DOs & DON’Ts u trudnoći 2.deo

DON’Ts

 “The moment a child is born, the mother is also born. She never existed before. The woman existed, but the mother, never. “ OSHO
  1. Stres – Za neke mame, sama trudnoća može biti stresno iskustvo puno anksioznosti. Generalno, velika većina žena u trudnoći prolazi kroz hormonalne promene i samim tim kroz navalu emocija. Kod svake od nas to izgleda drugačije. Neke žene su osetljive i plačljive (myself included), neke imaju nagle promene raspoloženja, i sl.
    Ipak, ukoliko je žena izložena prevelikom stresu u trudnoći, stručnjaci kažu da to može imati loš uticaj na razvoj bebe ili dovesti do nekih neželjenih zdravstvenih stanja.
    Stres u trudnoći treba očigledno izbegavati. Nekada to, ipak, nije baš jednostavno. Mnoge žene se tokom trudnoće mogu suočiti sa raznim teškim situacijama kao što su možda finansijski problemi, gubitak drage osobe, selidba, problemi na poslu, nedostatak podrške i sl.
    Mentalno zdravlje i briga o istom je jako važna u svim periodima i fazama života svakoga od nas. Isti slučaj je i tokom trudnoće. Postoje razni načini kojima možemo da ublažimo ili sprečimo stres u trudnoći, a ja vam navodim neke od mojih omiljenih:
    * pokušati izbeći okidače koji prouzrokuju stres ili anksioznost
    * komunikacija sa bliskim osobama i razgovor o onome što nas muči može učniti da se osećamo mnogo bolje. Ukoliko je potrebna pomoć terapeuta, ne ustručavajte se!
    * fizička aktivnost popvoljno utiče na smanjenje stresa, i svakako čini da se osećamo bolje. Moja preporuka je svakako Yoga za trudnice.
    * meditacija
    * dovoljno sna i odmora
    * zdrava ishrana – dovoljan unos voća i povrća nam daje potrebnu energiju i poboljšava raspoloženje. Moj izbor su zdravi voćni smutiji a dajem vam i recept za moj JUTARNJI ZELENI SMUTI
    * aktivnosti u kojima uživamo i koje nas opuštaju (šetnja, čitanje, filmovi, muzika, ples i sl.)
“A baby will make love stronger, days shorter, nights longer, bankroll smaller, home happier, clothes shabbier, the past forgotten and the future worth living for.”

2. Pušenje i akohol – Vrlo često čujem u raznim razgovorima komentar da koja čaša piva ili vina nije loša u trudnoći, i da zapravo može biti i dobra. OVO NIKAKO NIJE ISTINA! Pivo, vino, niti bilo koje drugo alkoholno piće nije bezbedno u trudnoći. Alkohol, čak i u malim količinama prelazi iz krvi majke do bebe pupčanom vrpcom. Alkohol može izazvati pobačaj i razne druge komplikacije i defekte kod bebe.
KONZUMACIJA ALKOHOLA U TRUDNOĆI I NEGATIVNI EFEKT SU BROJNI!
Isto važi i za pušenje u tudnoći koje može izazvati različite zdravstvene komplikcije i za mamu i za bebu od kojih neke mogu biti i fatalne. Pročitajte koje su to KOMPLIKACIJE KOJE PUŠENJE IZAZIVA U TRUDNOĆI.

3. Prejedanje – Prejedanje nikada nije dobra ideja, pa ni u trudnoći. Lekari kažu da je čuvena fraza „jedem za dvoje“ samo mit i da unos kalorija treba povećati u drugom trimestru za oko 300 dnevno, a u trećem za oko 500.
KALORIJE U TRUDNOĆI.

4. Dijeta – Dijeta lično nikada nije bila moj izbor. Kada god sam želela da regulišem kilažu, moj izbor su uvek bili vežbanje i povećan unos voća, povrća i tečnosti, a manje testa i nezdrave hrane.
U trudnoći nikako nije dobro uvoditi različite dijete jer može biti opasno. Svaka od nas tokom tudnoće brine o višku kilograma koje će dobiti i kako će ih se otarasiti, ali ipak dijeta može kao posledicu imati nedovoljan unos važnih nutritijenta i vitamina što može dovesti do problema u razvoju bebe. Gestacijski dijabetes, visok krvni pritisak, prevremeni porođaj su samo neke od komplikaciija koje mogu nastati.
Najbolje rešenje je uravnotežena i zdrava ishrana i redovna fizička aktivnost.

5. Ne slušati svačije savete – Ukoliko ste prvi put u drugom stanju, verujte mi na reč – SVAKO će imati neki savet za vas! Iako to mogu biti sasvim dobronamerni saveti, ne mora da znači i da su informacije koje ćete dobiti tačne. Mnogo štošta što ćete čuti od ljudi, bliskih ili ne, mogu biti samo prazne priče, neproverene ili zastarele informacije. Najbezbednije i najsigurnije za vas i vašu bebu je da savete i konsultacije dobijate od svog lekara i proverene stručne literature, ali i da naravno uključite mozak (koji svakako može otići na nepredviđen odmor kod većine nas :D). Šalu na stranu, proverite svaku informaciju koja vam ne deluje ispravno i informišite se na pravom mestu.

6. Prevelika aktivnost – Pokušajte da, ukoiko ste u mogućnosti, smanjite one aktivnosti koje vam nisu neophodne ili se ne preporučuju. Možda usisavanje ili podizanje i pomeranje nameštaja možete prepustiti jačoj polovini ili zamoliti prijatelja da vam pomogne. Takođe, obavestite ukućane kada osetite da ste se premorili i da vam treba pauza, da se neko drugi postara o starijem detetu, a vi se pobrinite da redovno dobijete preko potrebni predah i odmor.

“Birthing is the most profound initiation to spirituality a woman can have.”
– Robin Lim

DRAGOCENA POMOĆ PATRONAŽNE SESTRE

Kada god se prisetim naših prvih dana sa Viktorom, prva asocijacija je definitivno PREPLAVLJENOST EMOCIJAMA. Različitim emocijama. Teško uspostavljanje dojenja. Problemi sa grudima. Nespavanje. Frustrcija. I LJUBAV! Novootkrivena, bezuslovna, magična ljubav!

Sva ta zbunjenost, umor, haotičnost i osećaj kako da smo odjednom prešli na jednu sasvim novu planetu  je najnormalnija stvar, govorili su mi svi, počevši od mame, tate, baka i naše divne patronažne sestre koja nam je zaista bila velika podrška.

Skoro sam preko svog Instagram profila upoznala patronažnu sestru Tatjanu Dimitriević koja je master menadžer javnog zdravlja i predsednica udruženja patronažnih sestara i babica Srbije. Pobednica je “Mama natura” konkursa za najbolju patronažnu sestru Srbije. Autorka je Babybelista bloga za buduće roditelje, koordinatorka Zemunske škole roditeljstva i jedina patronažna sestra u Srbiji  koja je  odbranila master rad na temu dojenja na Medicinskom fakultetu. Aktivno učestvuje na međunarodnim skupovima i kongresima, sarađuje sa obrazovnim institucijama, stručnim udruženjima i drugim organizacijama u interesu unapređenja zdravstvene kulture stanovništva sa posebnim akcentom na unapređenje reproduktivne zaštite žena.

Tatjana je
pobednica “Mama natura” konkursa za najbolju patronažnu sestru Srbije

Tatjana je velikodušno pristala da bude gost na mom blogu i u našem današnjem razgovoru odlučila sam da joj postavim neka pitanja koja znam da bi meni bila od neprocenjive pomoći u tim prvm danima sa bebom.

  1.  Recite nam nešto malo više o poslu patronažne sestre?  

Tatjana: Posao  patronažne sestre je veoma dinamičan. Moj posao je da kroz zdravstveno-vaspitni rad u porodici unapredim zdravstvenu kulturu stanovništva. Glavni ciljevi rada su očuvanje i unapređenje zdravlja u porodici, zdravstveno prosvećivanje, otklanjanje rizika za nastanak bolesti i prepoznavanje potreba korisnika zdravstvene zaštite. Svoj rad sprovodim u okviru kućnih poseta (trudnicama, porodiljama, novorođenčad, odojčad, mala deca, osobe preko 65 godina..) i kroz saradnju sa  lokalnom zajednicom.

2. Šta predstavlja najveći izazov za nove mame, iz Vašeg iskustva?

Tatjana: Dojenje je najveći izazov za mame. Dojenje je veština koja se uči, potrebno je malo vežbe, mnogo strpljenja i dobra podrška profesionalne i porodične sredine.

3. Da li patronažna sestra pruža isključivo fizičku pomoć oko bebe ili je ona zadužena i za psihološku i emotivnu podršku mami?

Tatjana: Podrška patronažne sestre je ključna za samopouzdanje svake majke.Period trudnoće i nakon porođaja je ispunjen različitim emocijama, strepnjom, pritiskom okoline, strahom od nepoznatog i nedoživljenog iskustva do sada. Upravo u ovom period je majci najpotrebna podrška i razumevanje stručnog lica.

Patronažna sestra treba da bude oslonac i neiscrpan izvor informacija za majku. Potrebno je vreme da majke, posebno prvorotke, steknu samopouzdanje. Patronažna sestra i majka postepeno grade odnos, majka postaje sve sigurnija a beba zadovoljnija.

Majke trebaju da veruju u sebe i svoje odluke. Nema potrebe da dokazuju svoju požrtvovanost i imaju apsolutno pravo na privatnost i odmor.


4. Meni lično je dojenje bio najveći izazov i to sigurno prvih mesec i po dana od rodjenja bebe. Koliki broj mama ima poteškoću sa dojenjem bebe i šta je tu zapravo najčešći problem?

Tatjana: Iako je u protekloj deceniji bila značajno smanjena stopa dojenja, stanje se poslednjih godina donekle menja. Sve više se podiže svest i jača želja da postanemo odgovorno i humano društvo.  Današnje majke imaju izrazitu želju za uspehom. U istraživanju koje sam pre par godina sprovela za potrebe master rada, ispitanice su imale jednoglasno mišljenje da promocija dojenja nije dovoljno zastupljena u medijima. Mislim da se situacija u poslednje 3- 4 godine menja u pozitivnom pravcu, što se tiče zastupljenosti u medijima a posebno na društvenim mrežama. Međutim, mediji moraju da budu obazrivi kada biraju sagovornike i goste u emisijama na temu dojenja. Veoma je bitno da bude visoko obrazovan licenciran zdravstveni kadar sa višedecenijskim iskustvom. Predavači u školama roditeljstva, kojih je sve više, moraju da imaju licence za rad, kredibilitet i iskustvo. Pohvalila bih i moderne multitasking žene -mame blogerke i njihov doprinos promociji i podršci dojenju. Svakodnevno razmenjuju tekstove,  iskustva o dojenju, i pružaju podršku jedna drugoj. Značajno je i da patronažne sestre i babice unaprede svoje znanje i veštine iz laktacije I komunikacije.

5. Za  sve novopečene mame koje ovo čitaju ili za one koje to tek treba da postanu, kažite nam koji su Vaši saveti za uspešno dojenje i uspešno uspostavljanje laktacije?

Tatjana: Veoma je bitno da se laktacija uspostavi u prvim satima nakon porođaja. Otpočinjanje dojenja u toku prvog sata po rođenju je dobro za majku i za bebu i za nastavak dojenja. Uspešan prvi podoj ima najviše pozitivnih efekata. Pravilno sisanje u ovoj fazi može sprečiti kasnije probleme sa dojenjem. Upornost, strpljenje i pravilno postavljanje na dojku omogućava dobro pražnjenje dojke, što je ključno za nastavak dojenja jer proizvodnja mleka funkcioniše prema principu ponuda-potražnja. Postoje svakako i induvidualne varijacije u aspektu dojenja. Anatomija varira od žene do žene. Neke žene mogu da skladište i 5 puta više mleka od drugih. Žene sa većim kapacitetom imaju veću fleksibilnost u učestalosti podoja i upravo zbog toga mogu da ograniče vremenski interval dojenja na 2.5-3h. Žene sa manjim kapacitetom moraju češće da doje. Češćim dojenjem one održavaju isti nivo proizvodnje mleka. To je takozvni podoj na zahtev.

6. Mame često imaju nedoumicu u prvim danima, pa i mesecima, i brine ih da li je beba gladna i kako da znaju da li je to tako. Kako biti siguran da beba pravilno napreduje i da dobija dovoljno mleka?

Tatjana: Adekvatnost dojenja može se proceniti posmatranjem ponašanja bebe, načinom hranjenja, količine urina i učestalosti pražnjenja creva, kao i proverom dobijanja na težini i ostalih parametara rasta. Dobar pokazatelj da beba dobija dovoljnu količinu mleka je ukoliko redovno puni pelene (5-6 puta dnevno). Jedan od pokazatelja je i čujno gutanje.

7. Kako se izboriti sa mastitisom i kako uopšte sprečiti da do njega dođe?

Tatjana: Ukoliko dođe do mastitisa potrebno je odmah otpočeti sa tretmanom da ne bi došlo do razvoja  infekcije ili apcesa. Ukoliko se stručno tretira zapušeni kanal se pročisti u roku od 24-48h. Ukoliko dojenje nije izuzetno bolno nastaviti ga. Nakon završetka podoja, imlazati ostatak mleka. Bebu dojiti češće i započinjati podoj sa dojkom koja je zahvaćena mastitisom. Da bi se razmekšali mlečni kanali potrebne su tople obloge, tuširanje dojki toplom vodom kao i masaža pre podoja. Nakon podoja i izmalazavanja staviti  komprese i  hladne obloge  da bi spao bol i otok. Po potrebi uključiti laganu analgeziju (brufen ili paracetamol). Uvek izmlazajte malu kolicinu mleka na početku podoja da bi ste razmekšali dojku i smanjili napetost. Mastis se lako dijagnostikuje i leči. Predstavlja rekurentnu infekciju. Može se prevenirati redovnim podojima i pravilnim položajem bebe tokom dojenja. Menjate češće položaj za dojenje. U toku podoja ponudite ravnomerno obe dojke. Isprazniti dojke nakon podoja ručno ili pumpicom i staviti hladne obloge. Izbegavajte neudobnu odeću i  tesne grudnjake. Vodite računa o higijeni i nezi bradavice.

8. Danas se jako velikom broju prvorotki obavezno radi epiziotomija, iako je u nekim razvijenim zemljama ona zabranjena i pokušava se sve kako bi se ona sprečila tokom porođaja. Kažite nam kako je najbolje i najpravilnije negovati ranu od epiziotomije?

Tatjana: Redovna toaleta rane je najbitnija, kako bi se izbegla  infekcija. Svaki put kada idete u toalet, nakon mokrenja, operite ranu vodom  i  posušite tapkanjem čistim peškirom, a zatim  je dezinfikujte Octaniseptom. Savetuje se odmaranje i umerena fizička aktivnost. Izbegavajte dugo sedenje.

9. Tema o kojoj se i ne priča baš mnogo, a verujem da muči jako veliki broj mama, su hemoroidi nakon porođaja. Mislim da su meni oni predstavljali veći problema od same epiziotomije. Kako je najbolje njih sanirati i negovati i da li postoji neko trajno rešenje?

Tatjana: Najbolje rezultate daju tople sedeće kupke nekoliko puta dnevno, hladne obloge, higijena perianalne regije, umerena fizička aktivnost i izbalansirana ishrana sa povećanim unosom  vlakana i tečnosti.  Nekoliko puta dnevno, posle svake stolice i uveče pred spavanje naneti deblji sloj Melprohem-d masti na regiji zahvaćenu hemoroidima. Melprohem-D je preparat prema recepturi Dr Nikolića i namenjen je tretmanu i spoljašnjih i unutrašnjih hemoroida.

10. Recite nam nešto više o prvom kupanju bebe – kako odrediti temperatru vode, da li koristiti kupku i šampon i da li bebu mazati losionima nakon kupanja?

Tatjana: Temperatura vode treba da bude  oko 37 C (proverava se toplomerom za vodu ili slobodnom procenom – stavljanjem lakta u vodu). Što se tice kozmetike za bebe najvažnije je da je bez parabena, bez dodatih konzervansa, i drugih iritirajućih sastojaka. Uvek birajte hipoalergene kupke i mleka napravljene na bazi prirodnih sastojaka. Uglavnom preporučujem medicinsku kozmetiku pogotovo kod beba sa izuzetno osetljivom kožom.

11. Da li smatrate da bebe i decu generalno treba kupati svakog dana ili to nije potrebno? Često čujemo različite savete zdravstvenih radnika, a dosta njih favorizuje opciju nekupanja svakog dana kako bi se i na taj način gradio imunitet. Koje je Vaše mišljenje?

Tatjana: Savetujem da se beba do prve godine kupa najviše tri puta nedeljno . Previše učestalo kupanje može isušiti bebinu kožu.

12. Široki povoj – da li ga preporučujete i koja je njegova svrha? U mnogim zemljama on se ne koristi, ne peporučuje i neke mame s kojima sam ja pričala koje nisu iz Srbije, ne znaju ni šta je on. Zašto se toliko kod nas insistira na širokom povoju?

Tatjana: Kada je reč o ovoj temi, ima dosta neusaglašenih stavova pa je samim tim nedoumica i dilema roditelja veća. Savetujem primenu širokog povoja u prvim mesecima bebinog života. Na prvoj ultazvučnoj kontroli ortoped odlučuje o zadržavanju/skidanju povoja. Tačno je da je široki povoj preventivna a ne terapijska metoda, ali naše podneblje je  sklono poremećaju u razvoju i formiranju kukova kao i problemima u kasnijim godinama života. U pojedinim regijama Srbije postoji i genetska predispozicija za razvojni poremećaj kukova.

13. Kada kreću grčevi kod beba i kako se najefikasnije izboriti sa njima?

Tatjana: Stomačne kolike se mogu javiti već od 7. dana bebinog života. Ne mogu se eliminisati ali postoje određene metode za njihovo ublažavanje poput grejanje stomačićca pomoću zagrejane pelene ili termofora, masaža stomaka kružnim pokretima u pravcu kazaljke na satu. Naizmenično savijanje kolena i njihovo povlačenje ka stomaku. Kapi protiv grčeva i večernje tople kupke mogu biti delotvorne.

14. Mnoge roditelje brine izgled i učestalost stoilice kod bebe. Šta se smatra zdravom stolicom, a šta je razlog za odlazak kod lekara?

Tatjana: Normalna stolica je zlatno žute boje, guste, kašaste koenzistencije. Stolica kod beba nije redovna i postoje varijacije u količini i koezinstenciji. Odlazak pedijatru se savetuje ukoliko beba nema stolicu duže od 7 dana i ukoliko postoje promene u boji stolice (crna stolica, crvena i prisustvo sluzi). Na dijareju sumnjamo ukoliko dete ima više od 5 tečnih stolica dnevno.

15. I poslednje pitanje za ovaj razgovor je – koliko je važna edukacija pre dolaska bebe, koliko budućim roditeljima može olakšati i pomoći pohađanje škole roditeljstva i šta tamo mogu naučiti?

Tatjana: Najvažniji faktor zaštite žena u reproduktivnom periodu je informisanost. Od maja počinje sa radom naš centar za edukaciju, podršku i osnaživanje zdravstvenih radnika i roditelja. Ova mreža podrške korisna je ne samo za roditelje već i za društvo u celini. Umrežavanjem stručnjaka i roditelja  zajedno doprinosimo izgradnji jednog boljeg i odgovornijeg društva. Za buduće roditelje očekuje besplatan projekat škole roditeljstva u saradnji sa opštinom Zemun. Pozicionirani smo u Zemunu i svakog meseca primamo nove polaznike. Naša škola roditeljstva je besplatna  i omogućava budućim roditeljima da zajedno sa stručnjacima iz svojih oblasti bezbrižno prođu kroz trudnoću, porođaj i period nakon porođaja. Kroz predavanja, vežbe i radionice, budući roditelji imaju priliku da dobiju kredibilne i stručne savete . Naš tim čine stručnjaci, licencirani predavači sa višedecenijskim iskustvom. Pohađanjem škola roditeljstva budući roditelji stiču samopouzdanje, znanje i veštine koje su im neophodne za odgovorno roditeljstvo. Nadamo se da će naše polaznice i njihovi partneri  nakon završetka školice imati više znanja, samopouzdanja u odnosu prema detetu, pozitivniji odnos prema dojenju i nama zdravstvenim radnicima.

Bilo da još uvek čekate bebu ili ste već mama, sigurna sam da će vam neki od Tatjaninih odgovora sigurno biti od koristi i pomoći ukoliko imate neku od doumica koje su uobičajene u prvim danima sa bebom.

Tatjana Dimitrijević,
predsednica udruženja patronažnih sestara i babica Srbije

Ukoliko biste želeli da saznate više ili potražite stručan savet, Tatjanu i njene saradnike možete slobodno kontaktirati putem emaila udruzenje.psibs@gmail.com ili na broj telefona 060/3184017.

Takođe, više informacija možete dobiti i na sajtu www.patronaza.rs

9 ZANIMLJIVIH NAČINA DA ČUVATE USPOMENE I ZABELEŽITE BITNE MOMENTE

"The one thing I need to leave behind is good memories."

„A life-long blessing for children is to fill them with warm memories of times together. Happy memories become treasures in the heart to pull out on the tough days of adulthood. „
Charlotte Kasl

Od kada znam za sebe, uvek sam imala foto-aparat u ruci i bila opsednuta fotkanjem i želela da zabeležim svaki lep ili važan momenat.  Od kada smo dobili Viktora ja non-stop slikam i snimam. Od kada se on rodio imam neopisivu želju da zabležim svaki njegov momenat, smešne trentke, prve reči, korake, osmehe, igru I bukvalno sve!

To je zapravo I jedan od razloga zbog kog sam počela da pišem svoj blog – da zabeležim bitne trenutke u odrastanju svog sina. Na linkovima ispod možete pročitati nekoliko tekstova u kojima sam baš to uradila u vidu dnevnika.

VIKTOR SA 20 MESECI – RADOZNAO I SAMOSTALAN

Pismo mom Viktoru

U ovom tekstu ću vam dati nekoliko zanimljivih ideja za čuvanje uspomena, bilo da se radi o deci, vama, porodici, prijateljima, ljubimcima I sl.

  1. ALBUMI  & FOTOGRAFIJE – Jedan od definitivno mojih omiljenih načina da se čuvaju uspomene su fotografije. Uvek sam više volela da fotografije izradim i gledam ih u albumu nego na kompu, ali kako ne možemo baš sve uraditi, jednom do par puta godišnje odaberem fotografije za izradu i spakujem u lepe albume, pored nekih fotkica obeležim datume, lokacije i porukice ako negde želim. Vrlo često volim da sednem i prelistam albume i tako se napunim pozitivnom i lepom energijom.
  2. URAMLJIVANJE – Fotografije koje su mi omiljene takođe volim da uramim i okačim na zid. Moj suprug me već odavno kritikuje kako izbušismo sve zidove i kako će staviti veto na bušenje i kačenje ramova 😀 Svakako mislim da fotografije u ramovima oplemenjuju prostor , a i svakodnevno možete da pogledate svoje omiljene ljude ili momente i bude vam toplo oko srca.
  3. RADOSNICE – Viktor je po rođenju dobio dve radosnice koje ja uredno popunjavam. Volim da beležim najbitnije momente u njegovom odrastanju, a takođe i u njih volim da stavljam slike i tako ih upotpunim.
  4. DNEVNIK – Ako ste ljubitelj pisane reči kao i ja, možda je neka forma dnevnika idealna za vas. Možete pisati svakodnevno – videla sam jednu ideju da svakog dana zapišete u jednoj rečenici ili pasusu šta se tog dana zanimljivo desilo i mislim da je tako nešto idelno za mene da zapisujem, (našla sam i lepu svesku  za to 😀 ) jer u ovom periodu Viktor je svaki dan sve zanimljiviji i svakog dana ima neke bisere.
    Možete pisati i onda kada imate inspiraciju ili kada se nešto bitno i važno desi, ili ako želite da obeležite neki period (pola godine, prva godina, polazak u vrtić, prve reči, prohodavanje i sl.).
    SAVET: pišite čim se desi jer ćete siguno ili skoro sasvim sigurno zaboraviti.
  5. BISERI – Ono što sam počela da pišem kada je Viktor tečnije počeo da priča su njegovi biseri. Imam svesku samo za njih i tu beležim kada nešto smešno kaže, kada na scenu stupi ono dečije predivno zaključivanje 😀
  6. BLOG & VLOG – Ovaj blog sam počela da pišem kao neku vrstu dnevnika gde ću beležiti naše avanture , iskustva  i izazove kroz koje prolazimo sa Viktorom kao novopečeni roditelji.
    Iz njega se rodio i moj YouTube kanal na kome povremeno objavljujem naše porodične vlogove koji će  nam jednog dana biti lepa uspomena.
  7. DRUŠTVENE MREŽE – Većina nas danas ima Instagram ili Facebook i ako tamo “kačite” slike uvek možete proći kroz tajmlajn po godinama i prisetiti se dragocenih trenutaka.
    Sada postoji i dosta aplikacija koje možete povezati sa svojim Instaram feedom i automatski dati da se slike sa vašeg profila urade u formi foto-book-a.
  8. PISMA ZA DECU – Ideja koju sam pronašla na Internetu i koja me je oduševila. Nešto poput dnevnika, ali u formi pisama koje pište svom detetu ili svojoj deci. Možete odabrati lepu svesku tvrdog poveza sa lepim ili simboličnim koricama i svojim rukopisom, kakav god on bio, pisati lepe misli svojoj deci i emocije staviti na papir za njih da ih jednog dana pročitaju. Možete ih upotpuniti i slikama, njihovim crtežima i sl.
  9. MEMORY BOX – Kutija sa uspomenama je takođe nešto što povremeno dopunim. Imam jednu lepu kutiju koju je Viktor dobio od prababe i pradede  za rođenje i tu čuvam neke bitne predmete, čestitke ili suvenire.

Ovo su neke od ideja koje ja primenjujem jer sam pomalo opsednta čuvanjem uspomena, kako bismo jednog dana, kada budemo stari i sedi, mogli da se podsetimo najboljih dana 🙂

5 ZANIMLJIVIH AKTIVNOSTI ZA BEBU ZA KIŠNI DAN

Od kada se Viktor rodio, izlazak napolje se nikada nije dovodio u pitanje. Obavezni izlasci dva puta dnevno su postali deo svakodnevne rutine. I kada je toplo i kada je hladno. I kada je zavejano i kada je sunčano.

Ima dosta toga fenomenalnog u odlasku u šetnju. Pre svega zdravo je, i deca svih uzrasta definitivno treba da provode mnogo vremena napolju. Osim toga, barem što se nas tiče, svaki odlazak napolje je sjajan način da se na zanimljiv način ispuni veme i svi se bolje osećamo kada smo obavili tu šetnju ili odlazak u park i kada se svi dobro istrčimo.

Ipak, povremeno se dešava da baš nikako ne možemo ili ne želimo da izađemo ako baš mnogo pada kiša, ili smo svi bolesni, pa smo osuđeni na boravak u kući ceo dan. Ovakve situacije su retke jer se uvek trudimo da izađemo bar malo, ali ima ih.

Sa Viktorom mi je čini se mnogo teže i napornije bilo da ostanem ceo dan u kući kada je bio mali. Izleda da mu je taj odlazak napolje dva puta dnevno kao bebi prijao više nego išta i bio način da se izbegne ili odagna ona bebeća nervoza!

Sada, kada ima dve godine, i ne bude toliko teško ako moramo da ostanemo u kući ceo dan jer ima mnogo više različitih aktivnosti kojima možemo da se zanimamo.

Zato sam odlučila da vam u ovom prvom tekstu o aktivnostima predstavim neke koje su nama bile spas kada je Viktor bio manji.

  1. LOPTICE

Jedna od omiljenih aktivnosti nam je igra sa lopticama. Nabavite mnogo loptica različite veličine. Možete kupiti i bazen sa lopticama ili samo vreću loptica (znate kao one što imaju po igraonicama). Bebi će biti zanimljivo samo da ispituje različite veličine i sam oblik. Takođe, pokažite im različite načine na koje se mogu igrati sa lopticom – guranje po podu, bacanje, šut nogom i sl. Možete kupiti ili napraviti i koš ( a možete iskoristiti neku kantu ili lavor ili kutiju) i igrati se ubacivanja.


2. KUTIJA SA BLAGOM

Ovo je definitivno Viktoru sa nekih 6-12 meseci bila omiljena aktivnost. Bebe obožavaju da istražuju i vole sve senzorne aktivnosti. Napravite svojoj bebi malu kutiju sa blagom. Uzmite neku korpicu ili kutiju, lavor, može čak i neki malo dublji plastični sud ili poslužavnik i napunite ga različitim nasumičnim predmetima. Pobrinite se da su predmeti bezbedni za bebu, da ih ne može progutati ili se njima povrediti. Dajte joj korpu sa stvarima da ih istražuje. Ovo će, verujte mi, postati i vaša omiljena aktivnost jer ćete konačno, dok se beba igra, moći da popijete kafu toplu.
Predlozi šta možete staviti u bebinu kutiju sa blagom: nov nekorišćen sunđer, plastičnu kašiku, plastičnu čašu, lopticu, kapu sa kićankom, flašicu sa malo vode unutra (samo pazite da je čep dobro zavrnut!), plastičnu cediljku za čaj, zvečku, knjigu, i bilo šta drugo što mislite da će biti zanimljivo vašoj bebi.

3.URADI SAM ZVEČKA

Ideju za homemade zvečku sam dobila na jednom YouTube kanalu, malo modifikovala i , kada je Viki imao 8 meseci, napravila mu je. Pravi se vrlo jednostavno, a on se igrao sa njom mesecima.
Potrebna vam je jedna prazna flašica (ja sam koristila Rosa flašicu), kod Kineza sam kupila one veštačke dijamante (ne znam da li im je to pravo ime) koji se koriste za dekoraciju stola na svadbama, možete i makarone, dugmiće i bilo šta što će da zvecka, kupila sam nekoliko različitih kutija sa sljokicama i boju za hranu.
Prva opcija: Sipajte malo vode u flašicu (1/4), dodajte boju, i sve ostale “sastojke” i dobro zavrnite. Promućkajte.
Druga opcija je da napunite flašicu svim ovim džidžama, ali bez vode.

Beba će uživati u igri. Sećam se da se Viktor smejao 10 ak minuta na sav glas kada je prvi put dobio ovakvu maminu zvečku.

4. PLAŽA U KUĆI

Ukoliko ste od onih kojima nije mrsko da čiste haos, dajem vam dva predloga.
Prvi je igra sa vodom. Možete bebi prirediti ili gratis kupanje (mada ako vam je kupanje deo rutine pred spavanje, možda bi ipak trebalo da zaobiđete kupanje). Svakako, možete bebi napuniti lavor sa vodom, ili ako imate dvoršte, nekoliko kofica, posuda i dati joj da prska, prosipa i presipa.
Druga opcija je da uzmete veliki poslužavnik i napunite ga ovsenim pahuljicama ili kinetičkim peskom. Tome dodajte nekoliko rekvizita za pesak – lopatice, grabljice, posudice za sipanje i presipanje i zabava može da počne.

5. MAGNETI

Magneti na frižideru su Viktoru privukli pažnju sa nekih 8 meseci i još uvek su mu zanimljivi. Znao je da sedne ispred frižidera i dugo se igra. Našla sam negde na Kupujem Prodajem set plastičnih magnetića koja su bila slova abecede. Veličina im je bila super za malene rukice, a lako su se kačili i skidali sa frižidera.
Naravno, ne morate da tražite ovakav set, možete da kupite nekoliko mekanih magneta, ili različitih kojih vam neće biti žao ako se polome ili izgube i dajte detetu da ih kači i skida.

Nadam se da ste dobili neke ideje i da će vam biti zanimljive. Ukoliko vi imate neku aktivnost koja je vama kec iz rukava, napišite u komentarima pa dajte ideju ostalim mamama 🙂

Za one dane kada ništa ne pali, odlazak u igraonicu ili kod nekoga na kafu radi promene ambijenta je sasvim solidna opcija 🙂

Love, K

Sledeći tekst će biti aktivnosti za decu 18+ meseci. Stay tuned.

5 ČINJENICA O PELENSKOM OSIPU

 

Pelenski osip ili ojed je stanje koje se dešava kod 50 odsto beba različitog uzrasta. Uglavnom se sanira kod kuće i roditelji ne odlaze kod lekara jer u većini slučajeva ojed prođe za par dana.

Viktor je beba koja je za svojih 20 meseci pelenski ojed imao svega 3 puta. Dobra kućna nega, upotreba blagih i adekvatnih kozmetičkih preparata koje koristimo za njega, higijena u vidu pranja guze nakon svake stolice je definitivno nešto što je učinilo da nemamo problema sa pelenskim ojedom.

 

 

Viktor je krenuo u jaslice relativno skoro (još uvek smo na adaptaciji jer evo već drugi put je bolestan od polaska u vrtić). Pre par dana kada sam ga pokupila iz vrtića i došli smo kući, imala sam šta i da vidim. Ojed kakav u životu nisam videla! Crvenilo, otok, tačkice, skoro pa ranice. Malo je reći da sam se zgranula! A samo par sati pre toga sam ga spremila za vrtić, nikakvog ojeda nije bilo. Kada sam krenla da ga operem, mnogo je plakao i videlo se da ga boli.

Možete samo da zamislite taj osećaj kod jedne majke čija beba nikada nije imala problema sa pelenskom regijom, čija je higijena uvek na prvom mestu.

Odmah sam preduzela korake prve pomoći koje ću podeliti sa vama u ovom tekstu kao i neke osnovne činjenice koje bi svaka mama trebala da zna kada se radi o nezi pelenske regije.

Ukoliko dođe do ojeda, odmah preduzmite sledeće korake:

  1. Dobro isprati celu pelensku regiju mlakom vodom i blagim sapunom koji inače koristite.
  2. Skuvati čaj od kamilice, sačekati da se malo ohladi i isprati pelensku regiju. Kamilica ima antiupalno dejstvo i odlično smiruje nadraženu kožu.
  3. Temeljno obrisati pelensku regiju čistim peškirom i ostaviti par minuta da koža diše.
  4.  Namazati kremom koju obično koristite.
  5.  Naizmenično koristiti kantarionovo ulje i kremu koja prija koži vaše bebe. Kantarion je odavno poznat kao biljka koja pomaže zarastanje rana, odlično umiruje kožu i pomaže pri regeneraciji kože, zarastanju ožiljaka.

Nakon dva dana ojed se smirio, kamilica i kantarion su definitivno učinili svoje i koža je ponovo nežna i lepa, osip se povukao.

 

5 ČINJENICA O NEZI PELENSKE REGIJE

  1. Uvek operite ruke pre korišćenja kreme za pelensku regiju. Ovo će pomoći da se smanji broj bakterija koje mogu sa vaših ruku dospeti u kremu.
  2. Menjajte bebi pelene često i čim vidite da se beba ukakila. Nije dobro za bebinu kožu da dugo bude izložena sadržaju iz pelene jer to povećava mogućnost da dođe do ojeda.
  3. Ukoliko ste u mogućnosti, uvek operite bebinu guzu nakon prljave pelene (ako se ukakila) i obavezno dobro i temeljno obrišite bebinu kožu jer je važno da koža bude potpuno suva pre nego što stavite pelenu.
  4. Ostavite par minuta bebinu kožu da diše pre nego što stavite pelenu.
  5. NE koristite bebi pudere i talk, oni ne samo da mogu da začepe pore nežne bebine kože, već UDISANJE PUDERA MOŽE BITI OPASNO ZA BEBINA OSETLJIVA PLUĆA!

 

Nadam se da vam je ovaj tekst bio od koristi. Ukoliko mislite da bi nekoj mami bio koristan, podelite ga dalje 🙂

Šaljem vam jedan topli jesenji zagrljaj.

 

Love, K

VIKTOR SA 20 MESECI – RADOZNAO I SAMOSTALAN

 

Viktor danas ima 20 meseci !!!

Iskreno, zaista ne mogu da verujem da je tako brzo proslo! Od onog malenog zamotuljka koji lezi i samo gledi okicama po sobi i trazi nekoga da ga animira 😀

Viktor je sada vec skroz veliki decak.

Prohodao je sa 17 meseci i vrlo brzo je počeo stabilno da hoda, sada već trči i vrlo je nestrpljiv da stigne tamo gde je naumio.

Ovaj tekst ima za cilj da bude podsetnik nama, Viktorovim roditeljima, jednog dana kada Viktor bude porastao, kakav je bio u ovom periodu, sta je voleo da radi, da klopa, kako se igrao i sta je sve radio i pričao. Možda će uslediti i video verzija na mom YouTube kanalu sa dosta snimaka Viktora iz ovog perioda.

MOM LIFE MAGIC YOUTUBE KANAL

 

Pa da počnemo.

 

SPAVANJE

 

Viktor je od kada je napunio godinu dana dosta dobro spavao. Prestao je da se budi noću i negde oko 15 meseci je izbacio dve dremke. Trenutno ima jednu glavnu dremku oko 12 sati koja obično traje između sat i po i tri sata. Što se tiče noćnog sna, uglavnom spava dobro, imao je jedan “talas” noćnog buđenja letos koji je trajao nekih 15ak dana, ali opet se vratio u normalu i uglavnom se ne budi noću. Budi se ponekad i traži MEKO (mleko) ili ODA (voda) ali zaspi odmah nakon što popije to što traži. Čak i kada se ne oseća dobro (što je baš retko, kuc kuc) on uglavnom prespava celu noć, budi se samo ako mu je baš zapušen nosić ili se zakašlje u snu.
Viktor spava san ama u krevetu i mislim da će tako biti još neko vreme jer je njemu tu najlepše a nama trenutno ne smeta i tako zaista najbolje spava.
Viktor zaista voli svoju rutina pred spavanje (nju praktikujemo od samog početka) a to je večera nakon dolaska iz parka, igranje sa igračkama u njegovoj sobi dok mi ne namestimo sve za spavanje i kupanje i onda kupanje. Pije mleko pred spavanje, oko 200ml formule i uglavnom je toliko umoran da ne stignemo ni da otpevamo ni jednu uspavanku, on odmah zaspi 😀

 

ZDRAVLJE

 

 

Pre nekoliko dana Viktor je primio vakcinu Prevenar koja štiti od Pneumokoknih bolesti i imao je reakciju. To je zapravo prva reakcija na vakcinu koju je on imao do sada. Osim toga do sada nije imao značajnih prehlada. Generalno je od početka bio zdrava beba (kuc kuc).

 

 

HRANA

 

 

Što se tiče hrane, Viktor i dalje relativno dobro jede i zaista voli da jede dosta raznovrsne hrane. Ipak, u poslednjih mesec – dva dana je postao probirljiv. Nekada se desi da ono što je pre tri dana sa uživanjem ručao, sada neće da jede i pljuje, ali definitivno ima svoju omiljenju hranu. Mnogo voli grašak, obožava njegov izgled i voli da jede kuglicu po kuglicu. Trenutna opsesija mu je HUMUS koji bukvalno može da jede i sam. I maslinke su favorit jos od maja! Bukvalno bi mogao samo njih da jede. Mnogo voli paradajz i krastavac, kukuruz šećerac je ovog leta zaista bio hit. Voli da jede spanać kao i naš jutarnji šejk sa bananom i spanaćem (LINK). Od voća obožava da jede breskve i nektarine, dinju i lubenicu. Voli da jede I jabuku, uglavnom voli da jede sam, celu jabuku. Mada ponekad mu više prija da mu ja isečem na komadiće. Malo je reći da OBOŽAVA maline, borovnice i jagode. Mislim da bi to mogao da jede svaki dan.
Voli grčki jogurt, običan jogurt, sir u svim oblicima. Skoro je probao kajmak i slaninu i to mu se svidelo. Nije neki ljubitelj mesa, ali zato obožava sve vrste čorbi i supa, to zaista može da jede svaki dan, i to je super način da u čorbu ubacim sve ono što inače ne želi da jede kao što su karfiol i bundeva.
Što se grickalica tiče, ne dajemo mu da jede nešto specijalno, al ion i ne traži. Naravno, uvek će pojesti parče čokolade ako mu damo, obožava čoko smoki, mislim da mu je to omiljeno. Ne branim mu da ponekad pojede smoki (iako nije neki ljubitelj). Više voli grisine, plazmicu i keks sa speltom iz DM-a. Voli I njihove voćne kašice u kesicama, to mu je zanimljivo da sam drži I pije I otvara I zatvara.

Od pića ne pije nešto mnogo raznovrsno osim domaćeg soka od maline I kupine koji je napravila moja baka. Preko dana uglavnom pijucka vodu, mleko (još uvek smo na mlečnoj formuli ) (ako vas zanima zašto, pročitajte OVDE). Čajeve ne voli, kupovne sokove ne pijemo.

 

IZGLED I KOSICA , ŠIŠANJE

 

 

Viktor trenutno  ima 14 kg i visok je 86cm. Prilično je visok i krupan iako nije bucko. Često komentarišu ljudi kako je lepo razvijen za svoj uzrast.  Od kada se rodio je bio krupna beba. Sada je sav nekako vitak i zgodan 😀
Viki je do pre 2 meseca imao bas dugu kosicu sa loknicama pozadi i kosica mu je bila predivna. Često su mislili da je devojčica jer je mnogo lep 😀  Ipak, zbog velikih letnjih vrućina i znojenja smo morali da skratimo kosicu. Do sada smo imali dve posete frizerki i Viki sada ima baš kratku frizuricu, pravi je veliki dečak.

 

 

RAZVOJ

 

Viktor je prohodao sa 17 meseci, i nekako je jako brzo postao baš stabilan na svojim nogicama, sada već trči svuda i dobar je sa koordinacijom. Mnogo je čvrst i stabilan. Ume sam da čučne i ustane, dosta je smanjio puzanje iako i dalje ponekad voli da otpuže.
Prilično je samostalan, ume sam da jede kašikom, polako savladava i viljušku. Ume da drži čašu i sam pije iz nje. Takođe, u parku sam se ljulja, sam sedi na klackalici, trči i šutira loptu i ima baš jak zamah kada baci loptu. Jedna moja drugarica koja se profesionalno bavila tenisom nam je rekla da za svoj uzrast ima mnogo jak zamah i jaku ruku 😀  Možda bude sportista 😀

 

 

 

PRICA

 

Viktor je dosta rano počeo da priča. Sa 6 meseci govorio je baba, mama, tata. Sada je njegov fond reči ogroman. Upija kao sunđer i ponavlja bukvalno svaku reč koju čuje. Vrlo je zanimljivo što su mu slova kao Š Č Ć od samog početka dobro išla i lako ih je izgovarao. On vrlo lepo npr.kaže ČUČ.

Viktorovom govor se ovog leta tako mnogo razvio. Čini mi se da je za samo dve nedelje negde u julu odjednom propričao sklapajući mini rečenice.

Sada, Viktor ima ogroman fond reči i ponavlja sve što čuje. U poslednjih par dana mi zapravo razgovaramo, ja ga pitam, on mi odgovara.
-Viki, gde si bio?
-Paka (park). Ljulja. Tata.
-Kako je bilo?
-Dobo. Tamana. (Tamara je drugarica iz parka).

Takođe, on sada sam traži kada želi da ruča ili pije SOK, ODA, MEKO. Neko veče je tražio ODA, popio sve i rekao Vladi: Tata, oda, sipa.

Baš sinoć je naučio da kaže JAKU NOĆ !

Kada krenemo u vrtić (prošle sedmice je krenuo u jaslice), ja mu govorim kako treba da kažemo vaspitačici “dobro jutro” kada uđemo, a on ponavlja DOBA UTA.

Mislim da su mu omiljene reči : LJULJA, LJULJAKA, TOBOGA (tobogan), TATICA, MAKA, IJA (Lila), POTA (lepota), OTA (lopta), JEKA (Zeka), ĆOBA (čorba), KAMION, KOA (kola), MOTO (motor), TOJA (trola)…

Sada već najnormalnije zove mene ili tatu TATAAA, DODJEE!

Juče smo imali zanimljivu situaciju. Nije hteo da spava u toku dana i nakon dva pokušaja da ga uspavam, odustajem i legnem na krevet i kađem mu “Maka spava sada”. Zatvorim oči (virim naravno) i pravim se da spavam. On počinje da me mazi i govori PAPA, PAPA, a zatim počinje da me zove MAAKAA, MAKOOO, KATOO,  KAAATO, LJUBOOO, LJUBOO! Ja ga često zovem Ljubo, pa onda i on počeo da mene tako zove što je preslatko ali i zaista smešno.

Takođe, obe svoje bake Viktor zove po imenu, a već odavno zna lepo da kaže PABABA i PADEDA. Mog ujaka Sašu zove SAKI. Tetku oooodavno već svi zovemo TEDA.

Kada se vratimo s polja, idemo da peremo ruke, on sam govori UKA (ruka), a uveče kada se peru zubi on kaže DUBA (zubi) i KUPA.

Kada ga uspavljujem, on mi uvek traži da mu pevam pesmice i govori PEVA! Voli i da mu čitamo određene slikovnice pa kaže MAKA, ČITA!

Pre dva dana smo bili u prodavnici i ja sam birala neke sitnice za njega, a on je bio malo prehlađen i non stop je govorio AMO MAKA (ajmo mama). Ja mu kažem: Evo samo mama da plati i idemo. A on meni kaže: MAKA, PATI, AMO 😀

 

STA VOLI

 

 

Viktor mnogo voli muziku i ples. Obožava da igra kada čuje neku muziku (bukvalno bilo koju muziku mu pustimo on igra), voli da ga podignemo – obično Vlada I ja na smenu, I moj tata kada smo u Bajinoj Bašti uvek pleše sa njim.

Skoro sam ga vodila u moju plesnu školu, I on je tamo bio kao domaći. Trčao je po sali, igrao uz muziku, prilazio plesnim parovima koji su vežbali I kao ih kopirao. Mnogo je bio sladak I raspoložen.

Obožava dečije pesmice. Omiljena mu je IŠLI SMO U AFRIKU DA SADIMO PAPRIKU. Za nju zna već odavno i kada želi da sluša pesmice, on kaže PAPIKA. Voli i pevamo mu još i MIŠ JE DOBIO GRIP, RAZBOLE SE LISICA, LEPTIRIĆU ŠARENIĆU, DECA SU UKRAS SVETA, ZAKLEO SE BUMBAR i slično.

On takođe voli da peva i vrlo je muzikalan. Ponavlja neke melodije koje čuje na radiju i čak ima kao neke svoje pesmice (MA KA KA, MAKA MA, MAKICA – ova pesma je za mene) i sl.

Voli da se vozi u troli i da govori kada vidimo motor, kamion, trolu i sl.

Viktor je od uvek navikao da idemo napolje dva puta dnevno uglavnom. I sada baš baš ne prođe ni jeda dan a da neo demo u neki parkić ili na neko igralište sa ljuljaškama. Obožava da se ljulja, a od skoro voli i tobogan i klackalicu. Naučio je sam da sedne na klackalicu.

 

Obožava da provodi vreme sa porodicom, zaista voli kada mu dodju bake i deke, tetke, rođake kada odemo u Bajinu Baštu. Vrlo je društven.

Obožava životinje. Mi imamo psa LILI u BB i on nju prosto obožava. Voli kuce, mace, golubove i maltene svaku životinju koju je do sada video privukla mu je pažnju i želeo je da je pomazi.

 

IGRA SE

 

 

 

Viki voli igračke ali još uvek mu ne drže pažnju baš mnogo dugo.

Kao i većina beba, obožava stvari koje nisu igračke. Glavna zanimacija su mu daljinski upravljači i tastaura.

Ipak, imamo nekoliko igrački koje koristi već skoro godinu dana i i dalje su aktuelne. Hodalica V-Tech sa interaktivnom tablom koja se skida; mobilni telefon igračka koju mu je kupio moj tata kada je V pokazao ogromno interesovanje za mobilne; Auto koji ispušta razne zvuke i peva pesmice na španskom (kupile su ga moje drugarice iz Španije); Prostirka za igru u vidu slagalice iz Akse; Kockice raznih oblika.

Skoro je dobio PIŠI BRIŠI tablu sa olovkom i pečatima i obožava je. Odavno baš voli da se igra sa kuhinjskim sudovima, krpama, voli da briše pod i nameštaj krpom i vlažnim maramicama, voli kutlače, plastične posudice i ovih dana se baš često igramo restorana. On se kao igra da pije nešto ili jede supu 😀

 

Voli da se igra sa svojim Zekom koji mu je takođe i uteha, njega voli da nosi sa sobom, mazi ga, a od skoro je počeo da ga kao hrani i daje mu da pije mleko iz svoje flašice.

Voli da se igra sa tatom da ga on kao juri, a Viki beži, ali uvek na kraju stane i jedva čeka da ga tata uhvati.

Sa Tedom baš uživa da se glupira, i voli da ponavlja svašta što ona kaže.

Mnogo voli da se igra u pesku i sa vodom.

 

SOCIJALIZACIJA I JASLICE

 

Prošle sedmice Viktor je krenuo u jaslice. Prva nedelja adaptacije je toliko dobro prošla, mnogo bolje nego što je bilo ko od nas očekivao. Viki je radosno išao u vrtić. Ja sam se maksimalno trudila da pričamo dosta lepo o vrtiću i baš sam potencirala da čak i previše hvalimo vrtić. On bi govorio DECA i IGA (igra) kada krenemo. Vaspitačica kaže da je zaista dobar i da se lako zaigra.

Trenutno je prehlađen pa smo morali da pauziramo jaslice i adaptaciju, ali nadamo se da će se nastaviti u istom maniru.

Viktor inače baš voli ljude, obožava kada se igra sa decom i uvek prilazi deci u parku. Prilično je oprezan, ne nameće se ali voli da je u društvu druge dece. Voli da daje svoje igračke i još uvek nismo iskusili da nešto neće da da ili da otima svoje ili tuđe. Mi ga u tom maniru i učimo od početka.

Juče smo bili u banci, on je mahao raznim ljudima u redu iza nas i slao poljupce, toliko je društven.

 

Viktor je i dalje dosta vezan za mene, u poslednje vreme često želi da ga nosim, voli da se mazi i uvek traži pažnju. Ipak, nema problema da ostane sa tatom ili bakama, to nikada nije bio problem.

 

 

Sve u svemu , mnogo brzo je porastao, svaki dan mu se divimo jer svaki dan nas sve više iznenađuje i svaki dan nam pokaže nešto novo. Mnogo je bistar i voli da uči i potpuno je šarmantan.

Dragi Viktore, naravno da te obožavamo i mislimo da si divan i neodoljiv. Uvek ćeš biti naša beba, a ovaj tekst je posvećen, naravno tebi, da pročitaš kakav si bio sa punih 20 meseci.

Voli te mama.

 

PRVA NEGA ZUBIĆA KOD BEBA

 

Često dobijam pitanje kada smo Viktoru počeli da peremo zubiće – a odgovor je OD POČETKA.
Zapravo, od kada mu je izašao drugi zubić, počeli smo sa negom zubića i desni.

Kada je Viktoru izbio prvi zubić, imao je 5 i po meseci. Odmah sam počela da razmišljam o tome kada je pravo vreme za negu i redovno pranje zubća, mada nisam mnogo informacija mogla da dobijem na tu temu online, tako da sam se uputila kod svoje dugogodišnje zubarke da se pravilno informišem (zapravo kod nje idem od kada sam imala 5-6 godina 😀 ).

Stomatolozi savetuju početak nege sa nicanjem prvih zubića. Za početak se savetuje čišćenje ujutru i uveče navlaženom gazom koju ćete obmotati oko svog prsta i blago preći preko bebinih zubića. Druga opcija je posebna četkica za pranje prvih zubića koja je zapravo silikonski naprstak sa sitnim brazdama. Nju stavite na svoj prst i nežno pređete preko zubića. Mi smo na početku koristili ovu opciju. Viktor je više žvakao tu četkicu jer su ga svrbele desni, ali između ostalog, poenta je i stvaranje same navike pranja i nege zubića još u najranijem uzrastu.

 

 

      

 

 

Optimalno vreme pranja zuba kod odraslih osoba i dece je 2 minuta. Kod beba to nije baš izvodljivo ukoliko im ne pronađete neku baš ekstra zanimljivu zanimaciju sa strane. Ukoliko ne može da izdrži cela dva minuta (što je slučaj kod nas), ja pokušam da bude barem 1 minut. Nekada se desi da operemo zubiće za nepunih pola minuta, a nekada stignemo i do 2 minuta 😀

Prvu četkicu smo kupili u DM parfimeriji, bile su dve u kompletu (slika ispod). Četkice su gumene, jedna ima oblik kao standardna četkica, samo sa gumenim zupcima, a druga je valjkasta i nju smo uglavnom koristili da se Viki sa njom igra i sam pere zubiće dok mu ih ja pravo čistim. Ovu gumenu četkicu smo koristili dobrih 6 meseci.

 

 

Pre par mesci smo prešli na pravu četkicu sa dužim vlaknima. Ona kao što vidite na slici ispod,ima malo manju „glavu“ i deblju dršku kako bi dete samo moglo da je drži i da vežba. Opredelila sam se za Aquafresh i četkicu i pastu za zube. Dečija zubna gleđ je 50 % tanja od naše tako da četkica treba da bude prilagođena, a nama se Aquafresh pokazala sjajno, kao i njihova pasta koja je blaga i nežna za prve zubiće.

 

Pastu smo uveli malo pre godinu dana i Viktor je sjajno prihvatio. Već je stvorio naviku da pere zubiće a pasta mu je dodatno povećala uživanje jer je on pijuče i naravno ne ume još uvek da ispljune.  Kao što sam pomenula, koristimo dečiju Aquafresh pastu za zube od 0 – 2 godine.

 

 

Što se količine tiče, dovoljno je samo malo razmazati pastu po vrhu četkice da bi se smanjila količina koju će dete progutati. Dečije paste bi trebalo da budu bezbedne u slučaju gutanja, ali svakako proverite na pakovanju da li stoji takav natpis. Bebe i mala deca na početku neće umeti da ispljunu višak paste iz usta, trebaće im vreme da nauče. To ipak nije razlog da se pasta ne počne koristiti nakon navršene prve godine.

 

Jedan lep ritual koji smo počeli da upražnjavamo je da peremo zube zajedno, ili da prvo ja operem zube dok Viktor gleda i u 100 % slučajeva on tada traži četkicu jer želi i on da mi se pridruži. Tada govori DUBA (zubi 😀 ) i kreće ka kupatilu gde njemu peremo zubiće.

 

 

Deci do tri godine se preporučuje pranje zubića običnom četkicom, dok se deci iznad 3 godine preporučuje električna četkica sa okruglom „glavom“ jer ona je najbolja za uklanjanje kamenca i najbolja za desni.
Takođe, deca do 7 godina bi trebalo da peru zube uz roditeljsku pomoć!

 

Postoje i razne aplikacije sa pesmicama i crtaćima u trajanju od 2 minuta koje pomažu dečici da uspešno operu svoje zubiće a da im pritom ne bude dosadno, zamorno ili da se baš mnogo ne bune.
Ispod je par linkova sa zanimljivim pesmicama koje možete pustiti svojoj deci i na taj način koliko toliko produžiti pranje zubića.
Aquafresh takođe ima svoju aplikaciju koja je besplatna i na njoj je specijalno osmišljena pesmica za ovu priliku.

AQUAFRESH aplikacija: http://www.aquafresh.rs/Deciji-kutak/Zabavno-pranje-zuba

 

Linkovi za pesmice:

 

 

 

 

 

Na ovom linku se veoma jasno vidi kako i kojim redosledom uz kakave tačno pokrete treba prati zube, može biti korisna i odraslima.

 

 

Nadam se da vam je ovaj tekst bio od pomoći. Decu treba od nicanja prvih zubića učiti pravilnoj nezi zuba kao i stvarati im dobre navike koje će im omogućiti da čuvaju i neguju kako svoje mlečne, tako i odrasle zube.

 

Love, K

 

*(OVAJ TEKST NIJE SPONZORISAN OD STRANE BRENDA AQUAFRESH)

MOM GUILT – MAJČINSKI OSEĆAJ KRIVICE

 

Ovo je tema o kojoj već neko vreme želim da pišem. Krivica koju osećam od kada sam postala mama. Svaka mama zna upravo u čemu pričam.

Od kada sam postala mama vrlo često se javlja taj osećaj krivice zbog raznoraznih stvari.

Danas nisam provela dovoljno kvalitetnog vremena sa Viktorom.

Moj tata ga je jutros izveo u šetnju!Možda sam trebala ja.

Jutros sam spavala do 9!! Mama je nahranila Viktora, presvukla ga i igrala se sa njim.

U petak nisam izašla sa Vladom i Viktorom u park. Ostala sam kod kuće da se odmorim.

Pre par dana sam vikala na Viktora jer je bacao hranu na pod.

Zakazala sam masažu u petak, a možda bi trebalo da budem sa Viktorom i tada.

 

Spisak se nastavlja, ide dalje, sitnice, sitnice, dete, muž, kuća, posao…. Ipak, najveći osećaj krivice se javlja kada treba da uradim nešto ZA SEBE! Još ako to podrazumeva da se sebi posvetim dok je Viktor budan, onda to dostiže totalno drugi nivo.

 

Kada je Viktor napunio 10 meseci vratila sam se na moje časove plesa. Prestala sam da idem kada sam ostala u drugom stanju jer tada je bio kraj sezone, a kada je sezona ponovo počela, ja sam već bila 6.mesec trudnoće i nisam mogla da idem na treninge. U trudnoći, a i nakon što se Viki rodio, sanjala sam da plešem! Bukvalno sam osećala kako koračam po sali Beodensa i radim određene korake. Sanjala sam JIVE, sanjala sam RHUMBU. I tako, kada je Viki imao 10 meseci, ja sam se vratila na ples. Bila sam presrećna! Časovi su mi počinjali u 21h, a Viki je tada već spavao. Bilo je ok.

Ipak, javljao se neki osećaj anksioznosti što ga ostavljam, jer – može nešto da se desi! Uvek je ostajao sa Vladom, u sigurnim rukama, najsigurnijim.  To mi je olakšavalo činjenicu da ga ostavljam. Sada sam se već navikla, pa mi ne pada teško.

Kada bih želela da odem da se vidim sa nekim, da odem na masažu ili kod frizera – uglavnom sam pokušavala da to bude kada Viki spava preko dana ili kada uveče zaspi. Jednostavno, tako mi je bilo lakše. Ipak, bila bih napeta.

Sećam se jednom sam želela da odem da kupim sebi haljinu i sandale pred leto, i Viktoru par bodića sa kratkim rukavima. Vlada je bio i više nego raspoložen da ostane sa njim, a plus je i njegova mama tada bila u Beogradu, pa sam otišla. Zvala sam ih nekoliko puta da proverim šta rade, kako je on, da li da se vratim. Doduše, tada sam još uvek dojila Viktora pa je osećaj napetosti i anksioznosti bio ogroman.

Kada sam postala mama, naravno, sve se promenilo. Preplavljujuća ljubav prema tom malenom biću koja obuzima celo tvoje telo i dušu i misli. Bukvalno gledaš svoje sopstveno srce kako kuca izvan svog tela. Više nisi sama sebi na prvom mestu. Ti dani su gotovi. Svoje potrebe stavljaš na poslednje mesto. Ok, možda ne baš na poslednje, ali svakako ne na prvo. Svaka mama će se složiti verovatno i prepoznati. Još uvek se dešava da moram sebe da podsetim da pijem vodu, pojedem nešto ili odem da piškim. A na samom početku, to je bila svakodnevnica.  Svaka mama jednostavno pored svih tih obaveza i brige o bebi, jednostavno zaboravi na sebe. I to je normalno, i na početku neizbežno.

 

Sada, kada je Viktor malo porastao, pokušavam da nađem više vremena za sebe. Znam koliko je to važno. Za svaku osobu važi jedna istina – ne postoji ništa važnije od brige o sebi! Naravno, svaka mama će pomisliti da je na prvom mestu briga o deci. Jeste, ALI – Da li smo loše majke ako redovno odvojimo vreme samo za sebe??? NE!
Briga o sebi je od neverovatne važnosti za svaku jedinku, pa tako i za nas mame, jer kako ćemo biti dobra mama , zdrava mama, snažna, ako ne vodimo računa o svom zdravlju kako fizičkom, tako i psihičkom (mnooogo bitno)!
Shvatam da me vreme provedeno sama sa sobom, radeći stvari SAMO ZA SEBE, ne čini lošom i sebičnom majkom – naprotiv! Svakoj mami je potreban ventil, predah, odmor. One koje kažu da im ne treba – nisu iskrene prema sebi i drugima, znajte da je tako. Ako izdvojite vreme za sebe, da prošetate, odete na masažu, manikir ili kafu sa prijateljicom, u šoping ili jednostavno ostanete kući da odmarate – to NE ZNAČI da ste sebična ili ne dovoljno dobra i posvećena mama. To zapravo znači da ćete se kući vratiti osvežena, relaksirana, opuštenija. A to opet znači da ćete biti BOLJA MAMA, BOLJA SUPRUGA, BOLJA OSOBA!

Osećaj krivice će ostati, on je uvek tu. Da nas podseti da imamo mladunče kome smo potrebne. Ali znajte da će baka sasvim solidno promeniti bebinu pelenu, tata će sigurno uspeti da ga/je obuče i prošeta po parku sam, bebac će biti i više nego srećan što je izašao u šetnju sa tatom/ bakom/ dekom/ tetkom a vama će se obradovati do neba kada vas vidi.

Odvoji vreme za sebe, svakoga dana, svake nedelje. Pola sata, dva-tri sata, ceo dan – koliko god je potrebno. Prigrli i prihvati taj osećaj krivice, ali prihvatimo ga kao nešto najnormalnije i neka nam on bude podsetnik da ćemo svojoj deci od najveće vrednosti biti zdrave, srećne, zadovoljne i raspoložene i da je vreme izdvojeno za nas, svakako ulaganje u njih.

 

Love, K

 

 

POLAZAK U JASLICE – ADAPTACIJA, SEPARACIONA ANKSIOZNOST I ZAŠTO SU DOBRE

 

Moj 18-mesečni sin uskoro treba da krene u jaslice. Dobili smo sjajan vrtić koji nam je jako blizu kuće i čuli smo pozitivna iskustva roditelja čija deca već idu tamo.

Prema Viktorovom odnosu sa drugom decom imam jak osećaj da će zavoleti vrtić i da će mu se svideti da deo dana provede u grupi dece sličnog ili istog uzrasta.

Naravno, kao svakog roditelja, brine me adaptacija koju prati i strah od odvajanja (separaciona anksioznost). Pomisao na njegovo malo okruglo lice koje tugaljivo izgovara „MAMA“, pruža mi rukice i počinje da plače, mi bukvalno razara srce! Zna se kome će ovde definitivno biti teže!

Do sada sam pročitala uputstva i savete na tu temu psihologa iz našeg vrtića, slušala iskustva i savete vaspitačica, pročitala bezbroj blogova, različitih novinskih i web članaka na tu temu, ali ipak…!

 

SEPARACIONA ANKSIOZNOST ILI STRAH OD ODVAJANJA

Kada dete pođe u jaslice dešava se mnogo promena odjednom. Promene i nama odraslima teško padaju, posebno ako ih je dosta u isto vreme. Detetovim polaskom u jaslice menja se pre svega njegovo okruženje – sigurnost porodičnog doma menja se nečim nepoznatim, zatim njegova rutina i način života, i takođe činjenica da nisu sva pažnja i briga usmerene konstantno na njega.
Odvajanjem dete počinje da shvata da je ono zasebna osoba u odnosu na svoju mamu i tatu (da, dobro ste pročitali – bebe i jako mala deca ne razumeju da su oni posebna jedinka već doživljavaju sebe i mamu/tatu kao jedno), i često im to novo otkriće izaziva strah i čak i tugu. To je sve normalan deo odrastanja u ranom detinjstvu.
Strah od odvajanja je upravo strah deteta da može biti razdvojeno od majke. Takođe, bitno je naglasiti da ovaj strah ne postoji isključivo kod deteta već i kod majke i posebno je izražen u prve 3 godine detetovog života. Za malo dete svako odvajanje od majke predstavlja strah jer je to svet van njegove sigurne zone. Dete može ispoljavati čak i burne manifestacije straha u prvom periodu razdvajanja. Može biti plačljivo, uznemireno, loše spavati ili jesti, često se buditi noću. Takođe, neretko dolazi do takozvane regresije – pojava kada dete koje je npr.prohodalo počinje ponovo intenzivno da puzi, ako je naviklo na nošu ponovo piški u gaće, prestaje da komunicira ako je lepo propričalo i slično. Ovakve situacije uglavnom prođu detetovim privikavanjem na jaslice, dadilju, vrtić.

“Separacioni strah je normalna pojava kod deteta i roditelji treba da dete polako, u skladu sa njegovim uzrastom, navikavaju na samostalnost.”

 

ADAPTACIJA NA JASLICE I VRTIĆ

Već sam ranije pisala na temu privikavanja na vrtić i taj tekst možete pročitati OVDE.
Neophodno je i najbitnije da je adaptacija postepena i da se sprovodi određenim ustaljenim koracima. Polaskom dece u vrtić vaspitači postaju naši partneri u odgajanju i vaspitanju naše dece tako da je potrebno izgraditi dobar odnos sa njima. Kao i za svaki odnos koji želimo da razvijamo i negujemo, potrebno je dosta truda sa obe strane. Kao i uvek, ključ je komunikacija.
Kao roditelj kome je takođe jako teško što se razdvaja od svog deteta, kažu da je jako bitno da podržimo povezanost između deteta i vaspitača kao i poverenja koje dete u njega ima. Takođe, jako je bitno pustiti dete da ostvari interakciju sa drugom decom tako što ćemo se povući kada vidimo da su se deca zaigrala i ne upadati im u njihov svet sa svojim dobacivanjima i idejama.

Savet koji smo dobili od psihologa iz našeg vrtića ću podeliti sa vama, a on glasi: „Ponavljajte mantru: I OVO ĆE PROĆI. Vi ste odrasli, odgovorni i vi morate biti detetova baza podrške i sigurnosti. Kada vaše dete preplave neprijatne emocije, zapamtite, to je njegova kriza a ne vaša, DIŠITE DUBOKO I SMIRITE PRVO SEBE. Zatim tihim i nežnim glasom i nežnim rukama vodite vašeg mališana kroz njegovu krizu.“

Tokom adaptacije deca prolaze kroz veliki stres i važno je da im se potpuno posvetimo nakon povratka iz vrtića, da provedemo ostatak dana zajedno i pružimo im dosta ljubavi, nežnosti, smeha, zagrljaja, poljubaca jer time im pomažemo da se oslobode tenzije koja se nakupila tokom dana.
Takođe, treba da naučimo decu da su SUZE OK! Jer tuga nije nešto što bi trebalo sakriti i potisnuti, već prihvatiti i izraziti. Roditelji I generalno odrasli često prema dečijim suzama imaju čvrst negativan stav – “suze su za slabiće” , “velika deca ne plaču” , “plaču samo kmeze” , „plakanje je za devojčice“ i slično. Tim rečima deci se šalje upravo ta poruka da su suze pogrešne i da ih treba potisnuti. Ipak, ako je vaš mališan tužan i plače prilikom razdvajanja od vas (mene ovo tek čeka, ali prenosim savet iskusnih i stručnih lica),  „umesto – Nemoj plakati, smiri se, vidiš da te svi gledaju- možete reći „Zlato, u redu je, možeš da plačeš.“

 

ZAŠTO SU JASLICE DOBRE

Odabir odgovarajuće i najbolje opcije za čuvanje deteta je broj jedan kada se približi vreme da mama krene na posao. U mom slučaju, ono što bih definitivno preferirala je da ja budem sa Viktorom do njegove treće godine. Zašto tako? Pa u razgovoru sa nekoliko stručnih lica, među kojima su i dečiji pedagog, vaspitačica i socijalni radnik, došla sam do zaključka da deci mlađoj od tri godine nije neophodna ta vrsta socijalizacije koju vrtić obezbeđuje. Deci tog uzrasta je i dalje najbolje kod kuće sa mamom dok ne napune tri godine. Ipak, mi dete upisujemo u jaslice. Naravno, razlog broj jedan je – za sada mama mora na posao. Opciju dadilje smo odbacili u startu. A baka i deka servis nama nije dostupan jer nam bake i deke ne žive u Beogradu, a neki još uvek rade.

Jedina preostala opcija su dakle jaslice.

Nakon podrobnog istraživanja na ovu temu, moj zaključak je sledeći – postoje i neke dobre stvari kod jaslica.

 

  1. Jaslice su dobra priprema za školu
    Za decu je jako korisno da budu u grupi sa drugom decom. Deca se u jaslicama uče socijalizaciji, uče se da dele sa drugom decom, da poštuje druge kao i svoje okruženje. Vrlo važna veština koju deca počinju da uče u vrtiću je upravo i strpljenje, samokontrola i upravljanje sopstvenim emocijama.
    Tu se uče i neke praktične stvari kao što su pranje ruku, slaganje igračaka, obuvanje cipelica i slično.
  2. U jaslicama se podstiče igra
    Igranje sa drugom decom podstiče socijalne veštine a bitno je i za sticanje samopouzdanja. Bitno je da se deca podjednako igraju i napolju i unutra. Jako je dobro što u jaslicama i vrtićima ne postoji TV u učionici pa se tako deca koncentrišu na igru. Kroz igru deca se razvijaju, razvijaju koordinaciju, balans, jačaju mišiće. Takođe, u vrtiću je veća verovatnoća da će moći kroz igru da prave veći nered nego kod kuće, što je odlično za decu.
  3. U jaslicama se podstiče korišćenje noše
    Kod kuće se ovaj momenat možda nekada isuviše odlaže, ili se možda kasno i razmišlja o tome. To naravno nije presudno jer sva deca će naučiti da koriste nošu u jednom momentu, ali deca u vrtiću kopiraju drugu decu i lakše prihvataju promenu ako se dešava u kolektivu.
  4. Deca u jaslicama stiču drugare i uče se socijalizaciji
    Kao što već pomenuh, socijalizacija je ključna za razvoj dece. Kažu da ono što deca dobijaju od svojih vršnjaka, i to uzbuđenje pri igranju ne može zameniti ni jedan roditelj 😀

 

Kvalitetne jaslice, sa dobrim osobljem, punim znanja i iskusta, i povrh svega entuzijazma za rad sa decom, pruža deci sledeće: zabavu, izazove, sigurnost, prijatelje.

Naravno da se mala deca lepše osećaju kod kuće sa mamom, ali zaključak je da gde god dete na kraju bude, kvalitet nege u toku dana je najbitniji. Svi roditelji su različiti i različito provode vreme sa svojom decom. U jednoj činjenici svi smo ipak isti, a to je da definitivno želimo najbolje za svoju decu.

Jedno istraživanje Univerziteta Oksford i Londonske ekonomske škole je pokazalo da je deci bolje u jaslicama nego kod kuće. Ja iskreno ne verujem 100 %, ali evo da vam prenesem šta tvrdi istraživanje.
Istraživanje navodi da je deci bolje u jaslicama jer tamo se uče svakodnevnim veštinama i socijalizaciji, dok kod kuće, usled nedovoljne stimulacije primerene za taj uzrast, često se dešava da deca kasno progovore.
Naime, istraživanje je sprovedeno na uzorku od 800 majki iz Nemačke o napretku njihove dece kada su imala 2-3 godine. Njima su postavljena pitanja poput „Da li Vaše dete ume da seče papir makazama?“ , „Da li Vaše dete izgovara rečenice od dve reči?“ .
Istraživači su došli do zaključka da aktivnosti koje se sprovode u jaslicama poput pevanja pesmica, čitanja priča, bojenja, umetnosti, igrica imaju pozitivan uticaj na razvoj govora, motoriku i da te aktivnosti zapravo čine decu najsrećnijom.
Iznenađujuće otkriće do kog su došli je da izlazak u šetnju ima negativan uticaj na motorički razvoj bebe, a oni su naveli da je mogući razlog to što dete većinu tog vremena provede u kolicima.

Zaključak je opet dvostran – ako se sve pomenute aktivnosti sprovode sa roditeljima kod kuće, uticaj na razvoj deteta je pozitivan. Ono što ja na kraju ovog teksta želim da naglasim (možda da bih sebi olakšala Viktorov polazak u vrtić) je da jaslice definitivno jesu korisno mesto za dete, mesto gde će se njegov potencijal i veštine razvijati na dobar način.

Love, K