DOs & DON’Ts u trudnoći 2.deo

DON’Ts

 “The moment a child is born, the mother is also born. She never existed before. The woman existed, but the mother, never. “ OSHO
  1. Stres – Za neke mame, sama trudnoća može biti stresno iskustvo puno anksioznosti. Generalno, velika većina žena u trudnoći prolazi kroz hormonalne promene i samim tim kroz navalu emocija. Kod svake od nas to izgleda drugačije. Neke žene su osetljive i plačljive (myself included), neke imaju nagle promene raspoloženja, i sl.
    Ipak, ukoliko je žena izložena prevelikom stresu u trudnoći, stručnjaci kažu da to može imati loš uticaj na razvoj bebe ili dovesti do nekih neželjenih zdravstvenih stanja.
    Stres u trudnoći treba očigledno izbegavati. Nekada to, ipak, nije baš jednostavno. Mnoge žene se tokom trudnoće mogu suočiti sa raznim teškim situacijama kao što su možda finansijski problemi, gubitak drage osobe, selidba, problemi na poslu, nedostatak podrške i sl.
    Mentalno zdravlje i briga o istom je jako važna u svim periodima i fazama života svakoga od nas. Isti slučaj je i tokom trudnoće. Postoje razni načini kojima možemo da ublažimo ili sprečimo stres u trudnoći, a ja vam navodim neke od mojih omiljenih:
    * pokušati izbeći okidače koji prouzrokuju stres ili anksioznost
    * komunikacija sa bliskim osobama i razgovor o onome što nas muči može učniti da se osećamo mnogo bolje. Ukoliko je potrebna pomoć terapeuta, ne ustručavajte se!
    * fizička aktivnost popvoljno utiče na smanjenje stresa, i svakako čini da se osećamo bolje. Moja preporuka je svakako Yoga za trudnice.
    * meditacija
    * dovoljno sna i odmora
    * zdrava ishrana – dovoljan unos voća i povrća nam daje potrebnu energiju i poboljšava raspoloženje. Moj izbor su zdravi voćni smutiji a dajem vam i recept za moj JUTARNJI ZELENI SMUTI
    * aktivnosti u kojima uživamo i koje nas opuštaju (šetnja, čitanje, filmovi, muzika, ples i sl.)
“A baby will make love stronger, days shorter, nights longer, bankroll smaller, home happier, clothes shabbier, the past forgotten and the future worth living for.”

2. Pušenje i akohol – Vrlo često čujem u raznim razgovorima komentar da koja čaša piva ili vina nije loša u trudnoći, i da zapravo može biti i dobra. OVO NIKAKO NIJE ISTINA! Pivo, vino, niti bilo koje drugo alkoholno piće nije bezbedno u trudnoći. Alkohol, čak i u malim količinama prelazi iz krvi majke do bebe pupčanom vrpcom. Alkohol može izazvati pobačaj i razne druge komplikacije i defekte kod bebe.
KONZUMACIJA ALKOHOLA U TRUDNOĆI I NEGATIVNI EFEKT SU BROJNI!
Isto važi i za pušenje u tudnoći koje može izazvati različite zdravstvene komplikcije i za mamu i za bebu od kojih neke mogu biti i fatalne. Pročitajte koje su to KOMPLIKACIJE KOJE PUŠENJE IZAZIVA U TRUDNOĆI.

3. Prejedanje – Prejedanje nikada nije dobra ideja, pa ni u trudnoći. Lekari kažu da je čuvena fraza „jedem za dvoje“ samo mit i da unos kalorija treba povećati u drugom trimestru za oko 300 dnevno, a u trećem za oko 500.
KALORIJE U TRUDNOĆI.

4. Dijeta – Dijeta lično nikada nije bila moj izbor. Kada god sam želela da regulišem kilažu, moj izbor su uvek bili vežbanje i povećan unos voća, povrća i tečnosti, a manje testa i nezdrave hrane.
U trudnoći nikako nije dobro uvoditi različite dijete jer može biti opasno. Svaka od nas tokom tudnoće brine o višku kilograma koje će dobiti i kako će ih se otarasiti, ali ipak dijeta može kao posledicu imati nedovoljan unos važnih nutritijenta i vitamina što može dovesti do problema u razvoju bebe. Gestacijski dijabetes, visok krvni pritisak, prevremeni porođaj su samo neke od komplikaciija koje mogu nastati.
Najbolje rešenje je uravnotežena i zdrava ishrana i redovna fizička aktivnost.

5. Ne slušati svačije savete – Ukoliko ste prvi put u drugom stanju, verujte mi na reč – SVAKO će imati neki savet za vas! Iako to mogu biti sasvim dobronamerni saveti, ne mora da znači i da su informacije koje ćete dobiti tačne. Mnogo štošta što ćete čuti od ljudi, bliskih ili ne, mogu biti samo prazne priče, neproverene ili zastarele informacije. Najbezbednije i najsigurnije za vas i vašu bebu je da savete i konsultacije dobijate od svog lekara i proverene stručne literature, ali i da naravno uključite mozak (koji svakako može otići na nepredviđen odmor kod većine nas :D). Šalu na stranu, proverite svaku informaciju koja vam ne deluje ispravno i informišite se na pravom mestu.

6. Prevelika aktivnost – Pokušajte da, ukoiko ste u mogućnosti, smanjite one aktivnosti koje vam nisu neophodne ili se ne preporučuju. Možda usisavanje ili podizanje i pomeranje nameštaja možete prepustiti jačoj polovini ili zamoliti prijatelja da vam pomogne. Takođe, obavestite ukućane kada osetite da ste se premorili i da vam treba pauza, da se neko drugi postara o starijem detetu, a vi se pobrinite da redovno dobijete preko potrebni predah i odmor.

“Birthing is the most profound initiation to spirituality a woman can have.”
– Robin Lim

TERRIBLE TWOS, TRINEJDŽERI ILI NEŠTO TREĆE?

VIKTOR, 2 godine

Možda ste već čuli za termine kao što su „terrible twos“ ili „threenager“ i ako jeste sigurno im znate i značenje.

Ukoliko su vam ovi pojmovi nepoznati, to su veoma popularni engleski nazivi za decu uzrasta od 2 i 3 godine koja prolaze kroz razvojne faze koje obiluju izlivima frustracija i besa, poznatijim kao tantrumi. Iako su mi ovi nazivi krajnje simpatični, frustracije i tantrumi nisu ni najmanje.

Kao verovatno 90% roditelja, i mi smo prošli kroz ovu neprijatnu fazu. Srećom, prošla je brzo, nismo se dugo u njoj zadržali, na čemu sam beskrajno zahvalna jer je bila obrnuto proporcionalna svom trajanju.

Dečiji tantrumi su nešto o čemu sam mnogo čitala i istraživala kako se i zašto dešavaju i kojim metodama se najbolje sa njima izboriti. Međutim, nisam na njih bila pripemljena kada su se pojavili.

Ukoliko ste vi u onoj grupi roditelja koje ova faza tek čeka, preporučujem vam da se unapred pripremite, istražite, pročitate, raspitate se, iako vas realno ni jedan tekst na tu temu ne može pripremiti na tu buru emocija koje će se proliti iz vašeg deteta, tog satkog, malenog bića.

Ja se jesam pripremala unapred, potajno se nadajući da će nas zaobići, ali nije. I kada smo prvi put imali bliski susret sa tantrumom, osetili smo se potpuno poraženi, a ceo taj događaj je iz nas usisao svu energiju i ostavio nas nekako tupim.
Možda sad mislite da dramim i preterujem, ali tako je bilo taj prvi put. E onda sam počela da “zovem u pomoć“. Čitala sam sve što mi je došlo pod ruku na tu temu i raspitivala se kod prijateljica koje su dečiji psiholozi kako rešiti napad besa kada nastupi.

Ukratko, tantrumi su iznenadni i nekontroisani izlivi besa kod dece izazvani određenim frustracijama ili nezadovoljstvom. Mogu biti različitog intenziteta, trajanja i učestalosti. Razloga može biti milion. Kod nas su najčešći okidači bili prekid igre ili neke druge radnje jer treba da se obučemo za izlazak napolje, polazak na kupanje, pranje rukica, presvlačenje.
Deca koja prolaze kroz tantrum obično plaču, vrište, bacakaju se po podu ili bacaju igračke, udaraju sebe i druge, što može biti jako neprijatno pa i opasno.

Priznajem, bila sam mama koja pokušava u tom momentu da priča, koja viče, koja pokušava da mazi i grli, koja teši i koja uvek na kraju i sama poželi da se isplače, i u najvećm broju slučajeva to i uradi. Tantrumi su za roditelje jako stresni i kidaju živce. Jako je teško ostati pribran u tom momentu i ne odreagovati na neki način.

E onda sam otkrila nešto što je počelo da funkcioniše kod nas. Nešto što nas je spasilo! To želim i da podelim sa vama, možda nekome pomogne, kao i par tehnika koje su nama olakšale ovu fazu.

Prvo i najvažnije što je bitno da zapamtite je da na njihov bes nikako ne treba da odgovarate svojim besom  ( it is forking hard!) jer na taj način samo pogoršavate situaciju, a cilj je da situaciju smirite.  

Drugo, morate znati da vi niste krivi za dečiji tantrum. To je normalna faza u razvoju i vaše je samo da naučite kako da pravilno odreagujete a da to bude dobro po vaše mezimče. Poenta svega je, kako sam naučila istražujući, je da ne treba sprečavati da dete iz sebe izbaci sve nagomilane emocije, već da se isprazni i olakša sebi. Takođe, budite sigurni da će vam mnogi, ukoliko budu prisustvovali sigurno reći suprotno i pokušati da primene neku vrstu distrakcije kako bi dete prestalo sa vrištanjem (jer nije ni malo prijatno ni lako gledati voljeno čedo ili unče u takvom ispadu). Distrakcija nekada može i pomoći i biti sjajna taktika,  ali svakako je bolje da se dete isprazni, jer kao i mi, kada smo pod stresom, potreban nam je neki ventil. Kod njih je taj ventil tantrum.

U našem slučaju, najbolje rešenje koje smo uspeli da nađemo je, zvučaće očigledno, SPREČAVANJE POJAVE TANTRUMA. Naravno, to nije uvek izvodljivo, ali kada jeste, uvek smo primenjivali. Svaki roditelj najbolje poznaje svoje dete i zna šta mu prija, a šta ne i koje situacije mogu da isprovociraju frustraciju. Te smo situacije naravno sprečavali i izbegavali.
Dolazimo do pitanja, šta kada naravno moraju da se operu ruke ili zubići, da se obuju patike i jakna pri izlasku iz kuće? To ne možemo i ne treba da izbegavamo, naravno. Tu smo koristili metodu PRIPREMA ZA SITUACIJU. To je zapravo nešto što se meni pokazalo kao veoma dobar način rešavanja ovakvih situacija. Npr. dolazimo iz parkića i naravno prvo što treba da se uradi je da se operu rukice i izuju patikice. Prvo što Viktor želi da radi je da zgrabi neku igračku ili vozi svoj automobil po kući.
Rešenje: Već nekih 10 ak minuta pre stizanja kući krećemo sa pripremom za situaciju, pričamo šta ćemo prvo da uradimo kada stignemo, šta drugo, kakav ćemo sapun da uzmemo, kojim peškirićem da obrišemo ruke i tako zajedno pravimo PLAN! To bi mnooogo pomoglo i milim da je Viktoru i odgovaralo da ga unaped pripemim za radnje koje ćemo obavljati jer očigledno nije voleo iznenadne promene radnji. Zbog toga smo se (a to i dalje radimo) uvek trudili da odvojimo dovoljno vremena za „kritične“ radnje kako bismo se za njih pripremili .
Tako je bilo i sa ostalim problematičnim situacijama i u većini slučajeva je uspevalo.

Takođe, jedna od odličnih tehnika kada ste na javnom mestu, u parku, u igraonici, tržnom centru i sl. I dete krene da ima napad besa, najbolja taktika je da ga FIZIČKI UKLONITE IZ TE SITUACIJE. Ja bih tako Viktora kada krene npr.u parkiću da protestuje jer moramo da idemo kući, jednostavno podigla iz peska ili sa ljulje i odnela odatle. Bez reči ako u tom momentu plače ili vrišti. Razgovor i uteha bi došli kada se malo smiri.  Nisam brinula i razmišljala o tuđim komentarima, ako mi ne mogu pomoći ili olakšati situaciju, onda me i ne zanimaju.

Za kraj, par reči podrške – ova faza jeste burna i traumatična za sve prisutne. Ipak, ne deprimirajte se jer će, kao i svaka, brzo proći. Trudite se samo da detetu u tim trenucima budete zvezda vodilja i pomognete mu kako da se izbori sa velikim emocijama koje su za njih nepoznanica jer se prvi put susreću sa njima. Budite im uteha, ali i čvrst oslonac, postavite granice ali im i omogućite da frustracije izbace i nauče kako da ih kontrolišu kasnije u životu. A vi… pa vi, najbolje krenite na yogu i počnite da praktikujete meditaciju, jer će i vašim frustracijama trebati ventil.

Love, K

KAKO DECU NAUČITI STRPLJENJU – PRAKTIČNE IDEJE I IGRE

Deca, posebno u ranom uzrastu, su veoma nestrpljiva. Ne vole da čekaju sa nama u redu u prodavnici ili pošti (mada realno, ne volimo ni mi). Nestrpljiva su i ne  mogu da sede dugo u restoranu ili da nam dopuste tih 15 minuta da popijemo kafu na miru.  Svakodnevno se dešava da su deca toliko nestrpljiva da kada žele nešto, to zahevaju istog momenta, često nas prekidaju dok pričamo jer imaju nešto važno da nam kažu ili ne mogu da sačekaju svoj red ako se igraju sa drugom decom. Tu su i neke svakodnevne, normalne situacije u kojima deca treba da nauče da čekaju – u redu kod lekara ili u saobraćajnoj gužvi. A kada odrastu, čekaće na razne stvari, počevši od čekanja kraj telefona da se važna osoba javi, pa sve do čekanja na ishod rezultata ispita ili intervjua za posao, do čekanja na stambeni kredit.

Iako živimo u INSTANT svetu gde su razne i mnoge stvari dostupne odmah, iako bismo možda i mogli svojoj deci dati ono što požele odmah, ne znači da bismo uvek i trebali.  Strpljenje je veoma važna društvena veština i da bi se uspešno savladala, potrebna je praksa.

Dobra vest je da, kako stručnjaci kažu, strpljenju se deca uče. To je samo još jedna u nizu veština koju će savladati tokom odrastanja.

Naravno, u ovom tekstu ne želim da ohrabrim roditelje da teraju svoju decu da uvek čekaju da dobiju pažnju koju zaslužuju,  stalno budu mirna ili mirno sede, jer kao što svi znamo pokret je od ogromne važnosti za razvoj dečijeg mozga. Decu svakako treba podsticati da se kreću i budu aktivna, ali svakako strpljenju treba da se uče zbog njih samih jer će im svakako tokom života biti vrlo korisno. 

Nakon malo istraživanja na ovu temu, pronašla sam nekoliko zanimljivih praktičnih načina i igrica kroz koje će se deca učiti strpljenju. Kroz ove igrice deca će morati da sačekaju svoj red, ili da sačekaju izvršenje neke akcije i na taj način naučiće se vremenom i ovoj bitnoj veštini.

  1. RUKOTVORINE – Pravljenje rukama – plastelin, glina, kula ili neka druga građevina od Lego kockica, vrlo su dobar način da deca nauče da moraju da ulože neko određeno vreme kako bi došli do rezultata.
  2. POSADITE BILJKU ZAJEDNO – Dobra ideja je da zajedno posadite seme neke biljke u saksiju i svakodnevno je zalivate i čekate da poraste. Osim strpljenja, naučićete decu na ovaj način i da se isplati čekati, razviće se kod dece osećaj postignutog uspeha, ali i brige za prirodu.
  3. ISPECITE KOLAČ – Svi znamo da deca vole da jedu kolačiće, ali vole itekako i da ih prave sa nama. Napravite testo i dajte im da oblikuju. Mogu sami izmišljati obike, a možete kupiti i modlice. Objasnite im kako, da bi mogli da pojedu kolače, moraju se prvo ispeći u rerni a za to je potrebno vreme.
  4. ZVONCE  – Nadjite neko zvonce koje malo duže zvoni ili pustite neku kraću melodiju i objasnite deci da je zadatak igre da pažljivo slušaju dok zvuk ne prestane i ko se prvi javi kada zvuk prestane dobija poen. Sami osmislite nagradu za dete koje pobedi.
  5. SUVO GROŽĐE – Pokušajte da se igrate da što duže jedete suvu grožđicu, npr.čitavih 30 sekundi. Videćete, izazov je.
  6. NE POMERAJ SE – Igrajte igru u kojoj je pobednik onaj ko najduže izdrži da se ne pomera. Možete npr. pustiti muziku i krenuti da igrate što smešnije umete i odjednom muzika staje, svako ostaje u nekoj čudnoj ili smešnoj pozi. Ko će najduže izdržati? Smislite neku zanimljivu nagradu, na primer, pobednik bira koji crtani ćete gledati svi zajedno sledeći put kada organizujete kućni bioskop.
  7. SEMAFOR – Ova igra je super zanimljiva. Možete napravti i neku varijaciju u zavisnosti da li se igrate napolju ili u kući. Potrebno je odrediti startnu liniju i cilj. Jedna osoba stoji na cilju i glumi semafor i njen zadatak je da govori „ZELENO SVETLO“ ili „CRVENO SVETLO“. Ostala deca, ili ukućani su takmičari. Njihov zadatak je npr.da krenu od starta i igraju ili skakuću ili hodaju na sve četiri ili na prstima do cilja. Onog momenta kada se oglasi SEMAFOR i promeni se boja u crveno, svi moraju da stanu i prestanu da se pomeraju. Ko nastavi da se kreće, ispada iz igre. Onog momenta kada SEMAFOR kaže zeleno, takmičari nastavljaju da se kreću.

Kada se radi o manjoj deci, npr. uzrasta od 1-3 godine, super načini da se vežba strpljenje je čekanje u redu na ljuljašku u parku, ili čekanje na red da se poigraju sa nekom igračkom. Takođe, ukoliko im kupite nešto u prodavnici, ja npr. kupim Viktoru neki autić u prodavnici i objasnim mu kako moramo prvo da platimo pa se onda igramo, zajedno nosimo to na kasu, onda on čeka dok prodavačica to otkuca i tako dalje. Ili npr.ja kada kupim Viktoru Kinder jaje, učim ga da malo pričeka dok ja ne skinem foliju, jer smo imali situaciju da je jednom progrizao foliju od nestrpljenja (!!). Iako vam možda ovo zvuči sasvim normalno i ne preterano bitno, sve te svakodnevne situacije su načni na koji deca mogu da vežbaju da malo pričekaju.

I smanjite upotrebu tehnologije! Tehnologija radi sasvim suprotno – instant feedback koji deca dobijaju sa ekrana tableta i računara ne pomaže im da se nauče strpljenju.

Ukoliko imate i vi neku zanimljivu strategiju ili igricu, pišite mi 🙂

Možete me naći na Instagramu gde svakodnevno postavljam slike i pišem o raznim temama.

DRAGOCENA POMOĆ PATRONAŽNE SESTRE

Kada god se prisetim naših prvih dana sa Viktorom, prva asocijacija je definitivno PREPLAVLJENOST EMOCIJAMA. Različitim emocijama. Teško uspostavljanje dojenja. Problemi sa grudima. Nespavanje. Frustrcija. I LJUBAV! Novootkrivena, bezuslovna, magična ljubav!

Sva ta zbunjenost, umor, haotičnost i osećaj kako da smo odjednom prešli na jednu sasvim novu planetu  je najnormalnija stvar, govorili su mi svi, počevši od mame, tate, baka i naše divne patronažne sestre koja nam je zaista bila velika podrška.

Skoro sam preko svog Instagram profila upoznala patronažnu sestru Tatjanu Dimitriević koja je master menadžer javnog zdravlja i predsednica udruženja patronažnih sestara i babica Srbije. Pobednica je “Mama natura” konkursa za najbolju patronažnu sestru Srbije. Autorka je Babybelista bloga za buduće roditelje, koordinatorka Zemunske škole roditeljstva i jedina patronažna sestra u Srbiji  koja je  odbranila master rad na temu dojenja na Medicinskom fakultetu. Aktivno učestvuje na međunarodnim skupovima i kongresima, sarađuje sa obrazovnim institucijama, stručnim udruženjima i drugim organizacijama u interesu unapređenja zdravstvene kulture stanovništva sa posebnim akcentom na unapređenje reproduktivne zaštite žena.

Tatjana je
pobednica “Mama natura” konkursa za najbolju patronažnu sestru Srbije

Tatjana je velikodušno pristala da bude gost na mom blogu i u našem današnjem razgovoru odlučila sam da joj postavim neka pitanja koja znam da bi meni bila od neprocenjive pomoći u tim prvm danima sa bebom.

  1.  Recite nam nešto malo više o poslu patronažne sestre?  

Tatjana: Posao  patronažne sestre je veoma dinamičan. Moj posao je da kroz zdravstveno-vaspitni rad u porodici unapredim zdravstvenu kulturu stanovništva. Glavni ciljevi rada su očuvanje i unapređenje zdravlja u porodici, zdravstveno prosvećivanje, otklanjanje rizika za nastanak bolesti i prepoznavanje potreba korisnika zdravstvene zaštite. Svoj rad sprovodim u okviru kućnih poseta (trudnicama, porodiljama, novorođenčad, odojčad, mala deca, osobe preko 65 godina..) i kroz saradnju sa  lokalnom zajednicom.

2. Šta predstavlja najveći izazov za nove mame, iz Vašeg iskustva?

Tatjana: Dojenje je najveći izazov za mame. Dojenje je veština koja se uči, potrebno je malo vežbe, mnogo strpljenja i dobra podrška profesionalne i porodične sredine.

3. Da li patronažna sestra pruža isključivo fizičku pomoć oko bebe ili je ona zadužena i za psihološku i emotivnu podršku mami?

Tatjana: Podrška patronažne sestre je ključna za samopouzdanje svake majke.Period trudnoće i nakon porođaja je ispunjen različitim emocijama, strepnjom, pritiskom okoline, strahom od nepoznatog i nedoživljenog iskustva do sada. Upravo u ovom period je majci najpotrebna podrška i razumevanje stručnog lica.

Patronažna sestra treba da bude oslonac i neiscrpan izvor informacija za majku. Potrebno je vreme da majke, posebno prvorotke, steknu samopouzdanje. Patronažna sestra i majka postepeno grade odnos, majka postaje sve sigurnija a beba zadovoljnija.

Majke trebaju da veruju u sebe i svoje odluke. Nema potrebe da dokazuju svoju požrtvovanost i imaju apsolutno pravo na privatnost i odmor.


4. Meni lično je dojenje bio najveći izazov i to sigurno prvih mesec i po dana od rodjenja bebe. Koliki broj mama ima poteškoću sa dojenjem bebe i šta je tu zapravo najčešći problem?

Tatjana: Iako je u protekloj deceniji bila značajno smanjena stopa dojenja, stanje se poslednjih godina donekle menja. Sve više se podiže svest i jača želja da postanemo odgovorno i humano društvo.  Današnje majke imaju izrazitu želju za uspehom. U istraživanju koje sam pre par godina sprovela za potrebe master rada, ispitanice su imale jednoglasno mišljenje da promocija dojenja nije dovoljno zastupljena u medijima. Mislim da se situacija u poslednje 3- 4 godine menja u pozitivnom pravcu, što se tiče zastupljenosti u medijima a posebno na društvenim mrežama. Međutim, mediji moraju da budu obazrivi kada biraju sagovornike i goste u emisijama na temu dojenja. Veoma je bitno da bude visoko obrazovan licenciran zdravstveni kadar sa višedecenijskim iskustvom. Predavači u školama roditeljstva, kojih je sve više, moraju da imaju licence za rad, kredibilitet i iskustvo. Pohvalila bih i moderne multitasking žene -mame blogerke i njihov doprinos promociji i podršci dojenju. Svakodnevno razmenjuju tekstove,  iskustva o dojenju, i pružaju podršku jedna drugoj. Značajno je i da patronažne sestre i babice unaprede svoje znanje i veštine iz laktacije I komunikacije.

5. Za  sve novopečene mame koje ovo čitaju ili za one koje to tek treba da postanu, kažite nam koji su Vaši saveti za uspešno dojenje i uspešno uspostavljanje laktacije?

Tatjana: Veoma je bitno da se laktacija uspostavi u prvim satima nakon porođaja. Otpočinjanje dojenja u toku prvog sata po rođenju je dobro za majku i za bebu i za nastavak dojenja. Uspešan prvi podoj ima najviše pozitivnih efekata. Pravilno sisanje u ovoj fazi može sprečiti kasnije probleme sa dojenjem. Upornost, strpljenje i pravilno postavljanje na dojku omogućava dobro pražnjenje dojke, što je ključno za nastavak dojenja jer proizvodnja mleka funkcioniše prema principu ponuda-potražnja. Postoje svakako i induvidualne varijacije u aspektu dojenja. Anatomija varira od žene do žene. Neke žene mogu da skladište i 5 puta više mleka od drugih. Žene sa većim kapacitetom imaju veću fleksibilnost u učestalosti podoja i upravo zbog toga mogu da ograniče vremenski interval dojenja na 2.5-3h. Žene sa manjim kapacitetom moraju češće da doje. Češćim dojenjem one održavaju isti nivo proizvodnje mleka. To je takozvni podoj na zahtev.

6. Mame često imaju nedoumicu u prvim danima, pa i mesecima, i brine ih da li je beba gladna i kako da znaju da li je to tako. Kako biti siguran da beba pravilno napreduje i da dobija dovoljno mleka?

Tatjana: Adekvatnost dojenja može se proceniti posmatranjem ponašanja bebe, načinom hranjenja, količine urina i učestalosti pražnjenja creva, kao i proverom dobijanja na težini i ostalih parametara rasta. Dobar pokazatelj da beba dobija dovoljnu količinu mleka je ukoliko redovno puni pelene (5-6 puta dnevno). Jedan od pokazatelja je i čujno gutanje.

7. Kako se izboriti sa mastitisom i kako uopšte sprečiti da do njega dođe?

Tatjana: Ukoliko dođe do mastitisa potrebno je odmah otpočeti sa tretmanom da ne bi došlo do razvoja  infekcije ili apcesa. Ukoliko se stručno tretira zapušeni kanal se pročisti u roku od 24-48h. Ukoliko dojenje nije izuzetno bolno nastaviti ga. Nakon završetka podoja, imlazati ostatak mleka. Bebu dojiti češće i započinjati podoj sa dojkom koja je zahvaćena mastitisom. Da bi se razmekšali mlečni kanali potrebne su tople obloge, tuširanje dojki toplom vodom kao i masaža pre podoja. Nakon podoja i izmalazavanja staviti  komprese i  hladne obloge  da bi spao bol i otok. Po potrebi uključiti laganu analgeziju (brufen ili paracetamol). Uvek izmlazajte malu kolicinu mleka na početku podoja da bi ste razmekšali dojku i smanjili napetost. Mastis se lako dijagnostikuje i leči. Predstavlja rekurentnu infekciju. Može se prevenirati redovnim podojima i pravilnim položajem bebe tokom dojenja. Menjate češće položaj za dojenje. U toku podoja ponudite ravnomerno obe dojke. Isprazniti dojke nakon podoja ručno ili pumpicom i staviti hladne obloge. Izbegavajte neudobnu odeću i  tesne grudnjake. Vodite računa o higijeni i nezi bradavice.

8. Danas se jako velikom broju prvorotki obavezno radi epiziotomija, iako je u nekim razvijenim zemljama ona zabranjena i pokušava se sve kako bi se ona sprečila tokom porođaja. Kažite nam kako je najbolje i najpravilnije negovati ranu od epiziotomije?

Tatjana: Redovna toaleta rane je najbitnija, kako bi se izbegla  infekcija. Svaki put kada idete u toalet, nakon mokrenja, operite ranu vodom  i  posušite tapkanjem čistim peškirom, a zatim  je dezinfikujte Octaniseptom. Savetuje se odmaranje i umerena fizička aktivnost. Izbegavajte dugo sedenje.

9. Tema o kojoj se i ne priča baš mnogo, a verujem da muči jako veliki broj mama, su hemoroidi nakon porođaja. Mislim da su meni oni predstavljali veći problema od same epiziotomije. Kako je najbolje njih sanirati i negovati i da li postoji neko trajno rešenje?

Tatjana: Najbolje rezultate daju tople sedeće kupke nekoliko puta dnevno, hladne obloge, higijena perianalne regije, umerena fizička aktivnost i izbalansirana ishrana sa povećanim unosom  vlakana i tečnosti.  Nekoliko puta dnevno, posle svake stolice i uveče pred spavanje naneti deblji sloj Melprohem-d masti na regiji zahvaćenu hemoroidima. Melprohem-D je preparat prema recepturi Dr Nikolića i namenjen je tretmanu i spoljašnjih i unutrašnjih hemoroida.

10. Recite nam nešto više o prvom kupanju bebe – kako odrediti temperatru vode, da li koristiti kupku i šampon i da li bebu mazati losionima nakon kupanja?

Tatjana: Temperatura vode treba da bude  oko 37 C (proverava se toplomerom za vodu ili slobodnom procenom – stavljanjem lakta u vodu). Što se tice kozmetike za bebe najvažnije je da je bez parabena, bez dodatih konzervansa, i drugih iritirajućih sastojaka. Uvek birajte hipoalergene kupke i mleka napravljene na bazi prirodnih sastojaka. Uglavnom preporučujem medicinsku kozmetiku pogotovo kod beba sa izuzetno osetljivom kožom.

11. Da li smatrate da bebe i decu generalno treba kupati svakog dana ili to nije potrebno? Često čujemo različite savete zdravstvenih radnika, a dosta njih favorizuje opciju nekupanja svakog dana kako bi se i na taj način gradio imunitet. Koje je Vaše mišljenje?

Tatjana: Savetujem da se beba do prve godine kupa najviše tri puta nedeljno . Previše učestalo kupanje može isušiti bebinu kožu.

12. Široki povoj – da li ga preporučujete i koja je njegova svrha? U mnogim zemljama on se ne koristi, ne peporučuje i neke mame s kojima sam ja pričala koje nisu iz Srbije, ne znaju ni šta je on. Zašto se toliko kod nas insistira na širokom povoju?

Tatjana: Kada je reč o ovoj temi, ima dosta neusaglašenih stavova pa je samim tim nedoumica i dilema roditelja veća. Savetujem primenu širokog povoja u prvim mesecima bebinog života. Na prvoj ultazvučnoj kontroli ortoped odlučuje o zadržavanju/skidanju povoja. Tačno je da je široki povoj preventivna a ne terapijska metoda, ali naše podneblje je  sklono poremećaju u razvoju i formiranju kukova kao i problemima u kasnijim godinama života. U pojedinim regijama Srbije postoji i genetska predispozicija za razvojni poremećaj kukova.

13. Kada kreću grčevi kod beba i kako se najefikasnije izboriti sa njima?

Tatjana: Stomačne kolike se mogu javiti već od 7. dana bebinog života. Ne mogu se eliminisati ali postoje određene metode za njihovo ublažavanje poput grejanje stomačićca pomoću zagrejane pelene ili termofora, masaža stomaka kružnim pokretima u pravcu kazaljke na satu. Naizmenično savijanje kolena i njihovo povlačenje ka stomaku. Kapi protiv grčeva i večernje tople kupke mogu biti delotvorne.

14. Mnoge roditelje brine izgled i učestalost stoilice kod bebe. Šta se smatra zdravom stolicom, a šta je razlog za odlazak kod lekara?

Tatjana: Normalna stolica je zlatno žute boje, guste, kašaste koenzistencije. Stolica kod beba nije redovna i postoje varijacije u količini i koezinstenciji. Odlazak pedijatru se savetuje ukoliko beba nema stolicu duže od 7 dana i ukoliko postoje promene u boji stolice (crna stolica, crvena i prisustvo sluzi). Na dijareju sumnjamo ukoliko dete ima više od 5 tečnih stolica dnevno.

15. I poslednje pitanje za ovaj razgovor je – koliko je važna edukacija pre dolaska bebe, koliko budućim roditeljima može olakšati i pomoći pohađanje škole roditeljstva i šta tamo mogu naučiti?

Tatjana: Najvažniji faktor zaštite žena u reproduktivnom periodu je informisanost. Od maja počinje sa radom naš centar za edukaciju, podršku i osnaživanje zdravstvenih radnika i roditelja. Ova mreža podrške korisna je ne samo za roditelje već i za društvo u celini. Umrežavanjem stručnjaka i roditelja  zajedno doprinosimo izgradnji jednog boljeg i odgovornijeg društva. Za buduće roditelje očekuje besplatan projekat škole roditeljstva u saradnji sa opštinom Zemun. Pozicionirani smo u Zemunu i svakog meseca primamo nove polaznike. Naša škola roditeljstva je besplatna  i omogućava budućim roditeljima da zajedno sa stručnjacima iz svojih oblasti bezbrižno prođu kroz trudnoću, porođaj i period nakon porođaja. Kroz predavanja, vežbe i radionice, budući roditelji imaju priliku da dobiju kredibilne i stručne savete . Naš tim čine stručnjaci, licencirani predavači sa višedecenijskim iskustvom. Pohađanjem škola roditeljstva budući roditelji stiču samopouzdanje, znanje i veštine koje su im neophodne za odgovorno roditeljstvo. Nadamo se da će naše polaznice i njihovi partneri  nakon završetka školice imati više znanja, samopouzdanja u odnosu prema detetu, pozitivniji odnos prema dojenju i nama zdravstvenim radnicima.

Bilo da još uvek čekate bebu ili ste već mama, sigurna sam da će vam neki od Tatjaninih odgovora sigurno biti od koristi i pomoći ukoliko imate neku od doumica koje su uobičajene u prvim danima sa bebom.

Tatjana Dimitrijević,
predsednica udruženja patronažnih sestara i babica Srbije

Ukoliko biste želeli da saznate više ili potražite stručan savet, Tatjanu i njene saradnike možete slobodno kontaktirati putem emaila udruzenje.psibs@gmail.com ili na broj telefona 060/3184017.

Takođe, više informacija možete dobiti i na sajtu www.patronaza.rs

SEĆAM SE MAGIJE U VAZDUHU…

Volim zimu jer su mi omiljena sećanja iz detinjstva upravo vezana za praznike. Moj rođendan je odmah iza Božića…Nova godina, Božić, raspust, rođendan, bakina i dedina slava Jovandan, Savindan i priredbe u školi… Januar je oduvek značio – magija uvazduhu.  

Sećam se tih dočeka Nove godine u našem stanu, okićen stan, svi se lepo obučemo iako ne idemo nigde na doček. Sestra i ja iščekujemo 12 sati kao ozeblo sunce da otvorimo sve te paketiće ispod jelke… razmišljaš da li su ti kupili baš onu barbiku koju tako dugo iščekuješ… Mama je spremila svakakve đakonije, slane i slatke… Tata je DJ.. Zadužen je za odabir muzike i UVEK je plejlista savršena…zapravo, u to vreme više je bilo CD ili kaseta 😀  Sećam se često smo za doček slušali CD kompilaciju Soft Reggae sa mnogo lepom reggae muzikom, koja je nekako, iako letnja i totalno za plažu, baš bila pun pogodak za tu zimsku idilu.

Sećam se jedne godine smo tatu maskirali u Deda Mraza. O, kako smo se tada divno proveli! Koliko smo se samo smejali i veselili.

Iako bismo za svaki doček kog se sećam zaspale posle 12, jutru bismo se rano probudile jedva čekajući da se igramo sa novim igračkama ili da čitamo predivne knjige koje se takođe svaki put nađu ispod jelke. Mama i tata bi pili prvu jutarnju kafu, a sestra i ja ili belu kafu ili kakao. Ta jutra su bila nekako magicna…

Kasnije bismo uvek išle na sankanje. Tada je svake zime, čini mi se, bilo mnogo snega. Takmičenje ko će većeg i lepšeg Sneška da napravi. Pravimo anđele u snegu…vraćamo se kući mokrih nogu, i oznojenih leđa od jurcanja po snegu.

Taj dan je takođe bio rezervisan i za odlaske kod baka i deka na Novogodišnje posluženje. Preukusne kolačiće sa cimetom, čaj i bezbroj poljubaca i zagrljaja. Božićni ručak kod bake i deke gde se svi okupimo i smejemo se. Pevamo. Pričamo.  Toga se sećam.

Mnogo godina kasnije, ja imam svoju porodicu i našeg milog dečaka Viktora. Volim da vidim  koliko se on raduje prvom snegu, nije mu bitno što je hladno, srećan je jer mu pahulje kvase lice, osmehuje se kada dodirne sneg.  Volim kada ga vidim kako voli život.  Želim da od nas nauči da ceni i voli male stvari, radosne trenutke. Želim da mu stvaramo uspomene. Želim da ga naučim da ZASTANE i uspori kako bi mogao da ceni svaki momenat ovog predivnog života.

Želim da se, kada jednog dana bude imao svoju porodicu i svoju decu, seti naših zajedničkih dočeka Nove godine, naših porodičnih zimskih avantura, da gleda slike i da se od srca smeje kako smo se radovali zajedno, glupirali u snegu i zajedno pravili kolačiće sa cimetom i đumbirom. Želim da kada dođu praznici pomisli na tradicije koje smo sami za sebe osmislili i da želi da ih prenese svojoj deci. Želim da se seti baš one Nove godine kada smo se vozili Novogodišnim vozom za decu,  slušali Driving home for Christmas, jeli kestenje i čokoladne mafine, kitili jelku, pili belu kafu i kakao. Da se seti baš onog našeg novogodišnjeg fotkanja u njegovoj staroj sobi kada smo se valjali po tepihu I obasipali ga poljupcima I zagrljajima. Kada je dobio ONAJ auto I BAŠ TU dugo željenu igračku! Kada smo zajedno čitali božićne priče i mazili se ispod najtoplijeg ćebeta gledajući u naše praznične lampice na ogradi koje izviruju ispod napadalog snega. I da, baš onog višečasovnog grudvanja na snegu koje je trajalo dok nam se obrazi nisu potpuno zaledili i pocrveneli, a on nas ubedljivo pobedio ne skidajući onaj njegov vragolasti  osmeh sa lica.

Novogodišnji vozić za decu

Volim zimu jer se ja svega ovoga sećam. Ta nezamenljiva toplina doma i smeh, radost i ljubav… I njemu želim da se tako seća i oseća.

Osim toga, želim da uvek zna koliko je voljen i koliko je jedinstven i nezamenljiv i koliko nas usrećuje svakoga dana.  

Srećna ti Nova godina, mili moj dečače.

RECEPT: MAMIN ČUDESNI MED ZA IMUNITET

 

Imunitet – svakome od nas se dešavalo da se imunitet iz nekog razloga poljulja, oslabi ili totalno opadne.

Trenutno vlada sezona virusa, dolazi sve hladnije vreme i ukoliko ste izloženi i u kontaktu sa većim brojem ljudi (kancelarije, prevoz, supermarketi, i slično), onda ste neminovno laka meta za viruse i bakterije.

Deca, kako mala, tako i velika, posebno ona koja su deo kolektiva (jaslice, vrtići i škole) takođe su vrlo podložna virusima i infekcijama.

 

Nakon mog prilično teškog porođaja, imunitet mi je baš bio opao. Hemoglobin se srozao, gvožđe na donjoj granici. Genralno sam bila jako malaksala i slabašna, a beba je tu, potrebna joj je 24h briga i nega.

Ova smesa mi je mnogo pomogla. proveren je recept koji zaista podiže imunitet, a sasvim je prirodan i može se davati deci kojoj su uvedeni med i orašasti plodovi (nakon 1 godine starosti okvirno).

 

 

RECEPT

Potrebno vam je:

  • 1 kg livadskog ili bagremovog meda

  • 100 g mlevenih oraha

  • 100 g mlevenih badema

  • 100 g mlevenih lešnika

  • 2 kašike 80% kakaoa

  • 2 kašike pečenog susama

 

PRIPREMA:

U jednoj posudi pomešati sve suve sastojke (sve osim meda). U tu posudu se postepeno sipa med kako bi se ujednačeno mešao. Kada se sve dobro sjedini, smesu sipati u dve tegle od po 750g jer se dobije količina veća od tegle od 1kg.

Ovu smesu uzimati svakodnevno 1-2 kašike pre obroka.

Ova smesa je toliko ukusna da vam tokom uzimanja ovog meda neće biti potrebni slatkiši 🙂

Prijatno 🙂

 

JAČANJE IMUNITETA KOD MALE DECE

 

Došla nam je jesen i sa njom polako sve hladnije vreme, a sa njim i sezona virusa. Takođe, počela je nova školska godina, mnoga deca po prvi put kreću u školu, vrtiće i jaslice a pošto znamo da sezona infekcija traje od septembra do aprila, naši mališani su sada idealna meta za različite viruse i infekcije.

Stručnjaci kažu da su najčešće respiratorne infekcije i da one uglavnom ne uzrokuju veće komplikacije ali zato mogu trajati i do dve sedmice.  Statistike pokazuju da je sasvim normalno da deca budu prehlađena čak od 6 do 8 puta godišnje u ovom periodu.

Deca koja se uključuju u kolektiv su daleko podložnija virusima i najčešće oboljevaju od respiratornih i stomačnih virusa.

Kao i svakom roditelju, meni je jako frustrirajuće kada je Viktor bolestan, brinemo se zbog visoke temperature, zbog gubitka apetita i jednostavno, teško nam je da ih gledamo kada se ne osećaju dobro.

Ipak, postoje neke stvari koje generalno pomažu jačanju imuniteta, kako dece, tako i odraslih.

O jačanju imuniteta kod dece sam porazgovarala sa mojom prijateljicom Suzanom Dagović, magistrom farmacije koja je i sama majka dva dečaka.

Pročitajte kako nam Suzana savetuje da poboljšamo imunitet svoje dece.

 

  1. Krenula je sezona virusa, kako sačuvati decu od različitih infekcija?

Suzana: Decu koja su u kontaktu sa ljudima i drugom decom je teško sačuvati od infekcija. Ono što mi možemo da uradimo jeste da vakcinišemo decu, provetravamo prostorije i naučimo ih da redovno peru ruke. Raznovrsna i kvalitetna ishrana je takođe saveznik u borbi protiv infekcija.

  1. Deca koja kreću u vrtić/školu su posebno izložena virusima. Kako na pravi način povećati otpornost njihovog organizma?

Suzana: Deca će upravo susretom sa virusima postati otpornija na iste. Naime, ljudi imaju urođeni i stečeni imunitet. Stečeni imunitet se stvara vakcinacijom i susretom sa virusima. Mi možemo da povećamo otpornost njihovog organizma pažljivo biranom ishranom, a tu podrazumevam što manje proizvoda iz „kesica“ koji, osim što ne sadrže kvalitetne sastojke, mogu negativno uticati na imunitet. Dakle, konditorske proizvode treba zameniti domaćom hranom i svežim voćem i povrćem.

Takođe, deca treba da imaju ustaljenu dnevnu rutinu i kvalitetan san i odmor jer sve to utiče na njihovu otpornost.

Postoje i različiti dijetetski suplementi na bazi cinka, propolisa, beta glukana koji su namenjeni jačanju imuniteta kod dece.

  1. Deca u zimskom periodu veći deo dana provode u zatvorenom prostoru, gde je mogućnost da „zakače“ nešto, veća. Da li je poželjno deci uvesti neki suplement za jačanje imuniteta?

Suzana: Da. Dečiji imuni sistem još uvek nije dovoljno oformljen i poželjno je uvesti neki od suplemenata koji aktiviraju imuni sistem i pomažu organizmu da se izbori sa različitim infekcijama.

  1. Da li uzimanje suplemenata, bilo za decu ili odrasle, može imati neki negativan uticaj?

Suzana: Može. Zato se kod uzimanja suplemenata treba tačno pridržavati uputstva ili se konsultovati sa doktorom ili farmaceutom.

  1. Da li je suplement najbolje primenjivati kao preventivu dok su deca zdrava ili onda kada se razbole i kada ozdrave?

Suzana: Suplemente možemo primenjivati u sve tri navedene faze ali to naravno nije garancija da deca neće „zakačiti“ virus. Oni pre svega moraju da steknu imunitet pa će pri svakom narednom susretu sa istim virusom biti otporniji.

  1. Znamo da je uravnotežena ishrana najbitnija kao i dosta svežeg voća i povrća. Da li imaš neki prirodni recept za imunitet koji možda daješ svojoj deci?

Suzana: Lično ja uvek izaberem neki kupovni multivitaminski sirup i uz to im dajem dosta svežeg voća i povrća.

 

Nadam se da vam je ovaj intervju bio od koristi kao i meni i da ćete uz Suzanine savete lakše poraditi na podizanju imuniteta vašeg deteta.

 

 

Suzana je magistar farmacije, supruga I majka dva dečaka, zaljubljenik u nauku i rokenrol.

 

 

 

 

POLAZAK U JASLICE – ADAPTACIJA, SEPARACIONA ANKSIOZNOST I ZAŠTO SU DOBRE

 

Moj 18-mesečni sin uskoro treba da krene u jaslice. Dobili smo sjajan vrtić koji nam je jako blizu kuće i čuli smo pozitivna iskustva roditelja čija deca već idu tamo.

Prema Viktorovom odnosu sa drugom decom imam jak osećaj da će zavoleti vrtić i da će mu se svideti da deo dana provede u grupi dece sličnog ili istog uzrasta.

Naravno, kao svakog roditelja, brine me adaptacija koju prati i strah od odvajanja (separaciona anksioznost). Pomisao na njegovo malo okruglo lice koje tugaljivo izgovara „MAMA“, pruža mi rukice i počinje da plače, mi bukvalno razara srce! Zna se kome će ovde definitivno biti teže!

Do sada sam pročitala uputstva i savete na tu temu psihologa iz našeg vrtića, slušala iskustva i savete vaspitačica, pročitala bezbroj blogova, različitih novinskih i web članaka na tu temu, ali ipak…!

 

SEPARACIONA ANKSIOZNOST ILI STRAH OD ODVAJANJA

Kada dete pođe u jaslice dešava se mnogo promena odjednom. Promene i nama odraslima teško padaju, posebno ako ih je dosta u isto vreme. Detetovim polaskom u jaslice menja se pre svega njegovo okruženje – sigurnost porodičnog doma menja se nečim nepoznatim, zatim njegova rutina i način života, i takođe činjenica da nisu sva pažnja i briga usmerene konstantno na njega.
Odvajanjem dete počinje da shvata da je ono zasebna osoba u odnosu na svoju mamu i tatu (da, dobro ste pročitali – bebe i jako mala deca ne razumeju da su oni posebna jedinka već doživljavaju sebe i mamu/tatu kao jedno), i često im to novo otkriće izaziva strah i čak i tugu. To je sve normalan deo odrastanja u ranom detinjstvu.
Strah od odvajanja je upravo strah deteta da može biti razdvojeno od majke. Takođe, bitno je naglasiti da ovaj strah ne postoji isključivo kod deteta već i kod majke i posebno je izražen u prve 3 godine detetovog života. Za malo dete svako odvajanje od majke predstavlja strah jer je to svet van njegove sigurne zone. Dete može ispoljavati čak i burne manifestacije straha u prvom periodu razdvajanja. Može biti plačljivo, uznemireno, loše spavati ili jesti, često se buditi noću. Takođe, neretko dolazi do takozvane regresije – pojava kada dete koje je npr.prohodalo počinje ponovo intenzivno da puzi, ako je naviklo na nošu ponovo piški u gaće, prestaje da komunicira ako je lepo propričalo i slično. Ovakve situacije uglavnom prođu detetovim privikavanjem na jaslice, dadilju, vrtić.

“Separacioni strah je normalna pojava kod deteta i roditelji treba da dete polako, u skladu sa njegovim uzrastom, navikavaju na samostalnost.”

 

ADAPTACIJA NA JASLICE I VRTIĆ

Već sam ranije pisala na temu privikavanja na vrtić i taj tekst možete pročitati OVDE.
Neophodno je i najbitnije da je adaptacija postepena i da se sprovodi određenim ustaljenim koracima. Polaskom dece u vrtić vaspitači postaju naši partneri u odgajanju i vaspitanju naše dece tako da je potrebno izgraditi dobar odnos sa njima. Kao i za svaki odnos koji želimo da razvijamo i negujemo, potrebno je dosta truda sa obe strane. Kao i uvek, ključ je komunikacija.
Kao roditelj kome je takođe jako teško što se razdvaja od svog deteta, kažu da je jako bitno da podržimo povezanost između deteta i vaspitača kao i poverenja koje dete u njega ima. Takođe, jako je bitno pustiti dete da ostvari interakciju sa drugom decom tako što ćemo se povući kada vidimo da su se deca zaigrala i ne upadati im u njihov svet sa svojim dobacivanjima i idejama.

Savet koji smo dobili od psihologa iz našeg vrtića ću podeliti sa vama, a on glasi: „Ponavljajte mantru: I OVO ĆE PROĆI. Vi ste odrasli, odgovorni i vi morate biti detetova baza podrške i sigurnosti. Kada vaše dete preplave neprijatne emocije, zapamtite, to je njegova kriza a ne vaša, DIŠITE DUBOKO I SMIRITE PRVO SEBE. Zatim tihim i nežnim glasom i nežnim rukama vodite vašeg mališana kroz njegovu krizu.“

Tokom adaptacije deca prolaze kroz veliki stres i važno je da im se potpuno posvetimo nakon povratka iz vrtića, da provedemo ostatak dana zajedno i pružimo im dosta ljubavi, nežnosti, smeha, zagrljaja, poljubaca jer time im pomažemo da se oslobode tenzije koja se nakupila tokom dana.
Takođe, treba da naučimo decu da su SUZE OK! Jer tuga nije nešto što bi trebalo sakriti i potisnuti, već prihvatiti i izraziti. Roditelji I generalno odrasli često prema dečijim suzama imaju čvrst negativan stav – “suze su za slabiće” , “velika deca ne plaču” , “plaču samo kmeze” , „plakanje je za devojčice“ i slično. Tim rečima deci se šalje upravo ta poruka da su suze pogrešne i da ih treba potisnuti. Ipak, ako je vaš mališan tužan i plače prilikom razdvajanja od vas (mene ovo tek čeka, ali prenosim savet iskusnih i stručnih lica),  „umesto – Nemoj plakati, smiri se, vidiš da te svi gledaju- možete reći „Zlato, u redu je, možeš da plačeš.“

 

ZAŠTO SU JASLICE DOBRE

Odabir odgovarajuće i najbolje opcije za čuvanje deteta je broj jedan kada se približi vreme da mama krene na posao. U mom slučaju, ono što bih definitivno preferirala je da ja budem sa Viktorom do njegove treće godine. Zašto tako? Pa u razgovoru sa nekoliko stručnih lica, među kojima su i dečiji pedagog, vaspitačica i socijalni radnik, došla sam do zaključka da deci mlađoj od tri godine nije neophodna ta vrsta socijalizacije koju vrtić obezbeđuje. Deci tog uzrasta je i dalje najbolje kod kuće sa mamom dok ne napune tri godine. Ipak, mi dete upisujemo u jaslice. Naravno, razlog broj jedan je – za sada mama mora na posao. Opciju dadilje smo odbacili u startu. A baka i deka servis nama nije dostupan jer nam bake i deke ne žive u Beogradu, a neki još uvek rade.

Jedina preostala opcija su dakle jaslice.

Nakon podrobnog istraživanja na ovu temu, moj zaključak je sledeći – postoje i neke dobre stvari kod jaslica.

 

  1. Jaslice su dobra priprema za školu
    Za decu je jako korisno da budu u grupi sa drugom decom. Deca se u jaslicama uče socijalizaciji, uče se da dele sa drugom decom, da poštuje druge kao i svoje okruženje. Vrlo važna veština koju deca počinju da uče u vrtiću je upravo i strpljenje, samokontrola i upravljanje sopstvenim emocijama.
    Tu se uče i neke praktične stvari kao što su pranje ruku, slaganje igračaka, obuvanje cipelica i slično.
  2. U jaslicama se podstiče igra
    Igranje sa drugom decom podstiče socijalne veštine a bitno je i za sticanje samopouzdanja. Bitno je da se deca podjednako igraju i napolju i unutra. Jako je dobro što u jaslicama i vrtićima ne postoji TV u učionici pa se tako deca koncentrišu na igru. Kroz igru deca se razvijaju, razvijaju koordinaciju, balans, jačaju mišiće. Takođe, u vrtiću je veća verovatnoća da će moći kroz igru da prave veći nered nego kod kuće, što je odlično za decu.
  3. U jaslicama se podstiče korišćenje noše
    Kod kuće se ovaj momenat možda nekada isuviše odlaže, ili se možda kasno i razmišlja o tome. To naravno nije presudno jer sva deca će naučiti da koriste nošu u jednom momentu, ali deca u vrtiću kopiraju drugu decu i lakše prihvataju promenu ako se dešava u kolektivu.
  4. Deca u jaslicama stiču drugare i uče se socijalizaciji
    Kao što već pomenuh, socijalizacija je ključna za razvoj dece. Kažu da ono što deca dobijaju od svojih vršnjaka, i to uzbuđenje pri igranju ne može zameniti ni jedan roditelj 😀

 

Kvalitetne jaslice, sa dobrim osobljem, punim znanja i iskusta, i povrh svega entuzijazma za rad sa decom, pruža deci sledeće: zabavu, izazove, sigurnost, prijatelje.

Naravno da se mala deca lepše osećaju kod kuće sa mamom, ali zaključak je da gde god dete na kraju bude, kvalitet nege u toku dana je najbitniji. Svi roditelji su različiti i različito provode vreme sa svojom decom. U jednoj činjenici svi smo ipak isti, a to je da definitivno želimo najbolje za svoju decu.

Jedno istraživanje Univerziteta Oksford i Londonske ekonomske škole je pokazalo da je deci bolje u jaslicama nego kod kuće. Ja iskreno ne verujem 100 %, ali evo da vam prenesem šta tvrdi istraživanje.
Istraživanje navodi da je deci bolje u jaslicama jer tamo se uče svakodnevnim veštinama i socijalizaciji, dok kod kuće, usled nedovoljne stimulacije primerene za taj uzrast, često se dešava da deca kasno progovore.
Naime, istraživanje je sprovedeno na uzorku od 800 majki iz Nemačke o napretku njihove dece kada su imala 2-3 godine. Njima su postavljena pitanja poput „Da li Vaše dete ume da seče papir makazama?“ , „Da li Vaše dete izgovara rečenice od dve reči?“ .
Istraživači su došli do zaključka da aktivnosti koje se sprovode u jaslicama poput pevanja pesmica, čitanja priča, bojenja, umetnosti, igrica imaju pozitivan uticaj na razvoj govora, motoriku i da te aktivnosti zapravo čine decu najsrećnijom.
Iznenađujuće otkriće do kog su došli je da izlazak u šetnju ima negativan uticaj na motorički razvoj bebe, a oni su naveli da je mogući razlog to što dete većinu tog vremena provede u kolicima.

Zaključak je opet dvostran – ako se sve pomenute aktivnosti sprovode sa roditeljima kod kuće, uticaj na razvoj deteta je pozitivan. Ono što ja na kraju ovog teksta želim da naglasim (možda da bih sebi olakšala Viktorov polazak u vrtić) je da jaslice definitivno jesu korisno mesto za dete, mesto gde će se njegov potencijal i veštine razvijati na dobar način.

Love, K