KAKO DECU NAUČITI STRPLJENJU – PRAKTIČNE IDEJE I IGRE

Deca, posebno u ranom uzrastu, su veoma nestrpljiva. Ne vole da čekaju sa nama u redu u prodavnici ili pošti (mada realno, ne volimo ni mi). Nestrpljiva su i ne  mogu da sede dugo u restoranu ili da nam dopuste tih 15 minuta da popijemo kafu na miru.  Svakodnevno se dešava da su deca toliko nestrpljiva da kada žele nešto, to zahevaju istog momenta, često nas prekidaju dok pričamo jer imaju nešto važno da nam kažu ili ne mogu da sačekaju svoj red ako se igraju sa drugom decom. Tu su i neke svakodnevne, normalne situacije u kojima deca treba da nauče da čekaju – u redu kod lekara ili u saobraćajnoj gužvi. A kada odrastu, čekaće na razne stvari, počevši od čekanja kraj telefona da se važna osoba javi, pa sve do čekanja na ishod rezultata ispita ili intervjua za posao, do čekanja na stambeni kredit.

Iako živimo u INSTANT svetu gde su razne i mnoge stvari dostupne odmah, iako bismo možda i mogli svojoj deci dati ono što požele odmah, ne znači da bismo uvek i trebali.  Strpljenje je veoma važna društvena veština i da bi se uspešno savladala, potrebna je praksa.

Dobra vest je da, kako stručnjaci kažu, strpljenju se deca uče. To je samo još jedna u nizu veština koju će savladati tokom odrastanja.

Naravno, u ovom tekstu ne želim da ohrabrim roditelje da teraju svoju decu da uvek čekaju da dobiju pažnju koju zaslužuju,  stalno budu mirna ili mirno sede, jer kao što svi znamo pokret je od ogromne važnosti za razvoj dečijeg mozga. Decu svakako treba podsticati da se kreću i budu aktivna, ali svakako strpljenju treba da se uče zbog njih samih jer će im svakako tokom života biti vrlo korisno. 

Nakon malo istraživanja na ovu temu, pronašla sam nekoliko zanimljivih praktičnih načina i igrica kroz koje će se deca učiti strpljenju. Kroz ove igrice deca će morati da sačekaju svoj red, ili da sačekaju izvršenje neke akcije i na taj način naučiće se vremenom i ovoj bitnoj veštini.

  1. RUKOTVORINE – Pravljenje rukama – plastelin, glina, kula ili neka druga građevina od Lego kockica, vrlo su dobar način da deca nauče da moraju da ulože neko određeno vreme kako bi došli do rezultata.
  2. POSADITE BILJKU ZAJEDNO – Dobra ideja je da zajedno posadite seme neke biljke u saksiju i svakodnevno je zalivate i čekate da poraste. Osim strpljenja, naučićete decu na ovaj način i da se isplati čekati, razviće se kod dece osećaj postignutog uspeha, ali i brige za prirodu.
  3. ISPECITE KOLAČ – Svi znamo da deca vole da jedu kolačiće, ali vole itekako i da ih prave sa nama. Napravite testo i dajte im da oblikuju. Mogu sami izmišljati obike, a možete kupiti i modlice. Objasnite im kako, da bi mogli da pojedu kolače, moraju se prvo ispeći u rerni a za to je potrebno vreme.
  4. ZVONCE  – Nadjite neko zvonce koje malo duže zvoni ili pustite neku kraću melodiju i objasnite deci da je zadatak igre da pažljivo slušaju dok zvuk ne prestane i ko se prvi javi kada zvuk prestane dobija poen. Sami osmislite nagradu za dete koje pobedi.
  5. SUVO GROŽĐE – Pokušajte da se igrate da što duže jedete suvu grožđicu, npr.čitavih 30 sekundi. Videćete, izazov je.
  6. NE POMERAJ SE – Igrajte igru u kojoj je pobednik onaj ko najduže izdrži da se ne pomera. Možete npr. pustiti muziku i krenuti da igrate što smešnije umete i odjednom muzika staje, svako ostaje u nekoj čudnoj ili smešnoj pozi. Ko će najduže izdržati? Smislite neku zanimljivu nagradu, na primer, pobednik bira koji crtani ćete gledati svi zajedno sledeći put kada organizujete kućni bioskop.
  7. SEMAFOR – Ova igra je super zanimljiva. Možete napravti i neku varijaciju u zavisnosti da li se igrate napolju ili u kući. Potrebno je odrediti startnu liniju i cilj. Jedna osoba stoji na cilju i glumi semafor i njen zadatak je da govori „ZELENO SVETLO“ ili „CRVENO SVETLO“. Ostala deca, ili ukućani su takmičari. Njihov zadatak je npr.da krenu od starta i igraju ili skakuću ili hodaju na sve četiri ili na prstima do cilja. Onog momenta kada se oglasi SEMAFOR i promeni se boja u crveno, svi moraju da stanu i prestanu da se pomeraju. Ko nastavi da se kreće, ispada iz igre. Onog momenta kada SEMAFOR kaže zeleno, takmičari nastavljaju da se kreću.

Kada se radi o manjoj deci, npr. uzrasta od 1-3 godine, super načini da se vežba strpljenje je čekanje u redu na ljuljašku u parku, ili čekanje na red da se poigraju sa nekom igračkom. Takođe, ukoliko im kupite nešto u prodavnici, ja npr. kupim Viktoru neki autić u prodavnici i objasnim mu kako moramo prvo da platimo pa se onda igramo, zajedno nosimo to na kasu, onda on čeka dok prodavačica to otkuca i tako dalje. Ili npr.ja kada kupim Viktoru Kinder jaje, učim ga da malo pričeka dok ja ne skinem foliju, jer smo imali situaciju da je jednom progrizao foliju od nestrpljenja (!!). Iako vam možda ovo zvuči sasvim normalno i ne preterano bitno, sve te svakodnevne situacije su načni na koji deca mogu da vežbaju da malo pričekaju.

I smanjite upotrebu tehnologije! Tehnologija radi sasvim suprotno – instant feedback koji deca dobijaju sa ekrana tableta i računara ne pomaže im da se nauče strpljenju.

Ukoliko imate i vi neku zanimljivu strategiju ili igricu, pišite mi 🙂

Možete me naći na Instagramu gde svakodnevno postavljam slike i pišem o raznim temama.

9 ZANIMLJIVIH NAČINA DA ČUVATE USPOMENE I ZABELEŽITE BITNE MOMENTE

"The one thing I need to leave behind is good memories."

„A life-long blessing for children is to fill them with warm memories of times together. Happy memories become treasures in the heart to pull out on the tough days of adulthood. „
Charlotte Kasl

Od kada znam za sebe, uvek sam imala foto-aparat u ruci i bila opsednuta fotkanjem i želela da zabeležim svaki lep ili važan momenat.  Od kada smo dobili Viktora ja non-stop slikam i snimam. Od kada se on rodio imam neopisivu želju da zabležim svaki njegov momenat, smešne trentke, prve reči, korake, osmehe, igru I bukvalno sve!

To je zapravo I jedan od razloga zbog kog sam počela da pišem svoj blog – da zabeležim bitne trenutke u odrastanju svog sina. Na linkovima ispod možete pročitati nekoliko tekstova u kojima sam baš to uradila u vidu dnevnika.

VIKTOR SA 20 MESECI – RADOZNAO I SAMOSTALAN

Pismo mom Viktoru

U ovom tekstu ću vam dati nekoliko zanimljivih ideja za čuvanje uspomena, bilo da se radi o deci, vama, porodici, prijateljima, ljubimcima I sl.

  1. ALBUMI  & FOTOGRAFIJE – Jedan od definitivno mojih omiljenih načina da se čuvaju uspomene su fotografije. Uvek sam više volela da fotografije izradim i gledam ih u albumu nego na kompu, ali kako ne možemo baš sve uraditi, jednom do par puta godišnje odaberem fotografije za izradu i spakujem u lepe albume, pored nekih fotkica obeležim datume, lokacije i porukice ako negde želim. Vrlo često volim da sednem i prelistam albume i tako se napunim pozitivnom i lepom energijom.
  2. URAMLJIVANJE – Fotografije koje su mi omiljene takođe volim da uramim i okačim na zid. Moj suprug me već odavno kritikuje kako izbušismo sve zidove i kako će staviti veto na bušenje i kačenje ramova 😀 Svakako mislim da fotografije u ramovima oplemenjuju prostor , a i svakodnevno možete da pogledate svoje omiljene ljude ili momente i bude vam toplo oko srca.
  3. RADOSNICE – Viktor je po rođenju dobio dve radosnice koje ja uredno popunjavam. Volim da beležim najbitnije momente u njegovom odrastanju, a takođe i u njih volim da stavljam slike i tako ih upotpunim.
  4. DNEVNIK – Ako ste ljubitelj pisane reči kao i ja, možda je neka forma dnevnika idealna za vas. Možete pisati svakodnevno – videla sam jednu ideju da svakog dana zapišete u jednoj rečenici ili pasusu šta se tog dana zanimljivo desilo i mislim da je tako nešto idelno za mene da zapisujem, (našla sam i lepu svesku  za to 😀 ) jer u ovom periodu Viktor je svaki dan sve zanimljiviji i svakog dana ima neke bisere.
    Možete pisati i onda kada imate inspiraciju ili kada se nešto bitno i važno desi, ili ako želite da obeležite neki period (pola godine, prva godina, polazak u vrtić, prve reči, prohodavanje i sl.).
    SAVET: pišite čim se desi jer ćete siguno ili skoro sasvim sigurno zaboraviti.
  5. BISERI – Ono što sam počela da pišem kada je Viktor tečnije počeo da priča su njegovi biseri. Imam svesku samo za njih i tu beležim kada nešto smešno kaže, kada na scenu stupi ono dečije predivno zaključivanje 😀
  6. BLOG & VLOG – Ovaj blog sam počela da pišem kao neku vrstu dnevnika gde ću beležiti naše avanture , iskustva  i izazove kroz koje prolazimo sa Viktorom kao novopečeni roditelji.
    Iz njega se rodio i moj YouTube kanal na kome povremeno objavljujem naše porodične vlogove koji će  nam jednog dana biti lepa uspomena.
  7. DRUŠTVENE MREŽE – Većina nas danas ima Instagram ili Facebook i ako tamo “kačite” slike uvek možete proći kroz tajmlajn po godinama i prisetiti se dragocenih trenutaka.
    Sada postoji i dosta aplikacija koje možete povezati sa svojim Instaram feedom i automatski dati da se slike sa vašeg profila urade u formi foto-book-a.
  8. PISMA ZA DECU – Ideja koju sam pronašla na Internetu i koja me je oduševila. Nešto poput dnevnika, ali u formi pisama koje pište svom detetu ili svojoj deci. Možete odabrati lepu svesku tvrdog poveza sa lepim ili simboličnim koricama i svojim rukopisom, kakav god on bio, pisati lepe misli svojoj deci i emocije staviti na papir za njih da ih jednog dana pročitaju. Možete ih upotpuniti i slikama, njihovim crtežima i sl.
  9. MEMORY BOX – Kutija sa uspomenama je takođe nešto što povremeno dopunim. Imam jednu lepu kutiju koju je Viktor dobio od prababe i pradede  za rođenje i tu čuvam neke bitne predmete, čestitke ili suvenire.

Ovo su neke od ideja koje ja primenjujem jer sam pomalo opsednta čuvanjem uspomena, kako bismo jednog dana, kada budemo stari i sedi, mogli da se podsetimo najboljih dana 🙂

SEĆAM SE MAGIJE U VAZDUHU…

Volim zimu jer su mi omiljena sećanja iz detinjstva upravo vezana za praznike. Moj rođendan je odmah iza Božića…Nova godina, Božić, raspust, rođendan, bakina i dedina slava Jovandan, Savindan i priredbe u školi… Januar je oduvek značio – magija uvazduhu.  

Sećam se tih dočeka Nove godine u našem stanu, okićen stan, svi se lepo obučemo iako ne idemo nigde na doček. Sestra i ja iščekujemo 12 sati kao ozeblo sunce da otvorimo sve te paketiće ispod jelke… razmišljaš da li su ti kupili baš onu barbiku koju tako dugo iščekuješ… Mama je spremila svakakve đakonije, slane i slatke… Tata je DJ.. Zadužen je za odabir muzike i UVEK je plejlista savršena…zapravo, u to vreme više je bilo CD ili kaseta 😀  Sećam se često smo za doček slušali CD kompilaciju Soft Reggae sa mnogo lepom reggae muzikom, koja je nekako, iako letnja i totalno za plažu, baš bila pun pogodak za tu zimsku idilu.

Sećam se jedne godine smo tatu maskirali u Deda Mraza. O, kako smo se tada divno proveli! Koliko smo se samo smejali i veselili.

Iako bismo za svaki doček kog se sećam zaspale posle 12, jutru bismo se rano probudile jedva čekajući da se igramo sa novim igračkama ili da čitamo predivne knjige koje se takođe svaki put nađu ispod jelke. Mama i tata bi pili prvu jutarnju kafu, a sestra i ja ili belu kafu ili kakao. Ta jutra su bila nekako magicna…

Kasnije bismo uvek išle na sankanje. Tada je svake zime, čini mi se, bilo mnogo snega. Takmičenje ko će većeg i lepšeg Sneška da napravi. Pravimo anđele u snegu…vraćamo se kući mokrih nogu, i oznojenih leđa od jurcanja po snegu.

Taj dan je takođe bio rezervisan i za odlaske kod baka i deka na Novogodišnje posluženje. Preukusne kolačiće sa cimetom, čaj i bezbroj poljubaca i zagrljaja. Božićni ručak kod bake i deke gde se svi okupimo i smejemo se. Pevamo. Pričamo.  Toga se sećam.

Mnogo godina kasnije, ja imam svoju porodicu i našeg milog dečaka Viktora. Volim da vidim  koliko se on raduje prvom snegu, nije mu bitno što je hladno, srećan je jer mu pahulje kvase lice, osmehuje se kada dodirne sneg.  Volim kada ga vidim kako voli život.  Želim da od nas nauči da ceni i voli male stvari, radosne trenutke. Želim da mu stvaramo uspomene. Želim da ga naučim da ZASTANE i uspori kako bi mogao da ceni svaki momenat ovog predivnog života.

Želim da se, kada jednog dana bude imao svoju porodicu i svoju decu, seti naših zajedničkih dočeka Nove godine, naših porodičnih zimskih avantura, da gleda slike i da se od srca smeje kako smo se radovali zajedno, glupirali u snegu i zajedno pravili kolačiće sa cimetom i đumbirom. Želim da kada dođu praznici pomisli na tradicije koje smo sami za sebe osmislili i da želi da ih prenese svojoj deci. Želim da se seti baš one Nove godine kada smo se vozili Novogodišnim vozom za decu,  slušali Driving home for Christmas, jeli kestenje i čokoladne mafine, kitili jelku, pili belu kafu i kakao. Da se seti baš onog našeg novogodišnjeg fotkanja u njegovoj staroj sobi kada smo se valjali po tepihu I obasipali ga poljupcima I zagrljajima. Kada je dobio ONAJ auto I BAŠ TU dugo željenu igračku! Kada smo zajedno čitali božićne priče i mazili se ispod najtoplijeg ćebeta gledajući u naše praznične lampice na ogradi koje izviruju ispod napadalog snega. I da, baš onog višečasovnog grudvanja na snegu koje je trajalo dok nam se obrazi nisu potpuno zaledili i pocrveneli, a on nas ubedljivo pobedio ne skidajući onaj njegov vragolasti  osmeh sa lica.

Novogodišnji vozić za decu

Volim zimu jer se ja svega ovoga sećam. Ta nezamenljiva toplina doma i smeh, radost i ljubav… I njemu želim da se tako seća i oseća.

Osim toga, želim da uvek zna koliko je voljen i koliko je jedinstven i nezamenljiv i koliko nas usrećuje svakoga dana.  

Srećna ti Nova godina, mili moj dečače.

MOM GUILT – MAJČINSKI OSEĆAJ KRIVICE

 

Ovo je tema o kojoj već neko vreme želim da pišem. Krivica koju osećam od kada sam postala mama. Svaka mama zna upravo u čemu pričam.

Od kada sam postala mama vrlo često se javlja taj osećaj krivice zbog raznoraznih stvari.

Danas nisam provela dovoljno kvalitetnog vremena sa Viktorom.

Moj tata ga je jutros izveo u šetnju!Možda sam trebala ja.

Jutros sam spavala do 9!! Mama je nahranila Viktora, presvukla ga i igrala se sa njim.

U petak nisam izašla sa Vladom i Viktorom u park. Ostala sam kod kuće da se odmorim.

Pre par dana sam vikala na Viktora jer je bacao hranu na pod.

Zakazala sam masažu u petak, a možda bi trebalo da budem sa Viktorom i tada.

 

Spisak se nastavlja, ide dalje, sitnice, sitnice, dete, muž, kuća, posao…. Ipak, najveći osećaj krivice se javlja kada treba da uradim nešto ZA SEBE! Još ako to podrazumeva da se sebi posvetim dok je Viktor budan, onda to dostiže totalno drugi nivo.

 

Kada je Viktor napunio 10 meseci vratila sam se na moje časove plesa. Prestala sam da idem kada sam ostala u drugom stanju jer tada je bio kraj sezone, a kada je sezona ponovo počela, ja sam već bila 6.mesec trudnoće i nisam mogla da idem na treninge. U trudnoći, a i nakon što se Viki rodio, sanjala sam da plešem! Bukvalno sam osećala kako koračam po sali Beodensa i radim određene korake. Sanjala sam JIVE, sanjala sam RHUMBU. I tako, kada je Viki imao 10 meseci, ja sam se vratila na ples. Bila sam presrećna! Časovi su mi počinjali u 21h, a Viki je tada već spavao. Bilo je ok.

Ipak, javljao se neki osećaj anksioznosti što ga ostavljam, jer – može nešto da se desi! Uvek je ostajao sa Vladom, u sigurnim rukama, najsigurnijim.  To mi je olakšavalo činjenicu da ga ostavljam. Sada sam se već navikla, pa mi ne pada teško.

Kada bih želela da odem da se vidim sa nekim, da odem na masažu ili kod frizera – uglavnom sam pokušavala da to bude kada Viki spava preko dana ili kada uveče zaspi. Jednostavno, tako mi je bilo lakše. Ipak, bila bih napeta.

Sećam se jednom sam želela da odem da kupim sebi haljinu i sandale pred leto, i Viktoru par bodića sa kratkim rukavima. Vlada je bio i više nego raspoložen da ostane sa njim, a plus je i njegova mama tada bila u Beogradu, pa sam otišla. Zvala sam ih nekoliko puta da proverim šta rade, kako je on, da li da se vratim. Doduše, tada sam još uvek dojila Viktora pa je osećaj napetosti i anksioznosti bio ogroman.

Kada sam postala mama, naravno, sve se promenilo. Preplavljujuća ljubav prema tom malenom biću koja obuzima celo tvoje telo i dušu i misli. Bukvalno gledaš svoje sopstveno srce kako kuca izvan svog tela. Više nisi sama sebi na prvom mestu. Ti dani su gotovi. Svoje potrebe stavljaš na poslednje mesto. Ok, možda ne baš na poslednje, ali svakako ne na prvo. Svaka mama će se složiti verovatno i prepoznati. Još uvek se dešava da moram sebe da podsetim da pijem vodu, pojedem nešto ili odem da piškim. A na samom početku, to je bila svakodnevnica.  Svaka mama jednostavno pored svih tih obaveza i brige o bebi, jednostavno zaboravi na sebe. I to je normalno, i na početku neizbežno.

 

Sada, kada je Viktor malo porastao, pokušavam da nađem više vremena za sebe. Znam koliko je to važno. Za svaku osobu važi jedna istina – ne postoji ništa važnije od brige o sebi! Naravno, svaka mama će pomisliti da je na prvom mestu briga o deci. Jeste, ALI – Da li smo loše majke ako redovno odvojimo vreme samo za sebe??? NE!
Briga o sebi je od neverovatne važnosti za svaku jedinku, pa tako i za nas mame, jer kako ćemo biti dobra mama , zdrava mama, snažna, ako ne vodimo računa o svom zdravlju kako fizičkom, tako i psihičkom (mnooogo bitno)!
Shvatam da me vreme provedeno sama sa sobom, radeći stvari SAMO ZA SEBE, ne čini lošom i sebičnom majkom – naprotiv! Svakoj mami je potreban ventil, predah, odmor. One koje kažu da im ne treba – nisu iskrene prema sebi i drugima, znajte da je tako. Ako izdvojite vreme za sebe, da prošetate, odete na masažu, manikir ili kafu sa prijateljicom, u šoping ili jednostavno ostanete kući da odmarate – to NE ZNAČI da ste sebična ili ne dovoljno dobra i posvećena mama. To zapravo znači da ćete se kući vratiti osvežena, relaksirana, opuštenija. A to opet znači da ćete biti BOLJA MAMA, BOLJA SUPRUGA, BOLJA OSOBA!

Osećaj krivice će ostati, on je uvek tu. Da nas podseti da imamo mladunče kome smo potrebne. Ali znajte da će baka sasvim solidno promeniti bebinu pelenu, tata će sigurno uspeti da ga/je obuče i prošeta po parku sam, bebac će biti i više nego srećan što je izašao u šetnju sa tatom/ bakom/ dekom/ tetkom a vama će se obradovati do neba kada vas vidi.

Odvoji vreme za sebe, svakoga dana, svake nedelje. Pola sata, dva-tri sata, ceo dan – koliko god je potrebno. Prigrli i prihvati taj osećaj krivice, ali prihvatimo ga kao nešto najnormalnije i neka nam on bude podsetnik da ćemo svojoj deci od najveće vrednosti biti zdrave, srećne, zadovoljne i raspoložene i da je vreme izdvojeno za nas, svakako ulaganje u njih.

 

Love, K