRULJENJA u crevima. Toksini koji tada nastaju povećavaju kiselost organizma.
    S druge strane, adaptirane formule imaju sličan proteinski sastav kao i majčino mleko pa su zato bolji izbor.
  2. Kalcijum – Majčino mleko se dosta razlikuje od kravljeg. Litar kravljeg mleka sadrži 1200 mg kalcijuma, dok majčino mleko sadrži samo 300mg. Ipak, iskorišćenost kalcijuma iz majčinog mleka je 4 puta veća nego ona iz kravljeg. To je zato što kravlje mleko sadrži mnogo fosfora i kazeina koji ne dozvoljavaju apsorpciju kalcijuma. Što se ad formula tiče, one sadrže dovoljne količine kalcijuma koji je potreban bebama, ali takođe sadrži i gvožđe, jod, neophodne vitamine i minerale, dobre masti, folnu kiselinu itd.
  3. Dobro je za kosti? – Koliko puta smo svi čuli onu dobru staru „Pij mleko, dobro je za kosti“ ili „Ako piješ puno mleka, imaćeš jake i čvrste kosti“. Kravlje mleko ima tri puta više belančevina nego majčino mleko pa se njegovom prekomernom upotrebom stvaraju metabolički procesi koji mogu imati štetan uticaj po zdravlje kostiju. Novija istraživanja pokazuju da zapravo mleko može imati loš uticaj na kosti jer izaziva gubitak kalcijuma iz kostiju. Jedna studija koja je sprovedena na uzorku od preko 77 000 žena starosti od 34-60 godina pokazala je da su ispitanice koje su češće konzumirale kravlje mleko češće lomile kosti. Zaključak – veza između jakih i zdravih kostiju i mleka ne postoji.
  4. Gvožđe – Česta upotreba kravljeg mleka, a posebno pasterizovanog, ometa apsorpciju gvođža, što često može biti uzrok anemije kod dece i odraslih. Često dolazi i do prekomernog stvaranja sluzi u organizmu i razvoja gljivica. To je sve češće danas glavni uzrok za pojavu alergija i astme. U ad formulama se nalazi dodato gvožđe, pa nema straha od ovog problema.
  5. Intolerancija na laktozu – U današnje vreme sve veći broj ljudi ispoljava intoleranciju na laktozu. Laktoza je prirodni šećer koji se nalazi u mleku. Ova intolerancija se ispoljava stomačnim problemima, mučninom, dijarejom, povraćanjem jer organizam ne uspeva da svari laktozu.
    Za decu koja imaju ovaj vid intolerancije, postoje specijalne formule koje ne sadrže laktozu.
  6. Pasterizacija – Pasterizacija je proces kojim se mleko zagreva na temperaturi do 130 stepeni da bi mu se produžio rok trajanja. Pasterizacijom se u mleku uništavaju dobre bakterije (laktobacili, bifidus) koje bi ga sačuvale od kvarenja. Može se lako pokvariti ako stoji na neadekvatnoj temperaturi (ja sam se nekoliko puta otrovala od pokvarenog mleka u kafi!). Pasterizacijom se još uništava i vitamin C, oštećuju se B vitamini, neki minerali i kalcijum se ne mogu absorbovati.

 

Ovo su naši razlozi ne prelaska na kravlje mleko nakon prestanka dojenja. Svi su potkovani činjenicama a osim toga, danas za kravlje mleko ne možemo ni biti sigurni kakvog je kvaliteta. Kvalitet mleka zavisi od vrste ishrane koju su krave dobijale. Da li je to bila ispaša na nekoj livadi ili stočna hrana puna hormona, antibiotika i hemikalija – ogromna je razlika!

Često čujem komentare poput „pa vi ste ludi, formula je preskupa, a i lakše vam je da mu dajete kravlje mleko“. Da, jeste jeftinije da kupimo kravlje mleko, ali da li je zdravlje mog deteta toliko jeftino???

 

Postoje neke alternativne namernice koje su dobre po ljudsko zdravlje. Jako je zdravo konzumirati kefir, kiselo mleko, jogurt (fermentisani mlečni proizvodi). Ja sam jako dugo imala problema sa gastritisom i rešila sam ga redovnom upotrebom kefira koji sam sama pravila.
Takođe, sledeće namirnice imaju daleko više kalcijuma od mleka, pa nije loše ubaciti ih u ishranu:
badem, lešnik, soja, kelj, orah, seme bundeve i suncokreta, susam, spanać, peršun.
Odličan izbor namirnica koje možete ubaciti u svoju ishranu su i biljna mleka. Jako su ukusna, mi koristimo bademovo mleko, pirinčano, mleko ovsa. Koristimo ih uglavnom za pripremu smutija i šejkova od voća i povrća. Recept za nas omiljeni porodični jutarnji smuti možete pogledati OVDE.

 

Nadam se da vam je ovaj tekst bio od neke koristi i da ćete malo razmisliti i možda i sami odraditi istraživanje na ovu temu pre uvođenja kravljeg mleka svome detetu.

Love, K