DRAGOCENA POMOĆ PATRONAŽNE SESTRE

Kada god se prisetim naših prvih dana sa Viktorom, prva asocijacija je definitivno PREPLAVLJENOST EMOCIJAMA. Različitim emocijama. Teško uspostavljanje dojenja. Problemi sa grudima. Nespavanje. Frustrcija. I LJUBAV! Novootkrivena, bezuslovna, magična ljubav!

Sva ta zbunjenost, umor, haotičnost i osećaj kako da smo odjednom prešli na jednu sasvim novu planetu  je najnormalnija stvar, govorili su mi svi, počevši od mame, tate, baka i naše divne patronažne sestre koja nam je zaista bila velika podrška.

Skoro sam preko svog Instagram profila upoznala patronažnu sestru Tatjanu Dimitriević koja je master menadžer javnog zdravlja i predsednica udruženja patronažnih sestara i babica Srbije. Pobednica je “Mama natura” konkursa za najbolju patronažnu sestru Srbije. Autorka je Babybelista bloga za buduće roditelje, koordinatorka Zemunske škole roditeljstva i jedina patronažna sestra u Srbiji  koja je  odbranila master rad na temu dojenja na Medicinskom fakultetu. Aktivno učestvuje na međunarodnim skupovima i kongresima, sarađuje sa obrazovnim institucijama, stručnim udruženjima i drugim organizacijama u interesu unapređenja zdravstvene kulture stanovništva sa posebnim akcentom na unapređenje reproduktivne zaštite žena.

Tatjana je
pobednica “Mama natura” konkursa za najbolju patronažnu sestru Srbije

Tatjana je velikodušno pristala da bude gost na mom blogu i u našem današnjem razgovoru odlučila sam da joj postavim neka pitanja koja znam da bi meni bila od neprocenjive pomoći u tim prvm danima sa bebom.

  1.  Recite nam nešto malo više o poslu patronažne sestre?  

Tatjana: Posao  patronažne sestre je veoma dinamičan. Moj posao je da kroz zdravstveno-vaspitni rad u porodici unapredim zdravstvenu kulturu stanovništva. Glavni ciljevi rada su očuvanje i unapređenje zdravlja u porodici, zdravstveno prosvećivanje, otklanjanje rizika za nastanak bolesti i prepoznavanje potreba korisnika zdravstvene zaštite. Svoj rad sprovodim u okviru kućnih poseta (trudnicama, porodiljama, novorođenčad, odojčad, mala deca, osobe preko 65 godina..) i kroz saradnju sa  lokalnom zajednicom.

2. Šta predstavlja najveći izazov za nove mame, iz Vašeg iskustva?

Tatjana: Dojenje je najveći izazov za mame. Dojenje je veština koja se uči, potrebno je malo vežbe, mnogo strpljenja i dobra podrška profesionalne i porodične sredine.

3. Da li patronažna sestra pruža isključivo fizičku pomoć oko bebe ili je ona zadužena i za psihološku i emotivnu podršku mami?

Tatjana: Podrška patronažne sestre je ključna za samopouzdanje svake majke.Period trudnoće i nakon porođaja je ispunjen različitim emocijama, strepnjom, pritiskom okoline, strahom od nepoznatog i nedoživljenog iskustva do sada. Upravo u ovom period je majci najpotrebna podrška i razumevanje stručnog lica.

Patronažna sestra treba da bude oslonac i neiscrpan izvor informacija za majku. Potrebno je vreme da majke, posebno prvorotke, steknu samopouzdanje. Patronažna sestra i majka postepeno grade odnos, majka postaje sve sigurnija a beba zadovoljnija.

Majke trebaju da veruju u sebe i svoje odluke. Nema potrebe da dokazuju svoju požrtvovanost i imaju apsolutno pravo na privatnost i odmor.


4. Meni lično je dojenje bio najveći izazov i to sigurno prvih mesec i po dana od rodjenja bebe. Koliki broj mama ima poteškoću sa dojenjem bebe i šta je tu zapravo najčešći problem?

Tatjana: Iako je u protekloj deceniji bila značajno smanjena stopa dojenja, stanje se poslednjih godina donekle menja. Sve više se podiže svest i jača želja da postanemo odgovorno i humano društvo.  Današnje majke imaju izrazitu želju za uspehom. U istraživanju koje sam pre par godina sprovela za potrebe master rada, ispitanice su imale jednoglasno mišljenje da promocija dojenja nije dovoljno zastupljena u medijima. Mislim da se situacija u poslednje 3- 4 godine menja u pozitivnom pravcu, što se tiče zastupljenosti u medijima a posebno na društvenim mrežama. Međutim, mediji moraju da budu obazrivi kada biraju sagovornike i goste u emisijama na temu dojenja. Veoma je bitno da bude visoko obrazovan licenciran zdravstveni kadar sa višedecenijskim iskustvom. Predavači u školama roditeljstva, kojih je sve više, moraju da imaju licence za rad, kredibilitet i iskustvo. Pohvalila bih i moderne multitasking žene -mame blogerke i njihov doprinos promociji i podršci dojenju. Svakodnevno razmenjuju tekstove,  iskustva o dojenju, i pružaju podršku jedna drugoj. Značajno je i da patronažne sestre i babice unaprede svoje znanje i veštine iz laktacije I komunikacije.

5. Za  sve novopečene mame koje ovo čitaju ili za one koje to tek treba da postanu, kažite nam koji su Vaši saveti za uspešno dojenje i uspešno uspostavljanje laktacije?

Tatjana: Veoma je bitno da se laktacija uspostavi u prvim satima nakon porođaja. Otpočinjanje dojenja u toku prvog sata po rođenju je dobro za majku i za bebu i za nastavak dojenja. Uspešan prvi podoj ima najviše pozitivnih efekata. Pravilno sisanje u ovoj fazi može sprečiti kasnije probleme sa dojenjem. Upornost, strpljenje i pravilno postavljanje na dojku omogućava dobro pražnjenje dojke, što je ključno za nastavak dojenja jer proizvodnja mleka funkcioniše prema principu ponuda-potražnja. Postoje svakako i induvidualne varijacije u aspektu dojenja. Anatomija varira od žene do žene. Neke žene mogu da skladište i 5 puta više mleka od drugih. Žene sa većim kapacitetom imaju veću fleksibilnost u učestalosti podoja i upravo zbog toga mogu da ograniče vremenski interval dojenja na 2.5-3h. Žene sa manjim kapacitetom moraju češće da doje. Češćim dojenjem one održavaju isti nivo proizvodnje mleka. To je takozvni podoj na zahtev.

6. Mame često imaju nedoumicu u prvim danima, pa i mesecima, i brine ih da li je beba gladna i kako da znaju da li je to tako. Kako biti siguran da beba pravilno napreduje i da dobija dovoljno mleka?

Tatjana: Adekvatnost dojenja može se proceniti posmatranjem ponašanja bebe, načinom hranjenja, količine urina i učestalosti pražnjenja creva, kao i proverom dobijanja na težini i ostalih parametara rasta. Dobar pokazatelj da beba dobija dovoljnu količinu mleka je ukoliko redovno puni pelene (5-6 puta dnevno). Jedan od pokazatelja je i čujno gutanje.

7. Kako se izboriti sa mastitisom i kako uopšte sprečiti da do njega dođe?

Tatjana: Ukoliko dođe do mastitisa potrebno je odmah otpočeti sa tretmanom da ne bi došlo do razvoja  infekcije ili apcesa. Ukoliko se stručno tretira zapušeni kanal se pročisti u roku od 24-48h. Ukoliko dojenje nije izuzetno bolno nastaviti ga. Nakon završetka podoja, imlazati ostatak mleka. Bebu dojiti češće i započinjati podoj sa dojkom koja je zahvaćena mastitisom. Da bi se razmekšali mlečni kanali potrebne su tople obloge, tuširanje dojki toplom vodom kao i masaža pre podoja. Nakon podoja i izmalazavanja staviti  komprese i  hladne obloge  da bi spao bol i otok. Po potrebi uključiti laganu analgeziju (brufen ili paracetamol). Uvek izmlazajte malu kolicinu mleka na početku podoja da bi ste razmekšali dojku i smanjili napetost. Mastis se lako dijagnostikuje i leči. Predstavlja rekurentnu infekciju. Može se prevenirati redovnim podojima i pravilnim položajem bebe tokom dojenja. Menjate češće položaj za dojenje. U toku podoja ponudite ravnomerno obe dojke. Isprazniti dojke nakon podoja ručno ili pumpicom i staviti hladne obloge. Izbegavajte neudobnu odeću i  tesne grudnjake. Vodite računa o higijeni i nezi bradavice.

8. Danas se jako velikom broju prvorotki obavezno radi epiziotomija, iako je u nekim razvijenim zemljama ona zabranjena i pokušava se sve kako bi se ona sprečila tokom porođaja. Kažite nam kako je najbolje i najpravilnije negovati ranu od epiziotomije?

Tatjana: Redovna toaleta rane je najbitnija, kako bi se izbegla  infekcija. Svaki put kada idete u toalet, nakon mokrenja, operite ranu vodom  i  posušite tapkanjem čistim peškirom, a zatim  je dezinfikujte Octaniseptom. Savetuje se odmaranje i umerena fizička aktivnost. Izbegavajte dugo sedenje.

9. Tema o kojoj se i ne priča baš mnogo, a verujem da muči jako veliki broj mama, su hemoroidi nakon porođaja. Mislim da su meni oni predstavljali veći problema od same epiziotomije. Kako je najbolje njih sanirati i negovati i da li postoji neko trajno rešenje?

Tatjana: Najbolje rezultate daju tople sedeće kupke nekoliko puta dnevno, hladne obloge, higijena perianalne regije, umerena fizička aktivnost i izbalansirana ishrana sa povećanim unosom  vlakana i tečnosti.  Nekoliko puta dnevno, posle svake stolice i uveče pred spavanje naneti deblji sloj Melprohem-d masti na regiji zahvaćenu hemoroidima. Melprohem-D je preparat prema recepturi Dr Nikolića i namenjen je tretmanu i spoljašnjih i unutrašnjih hemoroida.

10. Recite nam nešto više o prvom kupanju bebe – kako odrediti temperatru vode, da li koristiti kupku i šampon i da li bebu mazati losionima nakon kupanja?

Tatjana: Temperatura vode treba da bude  oko 37 C (proverava se toplomerom za vodu ili slobodnom procenom – stavljanjem lakta u vodu). Što se tice kozmetike za bebe najvažnije je da je bez parabena, bez dodatih konzervansa, i drugih iritirajućih sastojaka. Uvek birajte hipoalergene kupke i mleka napravljene na bazi prirodnih sastojaka. Uglavnom preporučujem medicinsku kozmetiku pogotovo kod beba sa izuzetno osetljivom kožom.

11. Da li smatrate da bebe i decu generalno treba kupati svakog dana ili to nije potrebno? Često čujemo različite savete zdravstvenih radnika, a dosta njih favorizuje opciju nekupanja svakog dana kako bi se i na taj način gradio imunitet. Koje je Vaše mišljenje?

Tatjana: Savetujem da se beba do prve godine kupa najviše tri puta nedeljno . Previše učestalo kupanje može isušiti bebinu kožu.

12. Široki povoj – da li ga preporučujete i koja je njegova svrha? U mnogim zemljama on se ne koristi, ne peporučuje i neke mame s kojima sam ja pričala koje nisu iz Srbije, ne znaju ni šta je on. Zašto se toliko kod nas insistira na širokom povoju?

Tatjana: Kada je reč o ovoj temi, ima dosta neusaglašenih stavova pa je samim tim nedoumica i dilema roditelja veća. Savetujem primenu širokog povoja u prvim mesecima bebinog života. Na prvoj ultazvučnoj kontroli ortoped odlučuje o zadržavanju/skidanju povoja. Tačno je da je široki povoj preventivna a ne terapijska metoda, ali naše podneblje je  sklono poremećaju u razvoju i formiranju kukova kao i problemima u kasnijim godinama života. U pojedinim regijama Srbije postoji i genetska predispozicija za razvojni poremećaj kukova.

13. Kada kreću grčevi kod beba i kako se najefikasnije izboriti sa njima?

Tatjana: Stomačne kolike se mogu javiti već od 7. dana bebinog života. Ne mogu se eliminisati ali postoje određene metode za njihovo ublažavanje poput grejanje stomačićca pomoću zagrejane pelene ili termofora, masaža stomaka kružnim pokretima u pravcu kazaljke na satu. Naizmenično savijanje kolena i njihovo povlačenje ka stomaku. Kapi protiv grčeva i večernje tople kupke mogu biti delotvorne.

14. Mnoge roditelje brine izgled i učestalost stoilice kod bebe. Šta se smatra zdravom stolicom, a šta je razlog za odlazak kod lekara?

Tatjana: Normalna stolica je zlatno žute boje, guste, kašaste koenzistencije. Stolica kod beba nije redovna i postoje varijacije u količini i koezinstenciji. Odlazak pedijatru se savetuje ukoliko beba nema stolicu duže od 7 dana i ukoliko postoje promene u boji stolice (crna stolica, crvena i prisustvo sluzi). Na dijareju sumnjamo ukoliko dete ima više od 5 tečnih stolica dnevno.

15. I poslednje pitanje za ovaj razgovor je – koliko je važna edukacija pre dolaska bebe, koliko budućim roditeljima može olakšati i pomoći pohađanje škole roditeljstva i šta tamo mogu naučiti?

Tatjana: Najvažniji faktor zaštite žena u reproduktivnom periodu je informisanost. Od maja počinje sa radom naš centar za edukaciju, podršku i osnaživanje zdravstvenih radnika i roditelja. Ova mreža podrške korisna je ne samo za roditelje već i za društvo u celini. Umrežavanjem stručnjaka i roditelja  zajedno doprinosimo izgradnji jednog boljeg i odgovornijeg društva. Za buduće roditelje očekuje besplatan projekat škole roditeljstva u saradnji sa opštinom Zemun. Pozicionirani smo u Zemunu i svakog meseca primamo nove polaznike. Naša škola roditeljstva je besplatna  i omogućava budućim roditeljima da zajedno sa stručnjacima iz svojih oblasti bezbrižno prođu kroz trudnoću, porođaj i period nakon porođaja. Kroz predavanja, vežbe i radionice, budući roditelji imaju priliku da dobiju kredibilne i stručne savete . Naš tim čine stručnjaci, licencirani predavači sa višedecenijskim iskustvom. Pohađanjem škola roditeljstva budući roditelji stiču samopouzdanje, znanje i veštine koje su im neophodne za odgovorno roditeljstvo. Nadamo se da će naše polaznice i njihovi partneri  nakon završetka školice imati više znanja, samopouzdanja u odnosu prema detetu, pozitivniji odnos prema dojenju i nama zdravstvenim radnicima.

Bilo da još uvek čekate bebu ili ste već mama, sigurna sam da će vam neki od Tatjaninih odgovora sigurno biti od koristi i pomoći ukoliko imate neku od doumica koje su uobičajene u prvim danima sa bebom.

Tatjana Dimitrijević,
predsednica udruženja patronažnih sestara i babica Srbije

Ukoliko biste želeli da saznate više ili potražite stručan savet, Tatjanu i njene saradnike možete slobodno kontaktirati putem emaila udruzenje.psibs@gmail.com ili na broj telefona 060/3184017.

Takođe, više informacija možete dobiti i na sajtu www.patronaza.rs

OPORAVAK NAKON POROĐAJA

Saveti za brži oporavak od porođaja

Moj porođaj nije bio lep. Iako sam se svih 9 meseci pripremala koliko psihički, toliko i fizički i edukovala se o svemu, pratila sve protokole porodilišta tokom održavanja trudnoće, imala svog doktora, imala plan porođaja… pred sam porođaj, nekako se sve preokrenulo, poslali su me u drugo porodilište, nepoznati doktori, osoblje..malo je reći da nisu bili ljubazni. Sve se u trenu pretvorilo u blago rečeno noćnu moru.

Svoj porođaj sam zamišljala veoma idilično, a opet se pripremala na najgore nakon svega čega sam se naslušala o našim porodilištima. Iako sam sebi govorila da će biti sve dobro na kraju, nije baš bilo tako. Porođaj je dobro krenuo, bila sam vesela, smejala se, bila sam opuštena, imala malu tremu, ali ipak bila vrlo pozitivna kakva inače jesam. Sve je teklo super dok nisam došla u porodilište.

Iako sam se relativno brzo otvarala, umesto epidurala koji sam želela dobila sam indukciju (za koju pritom niko ne traži vašu saglasnost, a trebalo bi !) i tako je krenula tortura koju sam preživljavala sama, BEZ bilo koga od osoblja pored mene čitava dva sata!!! Porođaj se završio vakuum ekstrakcijom – beba zaglavljena u porođajnom kanalu, ja sam potpuno malaksala, dehidrirala, izgubila dosta krvi.  U nekoj normalnoj zemlji, mogla bih da ih tužim i dobijem poštenu odštetu (iako trauma koju sam tamo zaradila ne može tek tako da se prevaziđe).

Ipak, ovo nije tekst o mom porođaju. Takav se još uvek psihički pripremam da napišem.

Ovo je tekst o tome kako se lakše oporaviti od porođaja. Moj je bio težak, kao što napisah, a takav je bio i oporavak. Trajao je skoro 2 meseca. Stoga, pišem šta je meni pomoglo i olakšalo oporavak.

 

  1. Obezbedite pomoć na početku.
    Pomoć na početku je obavezna! Ne znam kako bi iko uspeo bez te vrlo važne, ako ne i najvažnije, stavke. Imala sam tu sreću da mi mama bude desna ruka prve dve sedmice, a nakon toga svekrva isto toliko, pa onda opet mama. Naravno, Vlada je bio tu danonoćna pomoć, podrška i rame za plakanje.
    Kuvanje hrane, vitamini, voda, raspremanje kuće, donesi, prinesi, odnesi. Pomoć oko tuširanja, odlaska u wc, dojenje, rana, beba, uspavljivanje, hranjenje, otkuvavanje flašica, cucula, presvlačenje, oblačenje – niko vam, naravno ne može pomoći kao majka, koja je sve to već prošla, zna kako da vam olakša, i najviše se realno trudi da se što pre oporavite i da vam bude lakše. I što je najvažnijje – SVE RAZUME. I kada ste nervozni, i nenaspavani pa se brecnete za gluposti, plačete, hormoni divljaju, umorni ste i neraspoloženi. I sve vam oprašta.
    Naravno, prihvatite SVAKU pomoć koju vam nude. I zaobiđite posete prvih par nedelja onih koji bi samo da sede i goste se dok vi još uvek ne znate gde ste.
  2. Hidrirajte se!
    Unositi dovoljnu količinu tečnosti u ovom periodu je od neprocenjivog značaja. Vaše telo je prošlo kroz veliki stres i traumu i da bi se oporavilo, voda je najbolji drug. Posebno ako dojite, onda ste u riziku da brže dehidrirate, tako da – flašica pored kreveta u svako doba dana, plus jedna koju nosite sa sobom.
  3. Zdrava i izbalansirana ishrana.
    U prvim danima nakon porođaja, vrlo je važno dobro jesti. Neke mame kažu da su nakon porođaja osećale glad kao nikada do tada. To je, naravno, i očekivano jer porođaj može da se poredi sa odlaskom u bitku jer izgubite jako mnogo kalorija i energije pa je potrebno nadoknaditi ih, zajedno sa mineralima, elektrolitima i vitaminima.
    U mom slučaju, anemija je bila dijagnoza, pa sam morala da dooobro poradim na popravljanju krvne slike i gvožđa, što, verujte, nije ni malo lako. Da bih ponovo dovela gvožđe na normalan nivo, trebalo mi je 3 meseca! Suplementi su bili neophodni uz zdravu ishranu.
    Takođe, svaka preporuka za uzimanje tokom trudnoće i nakon porođaja, posebno ako dojite su suplementi PregnaCare Plus. Sadrže sve neophodne vitamine i minerale koji su neophodni za formiranje i razvoj zdravog ploda i funkcionisanje vašeg organizma.
  4. Spavajte kad god možete.
    Bićete umorne, neispavane, čak iako imate full time pomoć. Tako da, ovo je nešto što se, ja bih rekla, podrazumeva. Verujte, značiće vam svaki dodatni odspavani minut i pomoći će vašem telu da se brže oporavi.
  5. Rana od epiziotomije (ukoliko ste je imale).
    Epiziotomija je rez koji se pravi na međici vagine tokom porođaja da se koža ne bi sama nepravilno pocepala.
    Na žalost, u našim porodilištima, nije praksa kao što je u svetu. Ne teži se tome da do epiziotomije uopšte i ne dođe. U svetu, u razvijenim zemljama, pak, epiziotomija je nešto što spada u DRASTIČNE MERE i strogo se izbegava. Kod nas je to standardna procedura i svakoj prvorotki se ona radi. Pogrešno? O, da! Ipak, protiv nekih pravila se ne može, pa umesto da se spreči, mora da se leči.
    Vrlo je bitno pravilno tretirati ranu od epiziotomije kako bi što bolje i lakše zarasla. Rana ume da bude bolna i neprijatna. Ipak, zavisi od toga ko je i kako napravi. Moja je bila ogromna i jako je bolela.
    SAVET: prvih par dana što više dozvoliti rani da se suši, nositi mrežaste gaćiće, brže će zarasti. Nakon svakog odlaska u wc, moja preporuka je tuš mlakom vodom, Ozosept sprej za dezinfekciju i nakon par prvih dana, kada počne da zarasta, ulje kantariona koje je odlično za zarastanje rana!
    EXTRA SAVET: Svaka preporuka je SKINUTI KONCE od rane! Ja sam se užasavala od same pomisli na to. Toliko sam se plašila skidanja konaca da se zamalo nisam onesvestila u ordinaciji. Ipak, to je bila odlična odluka jer sam odmah sutradan MOGLA DA SEDIM! Asamo skidanje nije mnogo bolelo. Ja sam očekivala da ću umreti! Skidanje konaca mi je olakšalo i dojenje bebe koje je do tada bilo moguće samo u ležećem položaju koji nije bio najzgodniji za nas dvoje.
  6. Hemoroidi.
    Nešto sa čim se velika većina trudnica i porodilja suočava. Malo se o tome priča. Koristila sam: Avaricon, Faktu, Proktis M, Flogocid, Cikatridina, Hemor M i Brđanski melem. Dosta njih ublaži simptome i tegobe. Ni jedna mast ne može da ih otkloni zauvek.
    Ako imate neku preporuku šta je dobro i ima neki sjajan učinak, pišite mi!
    Svakako pomaže hladna kupka, kantarionovo ulje, i naravno redovna stolica. Redovna higijena je obavezna!
    Ne treba nositi teške stvari, sedeti dugo, stajati dugo, kupati se vrelom vodom.
  7. Odlazak u wc.
    Prvi odlazak u wc zna da bude propraćen velikom tremom. Strah je zapravo veći nego što zaista ima potrebe.
    Ukoliko je potrebno, možete pitati doktora da vam da neki blaži laksativ za prve dane. U svakom slučaju jedite dosta žitarica, voća i povrća i pijte mnogo tečnosti jer će izbalansirana ishrana pomoći da se stvari u crevima pokrenu i sve normalno proradi.
    Smuti koji sam ja pila od povratka iz porodilišta je, osim što je odličan za početak dana i malokrvnost, odličan je i za dobar rad creva.
    RECEPT
  8. Izlazak napolje.
    Babske priče ili ne, mi nismo čekali 40 dana da izađemo napolje, a to savetujem i vama. Naravno, nećete bebu voditi u tržni centar ili zadimljeni kafić, ali kratak boravak napolju na svežemm vazduhu je izuzetno povoljan i preporučuje se. Krenite postepeno. Prvi izlazak neka bude samo 10ak minuta u dvorište ili ispred kuće, zgrade. Svaki dan produžite boravak za 10 minuta. Ukoliko je vreme lepo, slobodno nakon par dana prošetajte sa bebom i zadržite se koliko vam prija. Vrlo je bitno da se krećete jer na taj način stimulišete celo svoje telo, koliko mišiće, toliko i organe i ubrzavate oporavak. A beba će svakako bolje spavati.
    Viktor je znao da se bukvalno „ugasi“ kako izađemo iz kuće. Nekad ne bismo stigli ni u kolica da ga stavimo, on je već spavao 😀
  9. Grudi i dojenje.
    Početak zna da bude baš težak i potrebno je dosta truda. Celo moje iskustvo oko dojenja (koje je bilo Sizifov posao) sa savetima koji su meni mnogo olakšali dojenje su u tekstu  OVDE.
  10. Budite pozitivne!
    Sećam se mojih misli nakon par dana od izlaska iz porodilišta – Šta ako više nikada ne budem mogla da sedim?? Šta ako me grudi zauvek budu ovoliko bolele – ne mogu da zamislim kako bi bilo da ne bole!
    Naravno, sve prođe, pa i taj prvi teški period. Bitno je da se skoncentrišete na bebu što je moguće više i da pokušate da uživate u momentima sa bebom jer taaako brzo prođe taj period kada su mali.

Nadam se da će vam bar neki od ovih saveta biti od koristi. Ja nisam doktor niti medicinski radnik, ali sam mama koja je imala jako težak porođaj, i težak i bolan oporavak iz koga sam dosta stvari saznala i naučila pa samo delim ono što je meni pomoglo.

Hvala što čitate.

Love, K