DRAGOCENA POMOĆ PATRONAŽNE SESTRE

Kada god se prisetim naših prvih dana sa Viktorom, prva asocijacija je definitivno PREPLAVLJENOST EMOCIJAMA. Različitim emocijama. Teško uspostavljanje dojenja. Problemi sa grudima. Nespavanje. Frustrcija. I LJUBAV! Novootkrivena, bezuslovna, magična ljubav!

Sva ta zbunjenost, umor, haotičnost i osećaj kako da smo odjednom prešli na jednu sasvim novu planetu  je najnormalnija stvar, govorili su mi svi, počevši od mame, tate, baka i naše divne patronažne sestre koja nam je zaista bila velika podrška.

Skoro sam preko svog Instagram profila upoznala patronažnu sestru Tatjanu Dimitriević koja je master menadžer javnog zdravlja i predsednica udruženja patronažnih sestara i babica Srbije. Pobednica je “Mama natura” konkursa za najbolju patronažnu sestru Srbije. Autorka je Babybelista bloga za buduće roditelje, koordinatorka Zemunske škole roditeljstva i jedina patronažna sestra u Srbiji  koja je  odbranila master rad na temu dojenja na Medicinskom fakultetu. Aktivno učestvuje na međunarodnim skupovima i kongresima, sarađuje sa obrazovnim institucijama, stručnim udruženjima i drugim organizacijama u interesu unapređenja zdravstvene kulture stanovništva sa posebnim akcentom na unapređenje reproduktivne zaštite žena.

Tatjana je
pobednica “Mama natura” konkursa za najbolju patronažnu sestru Srbije

Tatjana je velikodušno pristala da bude gost na mom blogu i u našem današnjem razgovoru odlučila sam da joj postavim neka pitanja koja znam da bi meni bila od neprocenjive pomoći u tim prvm danima sa bebom.

  1.  Recite nam nešto malo više o poslu patronažne sestre?  

Tatjana: Posao  patronažne sestre je veoma dinamičan. Moj posao je da kroz zdravstveno-vaspitni rad u porodici unapredim zdravstvenu kulturu stanovništva. Glavni ciljevi rada su očuvanje i unapređenje zdravlja u porodici, zdravstveno prosvećivanje, otklanjanje rizika za nastanak bolesti i prepoznavanje potreba korisnika zdravstvene zaštite. Svoj rad sprovodim u okviru kućnih poseta (trudnicama, porodiljama, novorođenčad, odojčad, mala deca, osobe preko 65 godina..) i kroz saradnju sa  lokalnom zajednicom.

2. Šta predstavlja najveći izazov za nove mame, iz Vašeg iskustva?

Tatjana: Dojenje je najveći izazov za mame. Dojenje je veština koja se uči, potrebno je malo vežbe, mnogo strpljenja i dobra podrška profesionalne i porodične sredine.

3. Da li patronažna sestra pruža isključivo fizičku pomoć oko bebe ili je ona zadužena i za psihološku i emotivnu podršku mami?

Tatjana: Podrška patronažne sestre je ključna za samopouzdanje svake majke.Period trudnoće i nakon porođaja je ispunjen različitim emocijama, strepnjom, pritiskom okoline, strahom od nepoznatog i nedoživljenog iskustva do sada. Upravo u ovom period je majci najpotrebna podrška i razumevanje stručnog lica.

Patronažna sestra treba da bude oslonac i neiscrpan izvor informacija za majku. Potrebno je vreme da majke, posebno prvorotke, steknu samopouzdanje. Patronažna sestra i majka postepeno grade odnos, majka postaje sve sigurnija a beba zadovoljnija.

Majke trebaju da veruju u sebe i svoje odluke. Nema potrebe da dokazuju svoju požrtvovanost i imaju apsolutno pravo na privatnost i odmor.


4. Meni lično je dojenje bio najveći izazov i to sigurno prvih mesec i po dana od rodjenja bebe. Koliki broj mama ima poteškoću sa dojenjem bebe i šta je tu zapravo najčešći problem?

Tatjana: Iako je u protekloj deceniji bila značajno smanjena stopa dojenja, stanje se poslednjih godina donekle menja. Sve više se podiže svest i jača želja da postanemo odgovorno i humano društvo.  Današnje majke imaju izrazitu želju za uspehom. U istraživanju koje sam pre par godina sprovela za potrebe master rada, ispitanice su imale jednoglasno mišljenje da promocija dojenja nije dovoljno zastupljena u medijima. Mislim da se situacija u poslednje 3- 4 godine menja u pozitivnom pravcu, što se tiče zastupljenosti u medijima a posebno na društvenim mrežama. Međutim, mediji moraju da budu obazrivi kada biraju sagovornike i goste u emisijama na temu dojenja. Veoma je bitno da bude visoko obrazovan licenciran zdravstveni kadar sa višedecenijskim iskustvom. Predavači u školama roditeljstva, kojih je sve više, moraju da imaju licence za rad, kredibilitet i iskustvo. Pohvalila bih i moderne multitasking žene -mame blogerke i njihov doprinos promociji i podršci dojenju. Svakodnevno razmenjuju tekstove,  iskustva o dojenju, i pružaju podršku jedna drugoj. Značajno je i da patronažne sestre i babice unaprede svoje znanje i veštine iz laktacije I komunikacije.

5. Za  sve novopečene mame koje ovo čitaju ili za one koje to tek treba da postanu, kažite nam koji su Vaši saveti za uspešno dojenje i uspešno uspostavljanje laktacije?

Tatjana: Veoma je bitno da se laktacija uspostavi u prvim satima nakon porođaja. Otpočinjanje dojenja u toku prvog sata po rođenju je dobro za majku i za bebu i za nastavak dojenja. Uspešan prvi podoj ima najviše pozitivnih efekata. Pravilno sisanje u ovoj fazi može sprečiti kasnije probleme sa dojenjem. Upornost, strpljenje i pravilno postavljanje na dojku omogućava dobro pražnjenje dojke, što je ključno za nastavak dojenja jer proizvodnja mleka funkcioniše prema principu ponuda-potražnja. Postoje svakako i induvidualne varijacije u aspektu dojenja. Anatomija varira od žene do žene. Neke žene mogu da skladište i 5 puta više mleka od drugih. Žene sa većim kapacitetom imaju veću fleksibilnost u učestalosti podoja i upravo zbog toga mogu da ograniče vremenski interval dojenja na 2.5-3h. Žene sa manjim kapacitetom moraju češće da doje. Češćim dojenjem one održavaju isti nivo proizvodnje mleka. To je takozvni podoj na zahtev.

6. Mame često imaju nedoumicu u prvim danima, pa i mesecima, i brine ih da li je beba gladna i kako da znaju da li je to tako. Kako biti siguran da beba pravilno napreduje i da dobija dovoljno mleka?

Tatjana: Adekvatnost dojenja može se proceniti posmatranjem ponašanja bebe, načinom hranjenja, količine urina i učestalosti pražnjenja creva, kao i proverom dobijanja na težini i ostalih parametara rasta. Dobar pokazatelj da beba dobija dovoljnu količinu mleka je ukoliko redovno puni pelene (5-6 puta dnevno). Jedan od pokazatelja je i čujno gutanje.

7. Kako se izboriti sa mastitisom i kako uopšte sprečiti da do njega dođe?

Tatjana: Ukoliko dođe do mastitisa potrebno je odmah otpočeti sa tretmanom da ne bi došlo do razvoja  infekcije ili apcesa. Ukoliko se stručno tretira zapušeni kanal se pročisti u roku od 24-48h. Ukoliko dojenje nije izuzetno bolno nastaviti ga. Nakon završetka podoja, imlazati ostatak mleka. Bebu dojiti češće i započinjati podoj sa dojkom koja je zahvaćena mastitisom. Da bi se razmekšali mlečni kanali potrebne su tople obloge, tuširanje dojki toplom vodom kao i masaža pre podoja. Nakon podoja i izmalazavanja staviti  komprese i  hladne obloge  da bi spao bol i otok. Po potrebi uključiti laganu analgeziju (brufen ili paracetamol). Uvek izmlazajte malu kolicinu mleka na početku podoja da bi ste razmekšali dojku i smanjili napetost. Mastis se lako dijagnostikuje i leči. Predstavlja rekurentnu infekciju. Može se prevenirati redovnim podojima i pravilnim položajem bebe tokom dojenja. Menjate češće položaj za dojenje. U toku podoja ponudite ravnomerno obe dojke. Isprazniti dojke nakon podoja ručno ili pumpicom i staviti hladne obloge. Izbegavajte neudobnu odeću i  tesne grudnjake. Vodite računa o higijeni i nezi bradavice.

8. Danas se jako velikom broju prvorotki obavezno radi epiziotomija, iako je u nekim razvijenim zemljama ona zabranjena i pokušava se sve kako bi se ona sprečila tokom porođaja. Kažite nam kako je najbolje i najpravilnije negovati ranu od epiziotomije?

Tatjana: Redovna toaleta rane je najbitnija, kako bi se izbegla  infekcija. Svaki put kada idete u toalet, nakon mokrenja, operite ranu vodom  i  posušite tapkanjem čistim peškirom, a zatim  je dezinfikujte Octaniseptom. Savetuje se odmaranje i umerena fizička aktivnost. Izbegavajte dugo sedenje.

9. Tema o kojoj se i ne priča baš mnogo, a verujem da muči jako veliki broj mama, su hemoroidi nakon porođaja. Mislim da su meni oni predstavljali veći problema od same epiziotomije. Kako je najbolje njih sanirati i negovati i da li postoji neko trajno rešenje?

Tatjana: Najbolje rezultate daju tople sedeće kupke nekoliko puta dnevno, hladne obloge, higijena perianalne regije, umerena fizička aktivnost i izbalansirana ishrana sa povećanim unosom  vlakana i tečnosti.  Nekoliko puta dnevno, posle svake stolice i uveče pred spavanje naneti deblji sloj Melprohem-d masti na regiji zahvaćenu hemoroidima. Melprohem-D je preparat prema recepturi Dr Nikolića i namenjen je tretmanu i spoljašnjih i unutrašnjih hemoroida.

10. Recite nam nešto više o prvom kupanju bebe – kako odrediti temperatru vode, da li koristiti kupku i šampon i da li bebu mazati losionima nakon kupanja?

Tatjana: Temperatura vode treba da bude  oko 37 C (proverava se toplomerom za vodu ili slobodnom procenom – stavljanjem lakta u vodu). Što se tice kozmetike za bebe najvažnije je da je bez parabena, bez dodatih konzervansa, i drugih iritirajućih sastojaka. Uvek birajte hipoalergene kupke i mleka napravljene na bazi prirodnih sastojaka. Uglavnom preporučujem medicinsku kozmetiku pogotovo kod beba sa izuzetno osetljivom kožom.

11. Da li smatrate da bebe i decu generalno treba kupati svakog dana ili to nije potrebno? Često čujemo različite savete zdravstvenih radnika, a dosta njih favorizuje opciju nekupanja svakog dana kako bi se i na taj način gradio imunitet. Koje je Vaše mišljenje?

Tatjana: Savetujem da se beba do prve godine kupa najviše tri puta nedeljno . Previše učestalo kupanje može isušiti bebinu kožu.

12. Široki povoj – da li ga preporučujete i koja je njegova svrha? U mnogim zemljama on se ne koristi, ne peporučuje i neke mame s kojima sam ja pričala koje nisu iz Srbije, ne znaju ni šta je on. Zašto se toliko kod nas insistira na širokom povoju?

Tatjana: Kada je reč o ovoj temi, ima dosta neusaglašenih stavova pa je samim tim nedoumica i dilema roditelja veća. Savetujem primenu širokog povoja u prvim mesecima bebinog života. Na prvoj ultazvučnoj kontroli ortoped odlučuje o zadržavanju/skidanju povoja. Tačno je da je široki povoj preventivna a ne terapijska metoda, ali naše podneblje je  sklono poremećaju u razvoju i formiranju kukova kao i problemima u kasnijim godinama života. U pojedinim regijama Srbije postoji i genetska predispozicija za razvojni poremećaj kukova.

13. Kada kreću grčevi kod beba i kako se najefikasnije izboriti sa njima?

Tatjana: Stomačne kolike se mogu javiti već od 7. dana bebinog života. Ne mogu se eliminisati ali postoje određene metode za njihovo ublažavanje poput grejanje stomačićca pomoću zagrejane pelene ili termofora, masaža stomaka kružnim pokretima u pravcu kazaljke na satu. Naizmenično savijanje kolena i njihovo povlačenje ka stomaku. Kapi protiv grčeva i večernje tople kupke mogu biti delotvorne.

14. Mnoge roditelje brine izgled i učestalost stoilice kod bebe. Šta se smatra zdravom stolicom, a šta je razlog za odlazak kod lekara?

Tatjana: Normalna stolica je zlatno žute boje, guste, kašaste koenzistencije. Stolica kod beba nije redovna i postoje varijacije u količini i koezinstenciji. Odlazak pedijatru se savetuje ukoliko beba nema stolicu duže od 7 dana i ukoliko postoje promene u boji stolice (crna stolica, crvena i prisustvo sluzi). Na dijareju sumnjamo ukoliko dete ima više od 5 tečnih stolica dnevno.

15. I poslednje pitanje za ovaj razgovor je – koliko je važna edukacija pre dolaska bebe, koliko budućim roditeljima može olakšati i pomoći pohađanje škole roditeljstva i šta tamo mogu naučiti?

Tatjana: Najvažniji faktor zaštite žena u reproduktivnom periodu je informisanost. Od maja počinje sa radom naš centar za edukaciju, podršku i osnaživanje zdravstvenih radnika i roditelja. Ova mreža podrške korisna je ne samo za roditelje već i za društvo u celini. Umrežavanjem stručnjaka i roditelja  zajedno doprinosimo izgradnji jednog boljeg i odgovornijeg društva. Za buduće roditelje očekuje besplatan projekat škole roditeljstva u saradnji sa opštinom Zemun. Pozicionirani smo u Zemunu i svakog meseca primamo nove polaznike. Naša škola roditeljstva je besplatna  i omogućava budućim roditeljima da zajedno sa stručnjacima iz svojih oblasti bezbrižno prođu kroz trudnoću, porođaj i period nakon porođaja. Kroz predavanja, vežbe i radionice, budući roditelji imaju priliku da dobiju kredibilne i stručne savete . Naš tim čine stručnjaci, licencirani predavači sa višedecenijskim iskustvom. Pohađanjem škola roditeljstva budući roditelji stiču samopouzdanje, znanje i veštine koje su im neophodne za odgovorno roditeljstvo. Nadamo se da će naše polaznice i njihovi partneri  nakon završetka školice imati više znanja, samopouzdanja u odnosu prema detetu, pozitivniji odnos prema dojenju i nama zdravstvenim radnicima.

Bilo da još uvek čekate bebu ili ste već mama, sigurna sam da će vam neki od Tatjaninih odgovora sigurno biti od koristi i pomoći ukoliko imate neku od doumica koje su uobičajene u prvim danima sa bebom.

Tatjana Dimitrijević,
predsednica udruženja patronažnih sestara i babica Srbije

Ukoliko biste želeli da saznate više ili potražite stručan savet, Tatjanu i njene saradnike možete slobodno kontaktirati putem emaila udruzenje.psibs@gmail.com ili na broj telefona 060/3184017.

Takođe, više informacija možete dobiti i na sajtu www.patronaza.rs

9 ZANIMLJIVIH NAČINA DA ČUVATE USPOMENE I ZABELEŽITE BITNE MOMENTE

"The one thing I need to leave behind is good memories."

„A life-long blessing for children is to fill them with warm memories of times together. Happy memories become treasures in the heart to pull out on the tough days of adulthood. „
Charlotte Kasl

Od kada znam za sebe, uvek sam imala foto-aparat u ruci i bila opsednuta fotkanjem i želela da zabeležim svaki lep ili važan momenat.  Od kada smo dobili Viktora ja non-stop slikam i snimam. Od kada se on rodio imam neopisivu želju da zabležim svaki njegov momenat, smešne trentke, prve reči, korake, osmehe, igru I bukvalno sve!

To je zapravo I jedan od razloga zbog kog sam počela da pišem svoj blog – da zabeležim bitne trenutke u odrastanju svog sina. Na linkovima ispod možete pročitati nekoliko tekstova u kojima sam baš to uradila u vidu dnevnika.

VIKTOR SA 20 MESECI – RADOZNAO I SAMOSTALAN

Pismo mom Viktoru

U ovom tekstu ću vam dati nekoliko zanimljivih ideja za čuvanje uspomena, bilo da se radi o deci, vama, porodici, prijateljima, ljubimcima I sl.

  1. ALBUMI  & FOTOGRAFIJE – Jedan od definitivno mojih omiljenih načina da se čuvaju uspomene su fotografije. Uvek sam više volela da fotografije izradim i gledam ih u albumu nego na kompu, ali kako ne možemo baš sve uraditi, jednom do par puta godišnje odaberem fotografije za izradu i spakujem u lepe albume, pored nekih fotkica obeležim datume, lokacije i porukice ako negde želim. Vrlo često volim da sednem i prelistam albume i tako se napunim pozitivnom i lepom energijom.
  2. URAMLJIVANJE – Fotografije koje su mi omiljene takođe volim da uramim i okačim na zid. Moj suprug me već odavno kritikuje kako izbušismo sve zidove i kako će staviti veto na bušenje i kačenje ramova 😀 Svakako mislim da fotografije u ramovima oplemenjuju prostor , a i svakodnevno možete da pogledate svoje omiljene ljude ili momente i bude vam toplo oko srca.
  3. RADOSNICE – Viktor je po rođenju dobio dve radosnice koje ja uredno popunjavam. Volim da beležim najbitnije momente u njegovom odrastanju, a takođe i u njih volim da stavljam slike i tako ih upotpunim.
  4. DNEVNIK – Ako ste ljubitelj pisane reči kao i ja, možda je neka forma dnevnika idealna za vas. Možete pisati svakodnevno – videla sam jednu ideju da svakog dana zapišete u jednoj rečenici ili pasusu šta se tog dana zanimljivo desilo i mislim da je tako nešto idelno za mene da zapisujem, (našla sam i lepu svesku  za to 😀 ) jer u ovom periodu Viktor je svaki dan sve zanimljiviji i svakog dana ima neke bisere.
    Možete pisati i onda kada imate inspiraciju ili kada se nešto bitno i važno desi, ili ako želite da obeležite neki period (pola godine, prva godina, polazak u vrtić, prve reči, prohodavanje i sl.).
    SAVET: pišite čim se desi jer ćete siguno ili skoro sasvim sigurno zaboraviti.
  5. BISERI – Ono što sam počela da pišem kada je Viktor tečnije počeo da priča su njegovi biseri. Imam svesku samo za njih i tu beležim kada nešto smešno kaže, kada na scenu stupi ono dečije predivno zaključivanje 😀
  6. BLOG & VLOG – Ovaj blog sam počela da pišem kao neku vrstu dnevnika gde ću beležiti naše avanture , iskustva  i izazove kroz koje prolazimo sa Viktorom kao novopečeni roditelji.
    Iz njega se rodio i moj YouTube kanal na kome povremeno objavljujem naše porodične vlogove koji će  nam jednog dana biti lepa uspomena.
  7. DRUŠTVENE MREŽE – Većina nas danas ima Instagram ili Facebook i ako tamo “kačite” slike uvek možete proći kroz tajmlajn po godinama i prisetiti se dragocenih trenutaka.
    Sada postoji i dosta aplikacija koje možete povezati sa svojim Instaram feedom i automatski dati da se slike sa vašeg profila urade u formi foto-book-a.
  8. PISMA ZA DECU – Ideja koju sam pronašla na Internetu i koja me je oduševila. Nešto poput dnevnika, ali u formi pisama koje pište svom detetu ili svojoj deci. Možete odabrati lepu svesku tvrdog poveza sa lepim ili simboličnim koricama i svojim rukopisom, kakav god on bio, pisati lepe misli svojoj deci i emocije staviti na papir za njih da ih jednog dana pročitaju. Možete ih upotpuniti i slikama, njihovim crtežima i sl.
  9. MEMORY BOX – Kutija sa uspomenama je takođe nešto što povremeno dopunim. Imam jednu lepu kutiju koju je Viktor dobio od prababe i pradede  za rođenje i tu čuvam neke bitne predmete, čestitke ili suvenire.

Ovo su neke od ideja koje ja primenjujem jer sam pomalo opsednta čuvanjem uspomena, kako bismo jednog dana, kada budemo stari i sedi, mogli da se podsetimo najboljih dana 🙂

JAČANJE IMUNITETA KOD MALE DECE

 

Došla nam je jesen i sa njom polako sve hladnije vreme, a sa njim i sezona virusa. Takođe, počela je nova školska godina, mnoga deca po prvi put kreću u školu, vrtiće i jaslice a pošto znamo da sezona infekcija traje od septembra do aprila, naši mališani su sada idealna meta za različite viruse i infekcije.

Stručnjaci kažu da su najčešće respiratorne infekcije i da one uglavnom ne uzrokuju veće komplikacije ali zato mogu trajati i do dve sedmice.  Statistike pokazuju da je sasvim normalno da deca budu prehlađena čak od 6 do 8 puta godišnje u ovom periodu.

Deca koja se uključuju u kolektiv su daleko podložnija virusima i najčešće oboljevaju od respiratornih i stomačnih virusa.

Kao i svakom roditelju, meni je jako frustrirajuće kada je Viktor bolestan, brinemo se zbog visoke temperature, zbog gubitka apetita i jednostavno, teško nam je da ih gledamo kada se ne osećaju dobro.

Ipak, postoje neke stvari koje generalno pomažu jačanju imuniteta, kako dece, tako i odraslih.

O jačanju imuniteta kod dece sam porazgovarala sa mojom prijateljicom Suzanom Dagović, magistrom farmacije koja je i sama majka dva dečaka.

Pročitajte kako nam Suzana savetuje da poboljšamo imunitet svoje dece.

 

  1. Krenula je sezona virusa, kako sačuvati decu od različitih infekcija?

Suzana: Decu koja su u kontaktu sa ljudima i drugom decom je teško sačuvati od infekcija. Ono što mi možemo da uradimo jeste da vakcinišemo decu, provetravamo prostorije i naučimo ih da redovno peru ruke. Raznovrsna i kvalitetna ishrana je takođe saveznik u borbi protiv infekcija.

  1. Deca koja kreću u vrtić/školu su posebno izložena virusima. Kako na pravi način povećati otpornost njihovog organizma?

Suzana: Deca će upravo susretom sa virusima postati otpornija na iste. Naime, ljudi imaju urođeni i stečeni imunitet. Stečeni imunitet se stvara vakcinacijom i susretom sa virusima. Mi možemo da povećamo otpornost njihovog organizma pažljivo biranom ishranom, a tu podrazumevam što manje proizvoda iz „kesica“ koji, osim što ne sadrže kvalitetne sastojke, mogu negativno uticati na imunitet. Dakle, konditorske proizvode treba zameniti domaćom hranom i svežim voćem i povrćem.

Takođe, deca treba da imaju ustaljenu dnevnu rutinu i kvalitetan san i odmor jer sve to utiče na njihovu otpornost.

Postoje i različiti dijetetski suplementi na bazi cinka, propolisa, beta glukana koji su namenjeni jačanju imuniteta kod dece.

  1. Deca u zimskom periodu veći deo dana provode u zatvorenom prostoru, gde je mogućnost da „zakače“ nešto, veća. Da li je poželjno deci uvesti neki suplement za jačanje imuniteta?

Suzana: Da. Dečiji imuni sistem još uvek nije dovoljno oformljen i poželjno je uvesti neki od suplemenata koji aktiviraju imuni sistem i pomažu organizmu da se izbori sa različitim infekcijama.

  1. Da li uzimanje suplemenata, bilo za decu ili odrasle, može imati neki negativan uticaj?

Suzana: Može. Zato se kod uzimanja suplemenata treba tačno pridržavati uputstva ili se konsultovati sa doktorom ili farmaceutom.

  1. Da li je suplement najbolje primenjivati kao preventivu dok su deca zdrava ili onda kada se razbole i kada ozdrave?

Suzana: Suplemente možemo primenjivati u sve tri navedene faze ali to naravno nije garancija da deca neće „zakačiti“ virus. Oni pre svega moraju da steknu imunitet pa će pri svakom narednom susretu sa istim virusom biti otporniji.

  1. Znamo da je uravnotežena ishrana najbitnija kao i dosta svežeg voća i povrća. Da li imaš neki prirodni recept za imunitet koji možda daješ svojoj deci?

Suzana: Lično ja uvek izaberem neki kupovni multivitaminski sirup i uz to im dajem dosta svežeg voća i povrća.

 

Nadam se da vam je ovaj intervju bio od koristi kao i meni i da ćete uz Suzanine savete lakše poraditi na podizanju imuniteta vašeg deteta.

 

 

Suzana je magistar farmacije, supruga I majka dva dečaka, zaljubljenik u nauku i rokenrol.

 

 

 

 

NAČINI NA KOJI NAM DETE GOVORI „VOLIM TE“

 

Mama i Tata su svakom detetu osobe broj jedan na svetu – mi smo im najbitniji, za nas su najviše vezani, nas uvek žele u svom prisustvu, od nas očekuju da smo uvek tu za njih i naše prisustvo, naši glasovi, osmesi, zagrljaji im ulivaju sigurnost. Oni znaju da ih volimo jer to osećaju i nisu im potrebne reči kao neki pečat.

Mama i Tata, sa druge strane, opet nekako podrazumevaju da ih dete voli jer – sve gore navedeno – plus i mi to nekako osećamo. Ipak, neki detetovi postupci, određeni gestovi nam to govore i više od reči.

 

 

Nedavno sam pročitala jedan članak na internetu koji mi je bio beskrajno sladak i pronalazila sam nas u njemu dok sam ga čitala.
Tema je bila emocije dece u ranom uzrastu i kako nam to bebe i mala deca nekim svojim gestovima, ponašanjem i kroz određene radnje govore da nas vole.
U ovom tekstu želim da vam ispričam šta je pisalo u tom lepom tekstu pa kada se sledeći put budete igrali ili mazili sa svojom dečicom, obratite pažnju 🙂

 

Postoji mnogo načina na koji nam deca pokazuju da nas vole i koliko su nam privržena, naravno, od maženja i umiljavanja do zagrljaja; međutim, postoje i neki drugi, njima svojstveni načini na koji oni izražavaju svoje emocije.

 

  • Da li vam se dešava da ste negde krenuli sa svojim detetom, možda baš i žurite, morate stići na vreme, međutim vaše dete je odjednom odlučilo da želi da se igra sa patikama dok vi bezuspešno pokušavate da ga obujete; ili ste krenuli niz ulicu i morate malo da požurite, a ono bi stalo u svaku baricu i tu se zadržalo ili bi se popelo na svaki stepenik na koji naiđete ili bi odjednom da zastanete pored svakog zanimljivog kamenčića ili kestena i uzbuđeno vam ga pokazuje? Poznato? Mala deca žive u trenutku i nemaju predstavu o vremenu. Osim toga njima je najbitnije što su tada SA VAMA i ništa drugo im nije bitno! Zbog toga jednostavno žele da beskrajno produže to vreme provedeno u vašem društvu.
    Zar nije jednostavno prekrasno i zaista jedinstveno što ta neka malena, predivna osoba želi svo svoje vreme da provede isključivo i samo sa vama, sa svojom mamom/tatom? Morate se složiti da je dragoceno 🙂
  • „Uhvati me ako možeš“ je jedna od dečijih omiljenih igrica sa roditeljima, to svi znamo. Oni žele da nam pobegnu, izazivaju nas da ih uhvatimo, ali isto tako beskrajno uživaju kada ih stignemo i počnemo da ih gnjavimo, golicamo i tako sve ispočetka. Viktoru je ovo trenutno omiljena aktivnost. Izaziva nas svojim smehom i trčkara, pokušava da pobegne, ali najviše voli kada ga stignemo jer se tada raspameti od sreće.
    „Toddlers have to trust that you will be there for them before they can venture out in the world. The more they venture out, the more they need to know you are there for them, Her running away is actually a way of showing just how much she loves you. She has the freedom to run because she has a secure home base (you!), the most important person in the world.”

    Njihovo “bežanje” od nas zapravo je kako autorka tog teksta kaže njihovo ubeđenje da smo im mi sigurna baza u koju uvek mogu da se vrate!
  • Mnoga deca imaju svoje omiljene igračke, plišane ili neke druge, svoje omiljeno ćebe ili nešto slično i obožavaju da ih nose sa sobom, posebno ih ne ispuštaju kada se bliži vreme za spavanje.
    Ja kao mala sam imala parčence čipke koja je inicijalno bila ukras na krevetcu koji sam ja počela da privlačim sebi, pa su je na kraju skroz iseckali ne bih li ja imala svoju „koko“. Tako sam je zvala. (Možda kao Coco Chanel – just sayin 😀 )
    Viktor ima svog omiljenog Zeku i njega u kompletu sa lažom UVEK traži kada se bliži vreme za spavanje, mada ga često uzme i kada se igra ili šeta po kući i jednostavno se sa Zekom mazi i njuška ga.
    Kažu da ove igračkice (na engleskom LOVEY) predstavljaju nas, roditelje i zamenjuju naše prisustvo tj.pomažu im da u našem odsustvu imaju „nekoga“ poznatog kraj sebe. Deo nas je kraj njih i uliva im sigurnost. Zar to nije nešto najlepše? (a po malo i srceparajuće) !
    Mi odrasli često nosimo slike dragih osoba u novčaniku ili ih držimo na radnom mestu, u knjizi i slično. Ako malo bolje razmislimo, to nije mnogo drugačije od opisanih igračkica LOVEYS  🙂
  • Jedna od stvari koja mene lično najviše izluđuje i frustrira je nered koji Viktor pravi sa hranom dok jede. Kao i sva deca, on obožava da baca, gnječi hranu i nekada je čak i razmaže po kosi, rukama, odelu i sl.
    Stručnjaci kažu da je to jedan od glavnih načina na koje dete istražuje i uči jer mu je hrana dostupna maltene konstantno. A taj njihov entuzijazam dok gnječe hranu prstićima i daju nam punu šaku ovsenih pahuljica i malina (Viktor jutros) je samo način da sa nama podele svoje uzbuđenje i zadovoljstvo i oni zapravo ŽELE DA I MI UŽIVAMO SA NJIMA. Tako da, ako ste se pitali zašto po hiljaditi put danas čistite hranu sa svega i svačega i zašto vam vaše dete pruža zgnječenu bananu i ruke pune pavlake uz širok osmeh, to je upravo zato što vas voli i deli svoje zadovoljstvo sa vama misleći da ćete biti isto toliko oduševljeni kao i ono. 😀
  • Najbolji deo svakog dana je definitivno momenat kada Viktor priđe umiljato govoreći „Maaka“ i nagne svoju glavicu ka meni i počne da se mazi.
    Nema ništa lepše od zagrljaja, i deca to naravno najbolje i znaju. Oni time pokazuju svoju ljubav prema nama, a isto tako nam pokazuju da znaju da smo uvek tu za njih.
  • Verovatno vam se kao i meni dešavalo da odete negde iz kuće i kada se vratite, kako uđete na vrata, čujete puzanje ili korake koji žustro idu ka vama uz vrisku i možda i neko brbljanje, „maaakaaaaaa“, „maaamaaaaa“! Uzvik se čuje do kraja ulice, toliko mnogo sreće i uzbuđenja zbog vašeg povratka. Nije li jasno da je to ljubav?
    Deca grade poverenje u odrasle (prvenstveno roditelje) time što se nakon svakog odlaska, roditelji i vrate. Kažu da se nikada ne treba iskradati, koliko god nama to delovalo bolje ili logično ili lakše! Srž emotivnog razvoja todlera je upravo u tom učenju da veruju odraslima da će se vratiti.
  • Da li vam se dešava da vaše dete želi da podeli omiljenu hranu sa vama?  Viktor često želi da deli svoju hranu sa nama, čak ponekad i kada je čoko smoki u pitanju 😀
    Kažu da kada deca sa vama podele nešto što im je mnogo drago, kao omiljeni slatkiš, ili možda i ona njihova najvoljenija igračka, time definitivno govore „volim te“. Deca misle da će ono što njih usrećuje, isto tako usrećiti i nas. Često se dešava da „na poklon“ dobijem na pola pojedenu plazmu ili polu-sažvakan keks… da, definitivno me voli 🙂
  • Crtanje na papiru, šaranje bojicama, žvrljanje flomasterima su jedna od omiljenih aktivnosti svakog deteta. Kada nakon završenog umetničkog dela isto poklone vama ili vam jednostavno daju na uvid, da se pohvale, to je takođe i zato što su samo za vas napravili nešto od srca i iz srca, a to govori samo jedno – LJUBAV. Deci su njihovi mama i tata uvek u mislima (aaawww!!!) Svojim crtežima oni pokazuju koliko i kako misle o nama. Čak iako je na papiru čudna žvrljotina, znajte da je namenjena specijalno za vas 🙂
  • Deca vole rutinu i određene rituale. Na primer čitanje iste knjige ili priče svako veče pred spavanje. Viktor obožava pevanje istih pesmica svako veče kada se uspavljujemo. Trenutni favorit je „Išli smo u Afriku da sadimo papriku“. On je zove „PAPIKO“ 🙂
    Deca će često tražiti da npr. pred spavanje svako veče ponavljamo iste priče, pesme ili igru. To za njih predstavlja rutinu koju rade sa nama, vole nas pa i tu našu zajedničku rutinu. A ako možda neko veče nismo tu, ta rutina će predstavljati nas. Rutina deci donosi utehu, ono što je predvidivo za njih predstavlja sigurnost i spokoj.

 

sdr

 

Sigurna sam da ste se prepoznali u mnogim od ovih situacija a to samo govori koliko zapravo lep odnos gradite sa svojom decom i koliko uživaju da vam svakodnevno govore „volim te“ na jedan zanimljiv način.

 

Love, K

MOM GUILT – MAJČINSKI OSEĆAJ KRIVICE

 

Ovo je tema o kojoj već neko vreme želim da pišem. Krivica koju osećam od kada sam postala mama. Svaka mama zna upravo u čemu pričam.

Od kada sam postala mama vrlo često se javlja taj osećaj krivice zbog raznoraznih stvari.

Danas nisam provela dovoljno kvalitetnog vremena sa Viktorom.

Moj tata ga je jutros izveo u šetnju!Možda sam trebala ja.

Jutros sam spavala do 9!! Mama je nahranila Viktora, presvukla ga i igrala se sa njim.

U petak nisam izašla sa Vladom i Viktorom u park. Ostala sam kod kuće da se odmorim.

Pre par dana sam vikala na Viktora jer je bacao hranu na pod.

Zakazala sam masažu u petak, a možda bi trebalo da budem sa Viktorom i tada.

 

Spisak se nastavlja, ide dalje, sitnice, sitnice, dete, muž, kuća, posao…. Ipak, najveći osećaj krivice se javlja kada treba da uradim nešto ZA SEBE! Još ako to podrazumeva da se sebi posvetim dok je Viktor budan, onda to dostiže totalno drugi nivo.

 

Kada je Viktor napunio 10 meseci vratila sam se na moje časove plesa. Prestala sam da idem kada sam ostala u drugom stanju jer tada je bio kraj sezone, a kada je sezona ponovo počela, ja sam već bila 6.mesec trudnoće i nisam mogla da idem na treninge. U trudnoći, a i nakon što se Viki rodio, sanjala sam da plešem! Bukvalno sam osećala kako koračam po sali Beodensa i radim određene korake. Sanjala sam JIVE, sanjala sam RHUMBU. I tako, kada je Viki imao 10 meseci, ja sam se vratila na ples. Bila sam presrećna! Časovi su mi počinjali u 21h, a Viki je tada već spavao. Bilo je ok.

Ipak, javljao se neki osećaj anksioznosti što ga ostavljam, jer – može nešto da se desi! Uvek je ostajao sa Vladom, u sigurnim rukama, najsigurnijim.  To mi je olakšavalo činjenicu da ga ostavljam. Sada sam se već navikla, pa mi ne pada teško.

Kada bih želela da odem da se vidim sa nekim, da odem na masažu ili kod frizera – uglavnom sam pokušavala da to bude kada Viki spava preko dana ili kada uveče zaspi. Jednostavno, tako mi je bilo lakše. Ipak, bila bih napeta.

Sećam se jednom sam želela da odem da kupim sebi haljinu i sandale pred leto, i Viktoru par bodića sa kratkim rukavima. Vlada je bio i više nego raspoložen da ostane sa njim, a plus je i njegova mama tada bila u Beogradu, pa sam otišla. Zvala sam ih nekoliko puta da proverim šta rade, kako je on, da li da se vratim. Doduše, tada sam još uvek dojila Viktora pa je osećaj napetosti i anksioznosti bio ogroman.

Kada sam postala mama, naravno, sve se promenilo. Preplavljujuća ljubav prema tom malenom biću koja obuzima celo tvoje telo i dušu i misli. Bukvalno gledaš svoje sopstveno srce kako kuca izvan svog tela. Više nisi sama sebi na prvom mestu. Ti dani su gotovi. Svoje potrebe stavljaš na poslednje mesto. Ok, možda ne baš na poslednje, ali svakako ne na prvo. Svaka mama će se složiti verovatno i prepoznati. Još uvek se dešava da moram sebe da podsetim da pijem vodu, pojedem nešto ili odem da piškim. A na samom početku, to je bila svakodnevnica.  Svaka mama jednostavno pored svih tih obaveza i brige o bebi, jednostavno zaboravi na sebe. I to je normalno, i na početku neizbežno.

 

Sada, kada je Viktor malo porastao, pokušavam da nađem više vremena za sebe. Znam koliko je to važno. Za svaku osobu važi jedna istina – ne postoji ništa važnije od brige o sebi! Naravno, svaka mama će pomisliti da je na prvom mestu briga o deci. Jeste, ALI – Da li smo loše majke ako redovno odvojimo vreme samo za sebe??? NE!
Briga o sebi je od neverovatne važnosti za svaku jedinku, pa tako i za nas mame, jer kako ćemo biti dobra mama , zdrava mama, snažna, ako ne vodimo računa o svom zdravlju kako fizičkom, tako i psihičkom (mnooogo bitno)!
Shvatam da me vreme provedeno sama sa sobom, radeći stvari SAMO ZA SEBE, ne čini lošom i sebičnom majkom – naprotiv! Svakoj mami je potreban ventil, predah, odmor. One koje kažu da im ne treba – nisu iskrene prema sebi i drugima, znajte da je tako. Ako izdvojite vreme za sebe, da prošetate, odete na masažu, manikir ili kafu sa prijateljicom, u šoping ili jednostavno ostanete kući da odmarate – to NE ZNAČI da ste sebična ili ne dovoljno dobra i posvećena mama. To zapravo znači da ćete se kući vratiti osvežena, relaksirana, opuštenija. A to opet znači da ćete biti BOLJA MAMA, BOLJA SUPRUGA, BOLJA OSOBA!

Osećaj krivice će ostati, on je uvek tu. Da nas podseti da imamo mladunče kome smo potrebne. Ali znajte da će baka sasvim solidno promeniti bebinu pelenu, tata će sigurno uspeti da ga/je obuče i prošeta po parku sam, bebac će biti i više nego srećan što je izašao u šetnju sa tatom/ bakom/ dekom/ tetkom a vama će se obradovati do neba kada vas vidi.

Odvoji vreme za sebe, svakoga dana, svake nedelje. Pola sata, dva-tri sata, ceo dan – koliko god je potrebno. Prigrli i prihvati taj osećaj krivice, ali prihvatimo ga kao nešto najnormalnije i neka nam on bude podsetnik da ćemo svojoj deci od najveće vrednosti biti zdrave, srećne, zadovoljne i raspoložene i da je vreme izdvojeno za nas, svakako ulaganje u njih.

 

Love, K