VIKTOR SA 20 MESECI – RADOZNAO I SAMOSTALAN

 

Viktor danas ima 20 meseci !!!

Iskreno, zaista ne mogu da verujem da je tako brzo proslo! Od onog malenog zamotuljka koji lezi i samo gledi okicama po sobi i trazi nekoga da ga animira 😀

Viktor je sada vec skroz veliki decak.

Prohodao je sa 17 meseci i vrlo brzo je počeo stabilno da hoda, sada već trči i vrlo je nestrpljiv da stigne tamo gde je naumio.

Ovaj tekst ima za cilj da bude podsetnik nama, Viktorovim roditeljima, jednog dana kada Viktor bude porastao, kakav je bio u ovom periodu, sta je voleo da radi, da klopa, kako se igrao i sta je sve radio i pričao. Možda će uslediti i video verzija na mom YouTube kanalu sa dosta snimaka Viktora iz ovog perioda.

MOM LIFE MAGIC YOUTUBE KANAL

 

Pa da počnemo.

 

SPAVANJE

 

Viktor je od kada je napunio godinu dana dosta dobro spavao. Prestao je da se budi noću i negde oko 15 meseci je izbacio dve dremke. Trenutno ima jednu glavnu dremku oko 12 sati koja obično traje između sat i po i tri sata. Što se tiče noćnog sna, uglavnom spava dobro, imao je jedan “talas” noćnog buđenja letos koji je trajao nekih 15ak dana, ali opet se vratio u normalu i uglavnom se ne budi noću. Budi se ponekad i traži MEKO (mleko) ili ODA (voda) ali zaspi odmah nakon što popije to što traži. Čak i kada se ne oseća dobro (što je baš retko, kuc kuc) on uglavnom prespava celu noć, budi se samo ako mu je baš zapušen nosić ili se zakašlje u snu.
Viktor spava san ama u krevetu i mislim da će tako biti još neko vreme jer je njemu tu najlepše a nama trenutno ne smeta i tako zaista najbolje spava.
Viktor zaista voli svoju rutina pred spavanje (nju praktikujemo od samog početka) a to je večera nakon dolaska iz parka, igranje sa igračkama u njegovoj sobi dok mi ne namestimo sve za spavanje i kupanje i onda kupanje. Pije mleko pred spavanje, oko 200ml formule i uglavnom je toliko umoran da ne stignemo ni da otpevamo ni jednu uspavanku, on odmah zaspi 😀

 

ZDRAVLJE

 

 

Pre nekoliko dana Viktor je primio vakcinu Prevenar koja štiti od Pneumokoknih bolesti i imao je reakciju. To je zapravo prva reakcija na vakcinu koju je on imao do sada. Osim toga do sada nije imao značajnih prehlada. Generalno je od početka bio zdrava beba (kuc kuc).

 

 

HRANA

 

 

Što se tiče hrane, Viktor i dalje relativno dobro jede i zaista voli da jede dosta raznovrsne hrane. Ipak, u poslednjih mesec – dva dana je postao probirljiv. Nekada se desi da ono što je pre tri dana sa uživanjem ručao, sada neće da jede i pljuje, ali definitivno ima svoju omiljenju hranu. Mnogo voli grašak, obožava njegov izgled i voli da jede kuglicu po kuglicu. Trenutna opsesija mu je HUMUS koji bukvalno može da jede i sam. I maslinke su favorit jos od maja! Bukvalno bi mogao samo njih da jede. Mnogo voli paradajz i krastavac, kukuruz šećerac je ovog leta zaista bio hit. Voli da jede spanać kao i naš jutarnji šejk sa bananom i spanaćem (LINK). Od voća obožava da jede breskve i nektarine, dinju i lubenicu. Voli da jede I jabuku, uglavnom voli da jede sam, celu jabuku. Mada ponekad mu više prija da mu ja isečem na komadiće. Malo je reći da OBOŽAVA maline, borovnice i jagode. Mislim da bi to mogao da jede svaki dan.
Voli grčki jogurt, običan jogurt, sir u svim oblicima. Skoro je probao kajmak i slaninu i to mu se svidelo. Nije neki ljubitelj mesa, ali zato obožava sve vrste čorbi i supa, to zaista može da jede svaki dan, i to je super način da u čorbu ubacim sve ono što inače ne želi da jede kao što su karfiol i bundeva.
Što se grickalica tiče, ne dajemo mu da jede nešto specijalno, al ion i ne traži. Naravno, uvek će pojesti parče čokolade ako mu damo, obožava čoko smoki, mislim da mu je to omiljeno. Ne branim mu da ponekad pojede smoki (iako nije neki ljubitelj). Više voli grisine, plazmicu i keks sa speltom iz DM-a. Voli I njihove voćne kašice u kesicama, to mu je zanimljivo da sam drži I pije I otvara I zatvara.

Od pića ne pije nešto mnogo raznovrsno osim domaćeg soka od maline I kupine koji je napravila moja baka. Preko dana uglavnom pijucka vodu, mleko (još uvek smo na mlečnoj formuli ) (ako vas zanima zašto, pročitajte OVDE). Čajeve ne voli, kupovne sokove ne pijemo.

 

IZGLED I KOSICA , ŠIŠANJE

 

 

Viktor trenutno  ima 14 kg i visok je 86cm. Prilično je visok i krupan iako nije bucko. Često komentarišu ljudi kako je lepo razvijen za svoj uzrast.  Od kada se rodio je bio krupna beba. Sada je sav nekako vitak i zgodan 😀
Viki je do pre 2 meseca imao bas dugu kosicu sa loknicama pozadi i kosica mu je bila predivna. Često su mislili da je devojčica jer je mnogo lep 😀  Ipak, zbog velikih letnjih vrućina i znojenja smo morali da skratimo kosicu. Do sada smo imali dve posete frizerki i Viki sada ima baš kratku frizuricu, pravi je veliki dečak.

 

 

RAZVOJ

 

Viktor je prohodao sa 17 meseci, i nekako je jako brzo postao baš stabilan na svojim nogicama, sada već trči svuda i dobar je sa koordinacijom. Mnogo je čvrst i stabilan. Ume sam da čučne i ustane, dosta je smanjio puzanje iako i dalje ponekad voli da otpuže.
Prilično je samostalan, ume sam da jede kašikom, polako savladava i viljušku. Ume da drži čašu i sam pije iz nje. Takođe, u parku sam se ljulja, sam sedi na klackalici, trči i šutira loptu i ima baš jak zamah kada baci loptu. Jedna moja drugarica koja se profesionalno bavila tenisom nam je rekla da za svoj uzrast ima mnogo jak zamah i jaku ruku 😀  Možda bude sportista 😀

 

 

 

PRICA

 

Viktor je dosta rano počeo da priča. Sa 6 meseci govorio je baba, mama, tata. Sada je njegov fond reči ogroman. Upija kao sunđer i ponavlja bukvalno svaku reč koju čuje. Vrlo je zanimljivo što su mu slova kao Š Č Ć od samog početka dobro išla i lako ih je izgovarao. On vrlo lepo npr.kaže ČUČ.

Viktorovom govor se ovog leta tako mnogo razvio. Čini mi se da je za samo dve nedelje negde u julu odjednom propričao sklapajući mini rečenice.

Sada, Viktor ima ogroman fond reči i ponavlja sve što čuje. U poslednjih par dana mi zapravo razgovaramo, ja ga pitam, on mi odgovara.
-Viki, gde si bio?
-Paka (park). Ljulja. Tata.
-Kako je bilo?
-Dobo. Tamana. (Tamara je drugarica iz parka).

Takođe, on sada sam traži kada želi da ruča ili pije SOK, ODA, MEKO. Neko veče je tražio ODA, popio sve i rekao Vladi: Tata, oda, sipa.

Baš sinoć je naučio da kaže JAKU NOĆ !

Kada krenemo u vrtić (prošle sedmice je krenuo u jaslice), ja mu govorim kako treba da kažemo vaspitačici “dobro jutro” kada uđemo, a on ponavlja DOBA UTA.

Mislim da su mu omiljene reči : LJULJA, LJULJAKA, TOBOGA (tobogan), TATICA, MAKA, IJA (Lila), POTA (lepota), OTA (lopta), JEKA (Zeka), ĆOBA (čorba), KAMION, KOA (kola), MOTO (motor), TOJA (trola)…

Sada već najnormalnije zove mene ili tatu TATAAA, DODJEE!

Juče smo imali zanimljivu situaciju. Nije hteo da spava u toku dana i nakon dva pokušaja da ga uspavam, odustajem i legnem na krevet i kađem mu “Maka spava sada”. Zatvorim oči (virim naravno) i pravim se da spavam. On počinje da me mazi i govori PAPA, PAPA, a zatim počinje da me zove MAAKAA, MAKOOO, KATOO,  KAAATO, LJUBOOO, LJUBOO! Ja ga često zovem Ljubo, pa onda i on počeo da mene tako zove što je preslatko ali i zaista smešno.

Takođe, obe svoje bake Viktor zove po imenu, a već odavno zna lepo da kaže PABABA i PADEDA. Mog ujaka Sašu zove SAKI. Tetku oooodavno već svi zovemo TEDA.

Kada se vratimo s polja, idemo da peremo ruke, on sam govori UKA (ruka), a uveče kada se peru zubi on kaže DUBA (zubi) i KUPA.

Kada ga uspavljujem, on mi uvek traži da mu pevam pesmice i govori PEVA! Voli i da mu čitamo određene slikovnice pa kaže MAKA, ČITA!

Pre dva dana smo bili u prodavnici i ja sam birala neke sitnice za njega, a on je bio malo prehlađen i non stop je govorio AMO MAKA (ajmo mama). Ja mu kažem: Evo samo mama da plati i idemo. A on meni kaže: MAKA, PATI, AMO 😀

 

STA VOLI

 

 

Viktor mnogo voli muziku i ples. Obožava da igra kada čuje neku muziku (bukvalno bilo koju muziku mu pustimo on igra), voli da ga podignemo – obično Vlada I ja na smenu, I moj tata kada smo u Bajinoj Bašti uvek pleše sa njim.

Skoro sam ga vodila u moju plesnu školu, I on je tamo bio kao domaći. Trčao je po sali, igrao uz muziku, prilazio plesnim parovima koji su vežbali I kao ih kopirao. Mnogo je bio sladak I raspoložen.

Obožava dečije pesmice. Omiljena mu je IŠLI SMO U AFRIKU DA SADIMO PAPRIKU. Za nju zna već odavno i kada želi da sluša pesmice, on kaže PAPIKA. Voli i pevamo mu još i MIŠ JE DOBIO GRIP, RAZBOLE SE LISICA, LEPTIRIĆU ŠARENIĆU, DECA SU UKRAS SVETA, ZAKLEO SE BUMBAR i slično.

On takođe voli da peva i vrlo je muzikalan. Ponavlja neke melodije koje čuje na radiju i čak ima kao neke svoje pesmice (MA KA KA, MAKA MA, MAKICA – ova pesma je za mene) i sl.

Voli da se vozi u troli i da govori kada vidimo motor, kamion, trolu i sl.

Viktor je od uvek navikao da idemo napolje dva puta dnevno uglavnom. I sada baš baš ne prođe ni jeda dan a da neo demo u neki parkić ili na neko igralište sa ljuljaškama. Obožava da se ljulja, a od skoro voli i tobogan i klackalicu. Naučio je sam da sedne na klackalicu.

 

Obožava da provodi vreme sa porodicom, zaista voli kada mu dodju bake i deke, tetke, rođake kada odemo u Bajinu Baštu. Vrlo je društven.

Obožava životinje. Mi imamo psa LILI u BB i on nju prosto obožava. Voli kuce, mace, golubove i maltene svaku životinju koju je do sada video privukla mu je pažnju i želeo je da je pomazi.

 

IGRA SE

 

 

 

Viki voli igračke ali još uvek mu ne drže pažnju baš mnogo dugo.

Kao i većina beba, obožava stvari koje nisu igračke. Glavna zanimacija su mu daljinski upravljači i tastaura.

Ipak, imamo nekoliko igrački koje koristi već skoro godinu dana i i dalje su aktuelne. Hodalica V-Tech sa interaktivnom tablom koja se skida; mobilni telefon igračka koju mu je kupio moj tata kada je V pokazao ogromno interesovanje za mobilne; Auto koji ispušta razne zvuke i peva pesmice na španskom (kupile su ga moje drugarice iz Španije); Prostirka za igru u vidu slagalice iz Akse; Kockice raznih oblika.

Skoro je dobio PIŠI BRIŠI tablu sa olovkom i pečatima i obožava je. Odavno baš voli da se igra sa kuhinjskim sudovima, krpama, voli da briše pod i nameštaj krpom i vlažnim maramicama, voli kutlače, plastične posudice i ovih dana se baš često igramo restorana. On se kao igra da pije nešto ili jede supu 😀

 

Voli da se igra sa svojim Zekom koji mu je takođe i uteha, njega voli da nosi sa sobom, mazi ga, a od skoro je počeo da ga kao hrani i daje mu da pije mleko iz svoje flašice.

Voli da se igra sa tatom da ga on kao juri, a Viki beži, ali uvek na kraju stane i jedva čeka da ga tata uhvati.

Sa Tedom baš uživa da se glupira, i voli da ponavlja svašta što ona kaže.

Mnogo voli da se igra u pesku i sa vodom.

 

SOCIJALIZACIJA I JASLICE

 

Prošle sedmice Viktor je krenuo u jaslice. Prva nedelja adaptacije je toliko dobro prošla, mnogo bolje nego što je bilo ko od nas očekivao. Viki je radosno išao u vrtić. Ja sam se maksimalno trudila da pričamo dosta lepo o vrtiću i baš sam potencirala da čak i previše hvalimo vrtić. On bi govorio DECA i IGA (igra) kada krenemo. Vaspitačica kaže da je zaista dobar i da se lako zaigra.

Trenutno je prehlađen pa smo morali da pauziramo jaslice i adaptaciju, ali nadamo se da će se nastaviti u istom maniru.

Viktor inače baš voli ljude, obožava kada se igra sa decom i uvek prilazi deci u parku. Prilično je oprezan, ne nameće se ali voli da je u društvu druge dece. Voli da daje svoje igračke i još uvek nismo iskusili da nešto neće da da ili da otima svoje ili tuđe. Mi ga u tom maniru i učimo od početka.

Juče smo bili u banci, on je mahao raznim ljudima u redu iza nas i slao poljupce, toliko je društven.

 

Viktor je i dalje dosta vezan za mene, u poslednje vreme često želi da ga nosim, voli da se mazi i uvek traži pažnju. Ipak, nema problema da ostane sa tatom ili bakama, to nikada nije bio problem.

 

 

Sve u svemu , mnogo brzo je porastao, svaki dan mu se divimo jer svaki dan nas sve više iznenađuje i svaki dan nam pokaže nešto novo. Mnogo je bistar i voli da uči i potpuno je šarmantan.

Dragi Viktore, naravno da te obožavamo i mislimo da si divan i neodoljiv. Uvek ćeš biti naša beba, a ovaj tekst je posvećen, naravno tebi, da pročitaš kakav si bio sa punih 20 meseci.

Voli te mama.

 

POLAZAK U JASLICE – ADAPTACIJA, SEPARACIONA ANKSIOZNOST I ZAŠTO SU DOBRE

 

Moj 18-mesečni sin uskoro treba da krene u jaslice. Dobili smo sjajan vrtić koji nam je jako blizu kuće i čuli smo pozitivna iskustva roditelja čija deca već idu tamo.

Prema Viktorovom odnosu sa drugom decom imam jak osećaj da će zavoleti vrtić i da će mu se svideti da deo dana provede u grupi dece sličnog ili istog uzrasta.

Naravno, kao svakog roditelja, brine me adaptacija koju prati i strah od odvajanja (separaciona anksioznost). Pomisao na njegovo malo okruglo lice koje tugaljivo izgovara „MAMA“, pruža mi rukice i počinje da plače, mi bukvalno razara srce! Zna se kome će ovde definitivno biti teže!

Do sada sam pročitala uputstva i savete na tu temu psihologa iz našeg vrtića, slušala iskustva i savete vaspitačica, pročitala bezbroj blogova, različitih novinskih i web članaka na tu temu, ali ipak…!

 

SEPARACIONA ANKSIOZNOST ILI STRAH OD ODVAJANJA

Kada dete pođe u jaslice dešava se mnogo promena odjednom. Promene i nama odraslima teško padaju, posebno ako ih je dosta u isto vreme. Detetovim polaskom u jaslice menja se pre svega njegovo okruženje – sigurnost porodičnog doma menja se nečim nepoznatim, zatim njegova rutina i način života, i takođe činjenica da nisu sva pažnja i briga usmerene konstantno na njega.
Odvajanjem dete počinje da shvata da je ono zasebna osoba u odnosu na svoju mamu i tatu (da, dobro ste pročitali – bebe i jako mala deca ne razumeju da su oni posebna jedinka već doživljavaju sebe i mamu/tatu kao jedno), i često im to novo otkriće izaziva strah i čak i tugu. To je sve normalan deo odrastanja u ranom detinjstvu.
Strah od odvajanja je upravo strah deteta da može biti razdvojeno od majke. Takođe, bitno je naglasiti da ovaj strah ne postoji isključivo kod deteta već i kod majke i posebno je izražen u prve 3 godine detetovog života. Za malo dete svako odvajanje od majke predstavlja strah jer je to svet van njegove sigurne zone. Dete može ispoljavati čak i burne manifestacije straha u prvom periodu razdvajanja. Može biti plačljivo, uznemireno, loše spavati ili jesti, često se buditi noću. Takođe, neretko dolazi do takozvane regresije – pojava kada dete koje je npr.prohodalo počinje ponovo intenzivno da puzi, ako je naviklo na nošu ponovo piški u gaće, prestaje da komunicira ako je lepo propričalo i slično. Ovakve situacije uglavnom prođu detetovim privikavanjem na jaslice, dadilju, vrtić.

“Separacioni strah je normalna pojava kod deteta i roditelji treba da dete polako, u skladu sa njegovim uzrastom, navikavaju na samostalnost.”

 

ADAPTACIJA NA JASLICE I VRTIĆ

Već sam ranije pisala na temu privikavanja na vrtić i taj tekst možete pročitati OVDE.
Neophodno je i najbitnije da je adaptacija postepena i da se sprovodi određenim ustaljenim koracima. Polaskom dece u vrtić vaspitači postaju naši partneri u odgajanju i vaspitanju naše dece tako da je potrebno izgraditi dobar odnos sa njima. Kao i za svaki odnos koji želimo da razvijamo i negujemo, potrebno je dosta truda sa obe strane. Kao i uvek, ključ je komunikacija.
Kao roditelj kome je takođe jako teško što se razdvaja od svog deteta, kažu da je jako bitno da podržimo povezanost između deteta i vaspitača kao i poverenja koje dete u njega ima. Takođe, jako je bitno pustiti dete da ostvari interakciju sa drugom decom tako što ćemo se povući kada vidimo da su se deca zaigrala i ne upadati im u njihov svet sa svojim dobacivanjima i idejama.

Savet koji smo dobili od psihologa iz našeg vrtića ću podeliti sa vama, a on glasi: „Ponavljajte mantru: I OVO ĆE PROĆI. Vi ste odrasli, odgovorni i vi morate biti detetova baza podrške i sigurnosti. Kada vaše dete preplave neprijatne emocije, zapamtite, to je njegova kriza a ne vaša, DIŠITE DUBOKO I SMIRITE PRVO SEBE. Zatim tihim i nežnim glasom i nežnim rukama vodite vašeg mališana kroz njegovu krizu.“

Tokom adaptacije deca prolaze kroz veliki stres i važno je da im se potpuno posvetimo nakon povratka iz vrtića, da provedemo ostatak dana zajedno i pružimo im dosta ljubavi, nežnosti, smeha, zagrljaja, poljubaca jer time im pomažemo da se oslobode tenzije koja se nakupila tokom dana.
Takođe, treba da naučimo decu da su SUZE OK! Jer tuga nije nešto što bi trebalo sakriti i potisnuti, već prihvatiti i izraziti. Roditelji I generalno odrasli često prema dečijim suzama imaju čvrst negativan stav – “suze su za slabiće” , “velika deca ne plaču” , “plaču samo kmeze” , „plakanje je za devojčice“ i slično. Tim rečima deci se šalje upravo ta poruka da su suze pogrešne i da ih treba potisnuti. Ipak, ako je vaš mališan tužan i plače prilikom razdvajanja od vas (mene ovo tek čeka, ali prenosim savet iskusnih i stručnih lica),  „umesto – Nemoj plakati, smiri se, vidiš da te svi gledaju- možete reći „Zlato, u redu je, možeš da plačeš.“

 

ZAŠTO SU JASLICE DOBRE

Odabir odgovarajuće i najbolje opcije za čuvanje deteta je broj jedan kada se približi vreme da mama krene na posao. U mom slučaju, ono što bih definitivno preferirala je da ja budem sa Viktorom do njegove treće godine. Zašto tako? Pa u razgovoru sa nekoliko stručnih lica, među kojima su i dečiji pedagog, vaspitačica i socijalni radnik, došla sam do zaključka da deci mlađoj od tri godine nije neophodna ta vrsta socijalizacije koju vrtić obezbeđuje. Deci tog uzrasta je i dalje najbolje kod kuće sa mamom dok ne napune tri godine. Ipak, mi dete upisujemo u jaslice. Naravno, razlog broj jedan je – za sada mama mora na posao. Opciju dadilje smo odbacili u startu. A baka i deka servis nama nije dostupan jer nam bake i deke ne žive u Beogradu, a neki još uvek rade.

Jedina preostala opcija su dakle jaslice.

Nakon podrobnog istraživanja na ovu temu, moj zaključak je sledeći – postoje i neke dobre stvari kod jaslica.

 

  1. Jaslice su dobra priprema za školu
    Za decu je jako korisno da budu u grupi sa drugom decom. Deca se u jaslicama uče socijalizaciji, uče se da dele sa drugom decom, da poštuje druge kao i svoje okruženje. Vrlo važna veština koju deca počinju da uče u vrtiću je upravo i strpljenje, samokontrola i upravljanje sopstvenim emocijama.
    Tu se uče i neke praktične stvari kao što su pranje ruku, slaganje igračaka, obuvanje cipelica i slično.
  2. U jaslicama se podstiče igra
    Igranje sa drugom decom podstiče socijalne veštine a bitno je i za sticanje samopouzdanja. Bitno je da se deca podjednako igraju i napolju i unutra. Jako je dobro što u jaslicama i vrtićima ne postoji TV u učionici pa se tako deca koncentrišu na igru. Kroz igru deca se razvijaju, razvijaju koordinaciju, balans, jačaju mišiće. Takođe, u vrtiću je veća verovatnoća da će moći kroz igru da prave veći nered nego kod kuće, što je odlično za decu.
  3. U jaslicama se podstiče korišćenje noše
    Kod kuće se ovaj momenat možda nekada isuviše odlaže, ili se možda kasno i razmišlja o tome. To naravno nije presudno jer sva deca će naučiti da koriste nošu u jednom momentu, ali deca u vrtiću kopiraju drugu decu i lakše prihvataju promenu ako se dešava u kolektivu.
  4. Deca u jaslicama stiču drugare i uče se socijalizaciji
    Kao što već pomenuh, socijalizacija je ključna za razvoj dece. Kažu da ono što deca dobijaju od svojih vršnjaka, i to uzbuđenje pri igranju ne može zameniti ni jedan roditelj 😀

 

Kvalitetne jaslice, sa dobrim osobljem, punim znanja i iskusta, i povrh svega entuzijazma za rad sa decom, pruža deci sledeće: zabavu, izazove, sigurnost, prijatelje.

Naravno da se mala deca lepše osećaju kod kuće sa mamom, ali zaključak je da gde god dete na kraju bude, kvalitet nege u toku dana je najbitniji. Svi roditelji su različiti i različito provode vreme sa svojom decom. U jednoj činjenici svi smo ipak isti, a to je da definitivno želimo najbolje za svoju decu.

Jedno istraživanje Univerziteta Oksford i Londonske ekonomske škole je pokazalo da je deci bolje u jaslicama nego kod kuće. Ja iskreno ne verujem 100 %, ali evo da vam prenesem šta tvrdi istraživanje.
Istraživanje navodi da je deci bolje u jaslicama jer tamo se uče svakodnevnim veštinama i socijalizaciji, dok kod kuće, usled nedovoljne stimulacije primerene za taj uzrast, često se dešava da deca kasno progovore.
Naime, istraživanje je sprovedeno na uzorku od 800 majki iz Nemačke o napretku njihove dece kada su imala 2-3 godine. Njima su postavljena pitanja poput „Da li Vaše dete ume da seče papir makazama?“ , „Da li Vaše dete izgovara rečenice od dve reči?“ .
Istraživači su došli do zaključka da aktivnosti koje se sprovode u jaslicama poput pevanja pesmica, čitanja priča, bojenja, umetnosti, igrica imaju pozitivan uticaj na razvoj govora, motoriku i da te aktivnosti zapravo čine decu najsrećnijom.
Iznenađujuće otkriće do kog su došli je da izlazak u šetnju ima negativan uticaj na motorički razvoj bebe, a oni su naveli da je mogući razlog to što dete većinu tog vremena provede u kolicima.

Zaključak je opet dvostran – ako se sve pomenute aktivnosti sprovode sa roditeljima kod kuće, uticaj na razvoj deteta je pozitivan. Ono što ja na kraju ovog teksta želim da naglasim (možda da bih sebi olakšala Viktorov polazak u vrtić) je da jaslice definitivno jesu korisno mesto za dete, mesto gde će se njegov potencijal i veštine razvijati na dobar način.

Love, K