TERRIBLE TWOS, TRINEJDŽERI ILI NEŠTO TREĆE?

VIKTOR, 2 godine

Možda ste već čuli za termine kao što su „terrible twos“ ili „threenager“ i ako jeste sigurno im znate i značenje.

Ukoliko su vam ovi pojmovi nepoznati, to su veoma popularni engleski nazivi za decu uzrasta od 2 i 3 godine koja prolaze kroz razvojne faze koje obiluju izlivima frustracija i besa, poznatijim kao tantrumi. Iako su mi ovi nazivi krajnje simpatični, frustracije i tantrumi nisu ni najmanje.

Kao verovatno 90% roditelja, i mi smo prošli kroz ovu neprijatnu fazu. Srećom, prošla je brzo, nismo se dugo u njoj zadržali, na čemu sam beskrajno zahvalna jer je bila obrnuto proporcionalna svom trajanju.

Dečiji tantrumi su nešto o čemu sam mnogo čitala i istraživala kako se i zašto dešavaju i kojim metodama se najbolje sa njima izboriti. Međutim, nisam na njih bila pripemljena kada su se pojavili.

Ukoliko ste vi u onoj grupi roditelja koje ova faza tek čeka, preporučujem vam da se unapred pripremite, istražite, pročitate, raspitate se, iako vas realno ni jedan tekst na tu temu ne može pripremiti na tu buru emocija koje će se proliti iz vašeg deteta, tog satkog, malenog bića.

Ja se jesam pripremala unapred, potajno se nadajući da će nas zaobići, ali nije. I kada smo prvi put imali bliski susret sa tantrumom, osetili smo se potpuno poraženi, a ceo taj događaj je iz nas usisao svu energiju i ostavio nas nekako tupim.
Možda sad mislite da dramim i preterujem, ali tako je bilo taj prvi put. E onda sam počela da “zovem u pomoć“. Čitala sam sve što mi je došlo pod ruku na tu temu i raspitivala se kod prijateljica koje su dečiji psiholozi kako rešiti napad besa kada nastupi.

Ukratko, tantrumi su iznenadni i nekontroisani izlivi besa kod dece izazvani određenim frustracijama ili nezadovoljstvom. Mogu biti različitog intenziteta, trajanja i učestalosti. Razloga može biti milion. Kod nas su najčešći okidači bili prekid igre ili neke druge radnje jer treba da se obučemo za izlazak napolje, polazak na kupanje, pranje rukica, presvlačenje.
Deca koja prolaze kroz tantrum obično plaču, vrište, bacakaju se po podu ili bacaju igračke, udaraju sebe i druge, što može biti jako neprijatno pa i opasno.

Priznajem, bila sam mama koja pokušava u tom momentu da priča, koja viče, koja pokušava da mazi i grli, koja teši i koja uvek na kraju i sama poželi da se isplače, i u najvećm broju slučajeva to i uradi. Tantrumi su za roditelje jako stresni i kidaju živce. Jako je teško ostati pribran u tom momentu i ne odreagovati na neki način.

E onda sam otkrila nešto što je počelo da funkcioniše kod nas. Nešto što nas je spasilo! To želim i da podelim sa vama, možda nekome pomogne, kao i par tehnika koje su nama olakšale ovu fazu.

Prvo i najvažnije što je bitno da zapamtite je da na njihov bes nikako ne treba da odgovarate svojim besom  ( it is forking hard!) jer na taj način samo pogoršavate situaciju, a cilj je da situaciju smirite.  

Drugo, morate znati da vi niste krivi za dečiji tantrum. To je normalna faza u razvoju i vaše je samo da naučite kako da pravilno odreagujete a da to bude dobro po vaše mezimče. Poenta svega je, kako sam naučila istražujući, je da ne treba sprečavati da dete iz sebe izbaci sve nagomilane emocije, već da se isprazni i olakša sebi. Takođe, budite sigurni da će vam mnogi, ukoliko budu prisustvovali sigurno reći suprotno i pokušati da primene neku vrstu distrakcije kako bi dete prestalo sa vrištanjem (jer nije ni malo prijatno ni lako gledati voljeno čedo ili unče u takvom ispadu). Distrakcija nekada može i pomoći i biti sjajna taktika,  ali svakako je bolje da se dete isprazni, jer kao i mi, kada smo pod stresom, potreban nam je neki ventil. Kod njih je taj ventil tantrum.

U našem slučaju, najbolje rešenje koje smo uspeli da nađemo je, zvučaće očigledno, SPREČAVANJE POJAVE TANTRUMA. Naravno, to nije uvek izvodljivo, ali kada jeste, uvek smo primenjivali. Svaki roditelj najbolje poznaje svoje dete i zna šta mu prija, a šta ne i koje situacije mogu da isprovociraju frustraciju. Te smo situacije naravno sprečavali i izbegavali.
Dolazimo do pitanja, šta kada naravno moraju da se operu ruke ili zubići, da se obuju patike i jakna pri izlasku iz kuće? To ne možemo i ne treba da izbegavamo, naravno. Tu smo koristili metodu PRIPREMA ZA SITUACIJU. To je zapravo nešto što se meni pokazalo kao veoma dobar način rešavanja ovakvih situacija. Npr. dolazimo iz parkića i naravno prvo što treba da se uradi je da se operu rukice i izuju patikice. Prvo što Viktor želi da radi je da zgrabi neku igračku ili vozi svoj automobil po kući.
Rešenje: Već nekih 10 ak minuta pre stizanja kući krećemo sa pripremom za situaciju, pričamo šta ćemo prvo da uradimo kada stignemo, šta drugo, kakav ćemo sapun da uzmemo, kojim peškirićem da obrišemo ruke i tako zajedno pravimo PLAN! To bi mnooogo pomoglo i milim da je Viktoru i odgovaralo da ga unaped pripemim za radnje koje ćemo obavljati jer očigledno nije voleo iznenadne promene radnji. Zbog toga smo se (a to i dalje radimo) uvek trudili da odvojimo dovoljno vremena za „kritične“ radnje kako bismo se za njih pripremili .
Tako je bilo i sa ostalim problematičnim situacijama i u većini slučajeva je uspevalo.

Takođe, jedna od odličnih tehnika kada ste na javnom mestu, u parku, u igraonici, tržnom centru i sl. I dete krene da ima napad besa, najbolja taktika je da ga FIZIČKI UKLONITE IZ TE SITUACIJE. Ja bih tako Viktora kada krene npr.u parkiću da protestuje jer moramo da idemo kući, jednostavno podigla iz peska ili sa ljulje i odnela odatle. Bez reči ako u tom momentu plače ili vrišti. Razgovor i uteha bi došli kada se malo smiri.  Nisam brinula i razmišljala o tuđim komentarima, ako mi ne mogu pomoći ili olakšati situaciju, onda me i ne zanimaju.

Za kraj, par reči podrške – ova faza jeste burna i traumatična za sve prisutne. Ipak, ne deprimirajte se jer će, kao i svaka, brzo proći. Trudite se samo da detetu u tim trenucima budete zvezda vodilja i pomognete mu kako da se izbori sa velikim emocijama koje su za njih nepoznanica jer se prvi put susreću sa njima. Budite im uteha, ali i čvrst oslonac, postavite granice ali im i omogućite da frustracije izbace i nauče kako da ih kontrolišu kasnije u životu. A vi… pa vi, najbolje krenite na yogu i počnite da praktikujete meditaciju, jer će i vašim frustracijama trebati ventil.

Love, K

VIKTOR SA 20 MESECI – RADOZNAO I SAMOSTALAN

 

Viktor danas ima 20 meseci !!!

Iskreno, zaista ne mogu da verujem da je tako brzo proslo! Od onog malenog zamotuljka koji lezi i samo gledi okicama po sobi i trazi nekoga da ga animira 😀

Viktor je sada vec skroz veliki decak.

Prohodao je sa 17 meseci i vrlo brzo je počeo stabilno da hoda, sada već trči i vrlo je nestrpljiv da stigne tamo gde je naumio.

Ovaj tekst ima za cilj da bude podsetnik nama, Viktorovim roditeljima, jednog dana kada Viktor bude porastao, kakav je bio u ovom periodu, sta je voleo da radi, da klopa, kako se igrao i sta je sve radio i pričao. Možda će uslediti i video verzija na mom YouTube kanalu sa dosta snimaka Viktora iz ovog perioda.

MOM LIFE MAGIC YOUTUBE KANAL

 

Pa da počnemo.

 

SPAVANJE

 

Viktor je od kada je napunio godinu dana dosta dobro spavao. Prestao je da se budi noću i negde oko 15 meseci je izbacio dve dremke. Trenutno ima jednu glavnu dremku oko 12 sati koja obično traje između sat i po i tri sata. Što se tiče noćnog sna, uglavnom spava dobro, imao je jedan “talas” noćnog buđenja letos koji je trajao nekih 15ak dana, ali opet se vratio u normalu i uglavnom se ne budi noću. Budi se ponekad i traži MEKO (mleko) ili ODA (voda) ali zaspi odmah nakon što popije to što traži. Čak i kada se ne oseća dobro (što je baš retko, kuc kuc) on uglavnom prespava celu noć, budi se samo ako mu je baš zapušen nosić ili se zakašlje u snu.
Viktor spava san ama u krevetu i mislim da će tako biti još neko vreme jer je njemu tu najlepše a nama trenutno ne smeta i tako zaista najbolje spava.
Viktor zaista voli svoju rutina pred spavanje (nju praktikujemo od samog početka) a to je večera nakon dolaska iz parka, igranje sa igračkama u njegovoj sobi dok mi ne namestimo sve za spavanje i kupanje i onda kupanje. Pije mleko pred spavanje, oko 200ml formule i uglavnom je toliko umoran da ne stignemo ni da otpevamo ni jednu uspavanku, on odmah zaspi 😀

 

ZDRAVLJE

 

 

Pre nekoliko dana Viktor je primio vakcinu Prevenar koja štiti od Pneumokoknih bolesti i imao je reakciju. To je zapravo prva reakcija na vakcinu koju je on imao do sada. Osim toga do sada nije imao značajnih prehlada. Generalno je od početka bio zdrava beba (kuc kuc).

 

 

HRANA

 

 

Što se tiče hrane, Viktor i dalje relativno dobro jede i zaista voli da jede dosta raznovrsne hrane. Ipak, u poslednjih mesec – dva dana je postao probirljiv. Nekada se desi da ono što je pre tri dana sa uživanjem ručao, sada neće da jede i pljuje, ali definitivno ima svoju omiljenju hranu. Mnogo voli grašak, obožava njegov izgled i voli da jede kuglicu po kuglicu. Trenutna opsesija mu je HUMUS koji bukvalno može da jede i sam. I maslinke su favorit jos od maja! Bukvalno bi mogao samo njih da jede. Mnogo voli paradajz i krastavac, kukuruz šećerac je ovog leta zaista bio hit. Voli da jede spanać kao i naš jutarnji šejk sa bananom i spanaćem (LINK). Od voća obožava da jede breskve i nektarine, dinju i lubenicu. Voli da jede I jabuku, uglavnom voli da jede sam, celu jabuku. Mada ponekad mu više prija da mu ja isečem na komadiće. Malo je reći da OBOŽAVA maline, borovnice i jagode. Mislim da bi to mogao da jede svaki dan.
Voli grčki jogurt, običan jogurt, sir u svim oblicima. Skoro je probao kajmak i slaninu i to mu se svidelo. Nije neki ljubitelj mesa, ali zato obožava sve vrste čorbi i supa, to zaista može da jede svaki dan, i to je super način da u čorbu ubacim sve ono što inače ne želi da jede kao što su karfiol i bundeva.
Što se grickalica tiče, ne dajemo mu da jede nešto specijalno, al ion i ne traži. Naravno, uvek će pojesti parče čokolade ako mu damo, obožava čoko smoki, mislim da mu je to omiljeno. Ne branim mu da ponekad pojede smoki (iako nije neki ljubitelj). Više voli grisine, plazmicu i keks sa speltom iz DM-a. Voli I njihove voćne kašice u kesicama, to mu je zanimljivo da sam drži I pije I otvara I zatvara.

Od pića ne pije nešto mnogo raznovrsno osim domaćeg soka od maline I kupine koji je napravila moja baka. Preko dana uglavnom pijucka vodu, mleko (još uvek smo na mlečnoj formuli ) (ako vas zanima zašto, pročitajte OVDE). Čajeve ne voli, kupovne sokove ne pijemo.

 

IZGLED I KOSICA , ŠIŠANJE

 

 

Viktor trenutno  ima 14 kg i visok je 86cm. Prilično je visok i krupan iako nije bucko. Često komentarišu ljudi kako je lepo razvijen za svoj uzrast.  Od kada se rodio je bio krupna beba. Sada je sav nekako vitak i zgodan 😀
Viki je do pre 2 meseca imao bas dugu kosicu sa loknicama pozadi i kosica mu je bila predivna. Često su mislili da je devojčica jer je mnogo lep 😀  Ipak, zbog velikih letnjih vrućina i znojenja smo morali da skratimo kosicu. Do sada smo imali dve posete frizerki i Viki sada ima baš kratku frizuricu, pravi je veliki dečak.

 

 

RAZVOJ

 

Viktor je prohodao sa 17 meseci, i nekako je jako brzo postao baš stabilan na svojim nogicama, sada već trči svuda i dobar je sa koordinacijom. Mnogo je čvrst i stabilan. Ume sam da čučne i ustane, dosta je smanjio puzanje iako i dalje ponekad voli da otpuže.
Prilično je samostalan, ume sam da jede kašikom, polako savladava i viljušku. Ume da drži čašu i sam pije iz nje. Takođe, u parku sam se ljulja, sam sedi na klackalici, trči i šutira loptu i ima baš jak zamah kada baci loptu. Jedna moja drugarica koja se profesionalno bavila tenisom nam je rekla da za svoj uzrast ima mnogo jak zamah i jaku ruku 😀  Možda bude sportista 😀

 

 

 

PRICA

 

Viktor je dosta rano počeo da priča. Sa 6 meseci govorio je baba, mama, tata. Sada je njegov fond reči ogroman. Upija kao sunđer i ponavlja bukvalno svaku reč koju čuje. Vrlo je zanimljivo što su mu slova kao Š Č Ć od samog početka dobro išla i lako ih je izgovarao. On vrlo lepo npr.kaže ČUČ.

Viktorovom govor se ovog leta tako mnogo razvio. Čini mi se da je za samo dve nedelje negde u julu odjednom propričao sklapajući mini rečenice.

Sada, Viktor ima ogroman fond reči i ponavlja sve što čuje. U poslednjih par dana mi zapravo razgovaramo, ja ga pitam, on mi odgovara.
-Viki, gde si bio?
-Paka (park). Ljulja. Tata.
-Kako je bilo?
-Dobo. Tamana. (Tamara je drugarica iz parka).

Takođe, on sada sam traži kada želi da ruča ili pije SOK, ODA, MEKO. Neko veče je tražio ODA, popio sve i rekao Vladi: Tata, oda, sipa.

Baš sinoć je naučio da kaže JAKU NOĆ !

Kada krenemo u vrtić (prošle sedmice je krenuo u jaslice), ja mu govorim kako treba da kažemo vaspitačici “dobro jutro” kada uđemo, a on ponavlja DOBA UTA.

Mislim da su mu omiljene reči : LJULJA, LJULJAKA, TOBOGA (tobogan), TATICA, MAKA, IJA (Lila), POTA (lepota), OTA (lopta), JEKA (Zeka), ĆOBA (čorba), KAMION, KOA (kola), MOTO (motor), TOJA (trola)…

Sada već najnormalnije zove mene ili tatu TATAAA, DODJEE!

Juče smo imali zanimljivu situaciju. Nije hteo da spava u toku dana i nakon dva pokušaja da ga uspavam, odustajem i legnem na krevet i kađem mu “Maka spava sada”. Zatvorim oči (virim naravno) i pravim se da spavam. On počinje da me mazi i govori PAPA, PAPA, a zatim počinje da me zove MAAKAA, MAKOOO, KATOO,  KAAATO, LJUBOOO, LJUBOO! Ja ga često zovem Ljubo, pa onda i on počeo da mene tako zove što je preslatko ali i zaista smešno.

Takođe, obe svoje bake Viktor zove po imenu, a već odavno zna lepo da kaže PABABA i PADEDA. Mog ujaka Sašu zove SAKI. Tetku oooodavno već svi zovemo TEDA.

Kada se vratimo s polja, idemo da peremo ruke, on sam govori UKA (ruka), a uveče kada se peru zubi on kaže DUBA (zubi) i KUPA.

Kada ga uspavljujem, on mi uvek traži da mu pevam pesmice i govori PEVA! Voli i da mu čitamo određene slikovnice pa kaže MAKA, ČITA!

Pre dva dana smo bili u prodavnici i ja sam birala neke sitnice za njega, a on je bio malo prehlađen i non stop je govorio AMO MAKA (ajmo mama). Ja mu kažem: Evo samo mama da plati i idemo. A on meni kaže: MAKA, PATI, AMO 😀

 

STA VOLI

 

 

Viktor mnogo voli muziku i ples. Obožava da igra kada čuje neku muziku (bukvalno bilo koju muziku mu pustimo on igra), voli da ga podignemo – obično Vlada I ja na smenu, I moj tata kada smo u Bajinoj Bašti uvek pleše sa njim.

Skoro sam ga vodila u moju plesnu školu, I on je tamo bio kao domaći. Trčao je po sali, igrao uz muziku, prilazio plesnim parovima koji su vežbali I kao ih kopirao. Mnogo je bio sladak I raspoložen.

Obožava dečije pesmice. Omiljena mu je IŠLI SMO U AFRIKU DA SADIMO PAPRIKU. Za nju zna već odavno i kada želi da sluša pesmice, on kaže PAPIKA. Voli i pevamo mu još i MIŠ JE DOBIO GRIP, RAZBOLE SE LISICA, LEPTIRIĆU ŠARENIĆU, DECA SU UKRAS SVETA, ZAKLEO SE BUMBAR i slično.

On takođe voli da peva i vrlo je muzikalan. Ponavlja neke melodije koje čuje na radiju i čak ima kao neke svoje pesmice (MA KA KA, MAKA MA, MAKICA – ova pesma je za mene) i sl.

Voli da se vozi u troli i da govori kada vidimo motor, kamion, trolu i sl.

Viktor je od uvek navikao da idemo napolje dva puta dnevno uglavnom. I sada baš baš ne prođe ni jeda dan a da neo demo u neki parkić ili na neko igralište sa ljuljaškama. Obožava da se ljulja, a od skoro voli i tobogan i klackalicu. Naučio je sam da sedne na klackalicu.

 

Obožava da provodi vreme sa porodicom, zaista voli kada mu dodju bake i deke, tetke, rođake kada odemo u Bajinu Baštu. Vrlo je društven.

Obožava životinje. Mi imamo psa LILI u BB i on nju prosto obožava. Voli kuce, mace, golubove i maltene svaku životinju koju je do sada video privukla mu je pažnju i želeo je da je pomazi.

 

IGRA SE

 

 

 

Viki voli igračke ali još uvek mu ne drže pažnju baš mnogo dugo.

Kao i većina beba, obožava stvari koje nisu igračke. Glavna zanimacija su mu daljinski upravljači i tastaura.

Ipak, imamo nekoliko igrački koje koristi već skoro godinu dana i i dalje su aktuelne. Hodalica V-Tech sa interaktivnom tablom koja se skida; mobilni telefon igračka koju mu je kupio moj tata kada je V pokazao ogromno interesovanje za mobilne; Auto koji ispušta razne zvuke i peva pesmice na španskom (kupile su ga moje drugarice iz Španije); Prostirka za igru u vidu slagalice iz Akse; Kockice raznih oblika.

Skoro je dobio PIŠI BRIŠI tablu sa olovkom i pečatima i obožava je. Odavno baš voli da se igra sa kuhinjskim sudovima, krpama, voli da briše pod i nameštaj krpom i vlažnim maramicama, voli kutlače, plastične posudice i ovih dana se baš često igramo restorana. On se kao igra da pije nešto ili jede supu 😀

 

Voli da se igra sa svojim Zekom koji mu je takođe i uteha, njega voli da nosi sa sobom, mazi ga, a od skoro je počeo da ga kao hrani i daje mu da pije mleko iz svoje flašice.

Voli da se igra sa tatom da ga on kao juri, a Viki beži, ali uvek na kraju stane i jedva čeka da ga tata uhvati.

Sa Tedom baš uživa da se glupira, i voli da ponavlja svašta što ona kaže.

Mnogo voli da se igra u pesku i sa vodom.

 

SOCIJALIZACIJA I JASLICE

 

Prošle sedmice Viktor je krenuo u jaslice. Prva nedelja adaptacije je toliko dobro prošla, mnogo bolje nego što je bilo ko od nas očekivao. Viki je radosno išao u vrtić. Ja sam se maksimalno trudila da pričamo dosta lepo o vrtiću i baš sam potencirala da čak i previše hvalimo vrtić. On bi govorio DECA i IGA (igra) kada krenemo. Vaspitačica kaže da je zaista dobar i da se lako zaigra.

Trenutno je prehlađen pa smo morali da pauziramo jaslice i adaptaciju, ali nadamo se da će se nastaviti u istom maniru.

Viktor inače baš voli ljude, obožava kada se igra sa decom i uvek prilazi deci u parku. Prilično je oprezan, ne nameće se ali voli da je u društvu druge dece. Voli da daje svoje igračke i još uvek nismo iskusili da nešto neće da da ili da otima svoje ili tuđe. Mi ga u tom maniru i učimo od početka.

Juče smo bili u banci, on je mahao raznim ljudima u redu iza nas i slao poljupce, toliko je društven.

 

Viktor je i dalje dosta vezan za mene, u poslednje vreme često želi da ga nosim, voli da se mazi i uvek traži pažnju. Ipak, nema problema da ostane sa tatom ili bakama, to nikada nije bio problem.

 

 

Sve u svemu , mnogo brzo je porastao, svaki dan mu se divimo jer svaki dan nas sve više iznenađuje i svaki dan nam pokaže nešto novo. Mnogo je bistar i voli da uči i potpuno je šarmantan.

Dragi Viktore, naravno da te obožavamo i mislimo da si divan i neodoljiv. Uvek ćeš biti naša beba, a ovaj tekst je posvećen, naravno tebi, da pročitaš kakav si bio sa punih 20 meseci.

Voli te mama.

 

PRVA NEGA ZUBIĆA KOD BEBA

 

Često dobijam pitanje kada smo Viktoru počeli da peremo zubiće – a odgovor je OD POČETKA.
Zapravo, od kada mu je izašao drugi zubić, počeli smo sa negom zubića i desni.

Kada je Viktoru izbio prvi zubić, imao je 5 i po meseci. Odmah sam počela da razmišljam o tome kada je pravo vreme za negu i redovno pranje zubća, mada nisam mnogo informacija mogla da dobijem na tu temu online, tako da sam se uputila kod svoje dugogodišnje zubarke da se pravilno informišem (zapravo kod nje idem od kada sam imala 5-6 godina 😀 ).

Stomatolozi savetuju početak nege sa nicanjem prvih zubića. Za početak se savetuje čišćenje ujutru i uveče navlaženom gazom koju ćete obmotati oko svog prsta i blago preći preko bebinih zubića. Druga opcija je posebna četkica za pranje prvih zubića koja je zapravo silikonski naprstak sa sitnim brazdama. Nju stavite na svoj prst i nežno pređete preko zubića. Mi smo na početku koristili ovu opciju. Viktor je više žvakao tu četkicu jer su ga svrbele desni, ali između ostalog, poenta je i stvaranje same navike pranja i nege zubića još u najranijem uzrastu.

 

 

      

 

 

Optimalno vreme pranja zuba kod odraslih osoba i dece je 2 minuta. Kod beba to nije baš izvodljivo ukoliko im ne pronađete neku baš ekstra zanimljivu zanimaciju sa strane. Ukoliko ne može da izdrži cela dva minuta (što je slučaj kod nas), ja pokušam da bude barem 1 minut. Nekada se desi da operemo zubiće za nepunih pola minuta, a nekada stignemo i do 2 minuta 😀

Prvu četkicu smo kupili u DM parfimeriji, bile su dve u kompletu (slika ispod). Četkice su gumene, jedna ima oblik kao standardna četkica, samo sa gumenim zupcima, a druga je valjkasta i nju smo uglavnom koristili da se Viki sa njom igra i sam pere zubiće dok mu ih ja pravo čistim. Ovu gumenu četkicu smo koristili dobrih 6 meseci.

 

 

Pre par mesci smo prešli na pravu četkicu sa dužim vlaknima. Ona kao što vidite na slici ispod,ima malo manju „glavu“ i deblju dršku kako bi dete samo moglo da je drži i da vežba. Opredelila sam se za Aquafresh i četkicu i pastu za zube. Dečija zubna gleđ je 50 % tanja od naše tako da četkica treba da bude prilagođena, a nama se Aquafresh pokazala sjajno, kao i njihova pasta koja je blaga i nežna za prve zubiće.

 

Pastu smo uveli malo pre godinu dana i Viktor je sjajno prihvatio. Već je stvorio naviku da pere zubiće a pasta mu je dodatno povećala uživanje jer je on pijuče i naravno ne ume još uvek da ispljune.  Kao što sam pomenula, koristimo dečiju Aquafresh pastu za zube od 0 – 2 godine.

 

 

Što se količine tiče, dovoljno je samo malo razmazati pastu po vrhu četkice da bi se smanjila količina koju će dete progutati. Dečije paste bi trebalo da budu bezbedne u slučaju gutanja, ali svakako proverite na pakovanju da li stoji takav natpis. Bebe i mala deca na početku neće umeti da ispljunu višak paste iz usta, trebaće im vreme da nauče. To ipak nije razlog da se pasta ne počne koristiti nakon navršene prve godine.

 

Jedan lep ritual koji smo počeli da upražnjavamo je da peremo zube zajedno, ili da prvo ja operem zube dok Viktor gleda i u 100 % slučajeva on tada traži četkicu jer želi i on da mi se pridruži. Tada govori DUBA (zubi 😀 ) i kreće ka kupatilu gde njemu peremo zubiće.

 

 

Deci do tri godine se preporučuje pranje zubića običnom četkicom, dok se deci iznad 3 godine preporučuje električna četkica sa okruglom „glavom“ jer ona je najbolja za uklanjanje kamenca i najbolja za desni.
Takođe, deca do 7 godina bi trebalo da peru zube uz roditeljsku pomoć!

 

Postoje i razne aplikacije sa pesmicama i crtaćima u trajanju od 2 minuta koje pomažu dečici da uspešno operu svoje zubiće a da im pritom ne bude dosadno, zamorno ili da se baš mnogo ne bune.
Ispod je par linkova sa zanimljivim pesmicama koje možete pustiti svojoj deci i na taj način koliko toliko produžiti pranje zubića.
Aquafresh takođe ima svoju aplikaciju koja je besplatna i na njoj je specijalno osmišljena pesmica za ovu priliku.

AQUAFRESH aplikacija: http://www.aquafresh.rs/Deciji-kutak/Zabavno-pranje-zuba

 

Linkovi za pesmice:

 

 

 

 

 

Na ovom linku se veoma jasno vidi kako i kojim redosledom uz kakave tačno pokrete treba prati zube, može biti korisna i odraslima.

 

 

Nadam se da vam je ovaj tekst bio od pomoći. Decu treba od nicanja prvih zubića učiti pravilnoj nezi zuba kao i stvarati im dobre navike koje će im omogućiti da čuvaju i neguju kako svoje mlečne, tako i odrasle zube.

 

Love, K

 

*(OVAJ TEKST NIJE SPONZORISAN OD STRANE BRENDA AQUAFRESH)

NAČINI NA KOJI NAM DETE GOVORI „VOLIM TE“

 

Mama i Tata su svakom detetu osobe broj jedan na svetu – mi smo im najbitniji, za nas su najviše vezani, nas uvek žele u svom prisustvu, od nas očekuju da smo uvek tu za njih i naše prisustvo, naši glasovi, osmesi, zagrljaji im ulivaju sigurnost. Oni znaju da ih volimo jer to osećaju i nisu im potrebne reči kao neki pečat.

Mama i Tata, sa druge strane, opet nekako podrazumevaju da ih dete voli jer – sve gore navedeno – plus i mi to nekako osećamo. Ipak, neki detetovi postupci, određeni gestovi nam to govore i više od reči.

 

 

Nedavno sam pročitala jedan članak na internetu koji mi je bio beskrajno sladak i pronalazila sam nas u njemu dok sam ga čitala.
Tema je bila emocije dece u ranom uzrastu i kako nam to bebe i mala deca nekim svojim gestovima, ponašanjem i kroz određene radnje govore da nas vole.
U ovom tekstu želim da vam ispričam šta je pisalo u tom lepom tekstu pa kada se sledeći put budete igrali ili mazili sa svojom dečicom, obratite pažnju 🙂

 

Postoji mnogo načina na koji nam deca pokazuju da nas vole i koliko su nam privržena, naravno, od maženja i umiljavanja do zagrljaja; međutim, postoje i neki drugi, njima svojstveni načini na koji oni izražavaju svoje emocije.

 

  • Da li vam se dešava da ste negde krenuli sa svojim detetom, možda baš i žurite, morate stići na vreme, međutim vaše dete je odjednom odlučilo da želi da se igra sa patikama dok vi bezuspešno pokušavate da ga obujete; ili ste krenuli niz ulicu i morate malo da požurite, a ono bi stalo u svaku baricu i tu se zadržalo ili bi se popelo na svaki stepenik na koji naiđete ili bi odjednom da zastanete pored svakog zanimljivog kamenčića ili kestena i uzbuđeno vam ga pokazuje? Poznato? Mala deca žive u trenutku i nemaju predstavu o vremenu. Osim toga njima je najbitnije što su tada SA VAMA i ništa drugo im nije bitno! Zbog toga jednostavno žele da beskrajno produže to vreme provedeno u vašem društvu.
    Zar nije jednostavno prekrasno i zaista jedinstveno što ta neka malena, predivna osoba želi svo svoje vreme da provede isključivo i samo sa vama, sa svojom mamom/tatom? Morate se složiti da je dragoceno 🙂
  • „Uhvati me ako možeš“ je jedna od dečijih omiljenih igrica sa roditeljima, to svi znamo. Oni žele da nam pobegnu, izazivaju nas da ih uhvatimo, ali isto tako beskrajno uživaju kada ih stignemo i počnemo da ih gnjavimo, golicamo i tako sve ispočetka. Viktoru je ovo trenutno omiljena aktivnost. Izaziva nas svojim smehom i trčkara, pokušava da pobegne, ali najviše voli kada ga stignemo jer se tada raspameti od sreće.
    „Toddlers have to trust that you will be there for them before they can venture out in the world. The more they venture out, the more they need to know you are there for them, Her running away is actually a way of showing just how much she loves you. She has the freedom to run because she has a secure home base (you!), the most important person in the world.”

    Njihovo “bežanje” od nas zapravo je kako autorka tog teksta kaže njihovo ubeđenje da smo im mi sigurna baza u koju uvek mogu da se vrate!
  • Mnoga deca imaju svoje omiljene igračke, plišane ili neke druge, svoje omiljeno ćebe ili nešto slično i obožavaju da ih nose sa sobom, posebno ih ne ispuštaju kada se bliži vreme za spavanje.
    Ja kao mala sam imala parčence čipke koja je inicijalno bila ukras na krevetcu koji sam ja počela da privlačim sebi, pa su je na kraju skroz iseckali ne bih li ja imala svoju „koko“. Tako sam je zvala. (Možda kao Coco Chanel – just sayin 😀 )
    Viktor ima svog omiljenog Zeku i njega u kompletu sa lažom UVEK traži kada se bliži vreme za spavanje, mada ga često uzme i kada se igra ili šeta po kući i jednostavno se sa Zekom mazi i njuška ga.
    Kažu da ove igračkice (na engleskom LOVEY) predstavljaju nas, roditelje i zamenjuju naše prisustvo tj.pomažu im da u našem odsustvu imaju „nekoga“ poznatog kraj sebe. Deo nas je kraj njih i uliva im sigurnost. Zar to nije nešto najlepše? (a po malo i srceparajuće) !
    Mi odrasli često nosimo slike dragih osoba u novčaniku ili ih držimo na radnom mestu, u knjizi i slično. Ako malo bolje razmislimo, to nije mnogo drugačije od opisanih igračkica LOVEYS  🙂
  • Jedna od stvari koja mene lično najviše izluđuje i frustrira je nered koji Viktor pravi sa hranom dok jede. Kao i sva deca, on obožava da baca, gnječi hranu i nekada je čak i razmaže po kosi, rukama, odelu i sl.
    Stručnjaci kažu da je to jedan od glavnih načina na koje dete istražuje i uči jer mu je hrana dostupna maltene konstantno. A taj njihov entuzijazam dok gnječe hranu prstićima i daju nam punu šaku ovsenih pahuljica i malina (Viktor jutros) je samo način da sa nama podele svoje uzbuđenje i zadovoljstvo i oni zapravo ŽELE DA I MI UŽIVAMO SA NJIMA. Tako da, ako ste se pitali zašto po hiljaditi put danas čistite hranu sa svega i svačega i zašto vam vaše dete pruža zgnječenu bananu i ruke pune pavlake uz širok osmeh, to je upravo zato što vas voli i deli svoje zadovoljstvo sa vama misleći da ćete biti isto toliko oduševljeni kao i ono. 😀
  • Najbolji deo svakog dana je definitivno momenat kada Viktor priđe umiljato govoreći „Maaka“ i nagne svoju glavicu ka meni i počne da se mazi.
    Nema ništa lepše od zagrljaja, i deca to naravno najbolje i znaju. Oni time pokazuju svoju ljubav prema nama, a isto tako nam pokazuju da znaju da smo uvek tu za njih.
  • Verovatno vam se kao i meni dešavalo da odete negde iz kuće i kada se vratite, kako uđete na vrata, čujete puzanje ili korake koji žustro idu ka vama uz vrisku i možda i neko brbljanje, „maaakaaaaaa“, „maaamaaaaa“! Uzvik se čuje do kraja ulice, toliko mnogo sreće i uzbuđenja zbog vašeg povratka. Nije li jasno da je to ljubav?
    Deca grade poverenje u odrasle (prvenstveno roditelje) time što se nakon svakog odlaska, roditelji i vrate. Kažu da se nikada ne treba iskradati, koliko god nama to delovalo bolje ili logično ili lakše! Srž emotivnog razvoja todlera je upravo u tom učenju da veruju odraslima da će se vratiti.
  • Da li vam se dešava da vaše dete želi da podeli omiljenu hranu sa vama?  Viktor često želi da deli svoju hranu sa nama, čak ponekad i kada je čoko smoki u pitanju 😀
    Kažu da kada deca sa vama podele nešto što im je mnogo drago, kao omiljeni slatkiš, ili možda i ona njihova najvoljenija igračka, time definitivno govore „volim te“. Deca misle da će ono što njih usrećuje, isto tako usrećiti i nas. Često se dešava da „na poklon“ dobijem na pola pojedenu plazmu ili polu-sažvakan keks… da, definitivno me voli 🙂
  • Crtanje na papiru, šaranje bojicama, žvrljanje flomasterima su jedna od omiljenih aktivnosti svakog deteta. Kada nakon završenog umetničkog dela isto poklone vama ili vam jednostavno daju na uvid, da se pohvale, to je takođe i zato što su samo za vas napravili nešto od srca i iz srca, a to govori samo jedno – LJUBAV. Deci su njihovi mama i tata uvek u mislima (aaawww!!!) Svojim crtežima oni pokazuju koliko i kako misle o nama. Čak iako je na papiru čudna žvrljotina, znajte da je namenjena specijalno za vas 🙂
  • Deca vole rutinu i određene rituale. Na primer čitanje iste knjige ili priče svako veče pred spavanje. Viktor obožava pevanje istih pesmica svako veče kada se uspavljujemo. Trenutni favorit je „Išli smo u Afriku da sadimo papriku“. On je zove „PAPIKO“ 🙂
    Deca će često tražiti da npr. pred spavanje svako veče ponavljamo iste priče, pesme ili igru. To za njih predstavlja rutinu koju rade sa nama, vole nas pa i tu našu zajedničku rutinu. A ako možda neko veče nismo tu, ta rutina će predstavljati nas. Rutina deci donosi utehu, ono što je predvidivo za njih predstavlja sigurnost i spokoj.

 

sdr

 

Sigurna sam da ste se prepoznali u mnogim od ovih situacija a to samo govori koliko zapravo lep odnos gradite sa svojom decom i koliko uživaju da vam svakodnevno govore „volim te“ na jedan zanimljiv način.

 

Love, K

POLAZAK U JASLICE – ADAPTACIJA, SEPARACIONA ANKSIOZNOST I ZAŠTO SU DOBRE

 

Moj 18-mesečni sin uskoro treba da krene u jaslice. Dobili smo sjajan vrtić koji nam je jako blizu kuće i čuli smo pozitivna iskustva roditelja čija deca već idu tamo.

Prema Viktorovom odnosu sa drugom decom imam jak osećaj da će zavoleti vrtić i da će mu se svideti da deo dana provede u grupi dece sličnog ili istog uzrasta.

Naravno, kao svakog roditelja, brine me adaptacija koju prati i strah od odvajanja (separaciona anksioznost). Pomisao na njegovo malo okruglo lice koje tugaljivo izgovara „MAMA“, pruža mi rukice i počinje da plače, mi bukvalno razara srce! Zna se kome će ovde definitivno biti teže!

Do sada sam pročitala uputstva i savete na tu temu psihologa iz našeg vrtića, slušala iskustva i savete vaspitačica, pročitala bezbroj blogova, različitih novinskih i web članaka na tu temu, ali ipak…!

 

SEPARACIONA ANKSIOZNOST ILI STRAH OD ODVAJANJA

Kada dete pođe u jaslice dešava se mnogo promena odjednom. Promene i nama odraslima teško padaju, posebno ako ih je dosta u isto vreme. Detetovim polaskom u jaslice menja se pre svega njegovo okruženje – sigurnost porodičnog doma menja se nečim nepoznatim, zatim njegova rutina i način života, i takođe činjenica da nisu sva pažnja i briga usmerene konstantno na njega.
Odvajanjem dete počinje da shvata da je ono zasebna osoba u odnosu na svoju mamu i tatu (da, dobro ste pročitali – bebe i jako mala deca ne razumeju da su oni posebna jedinka već doživljavaju sebe i mamu/tatu kao jedno), i često im to novo otkriće izaziva strah i čak i tugu. To je sve normalan deo odrastanja u ranom detinjstvu.
Strah od odvajanja je upravo strah deteta da može biti razdvojeno od majke. Takođe, bitno je naglasiti da ovaj strah ne postoji isključivo kod deteta već i kod majke i posebno je izražen u prve 3 godine detetovog života. Za malo dete svako odvajanje od majke predstavlja strah jer je to svet van njegove sigurne zone. Dete može ispoljavati čak i burne manifestacije straha u prvom periodu razdvajanja. Može biti plačljivo, uznemireno, loše spavati ili jesti, često se buditi noću. Takođe, neretko dolazi do takozvane regresije – pojava kada dete koje je npr.prohodalo počinje ponovo intenzivno da puzi, ako je naviklo na nošu ponovo piški u gaće, prestaje da komunicira ako je lepo propričalo i slično. Ovakve situacije uglavnom prođu detetovim privikavanjem na jaslice, dadilju, vrtić.

“Separacioni strah je normalna pojava kod deteta i roditelji treba da dete polako, u skladu sa njegovim uzrastom, navikavaju na samostalnost.”

 

ADAPTACIJA NA JASLICE I VRTIĆ

Već sam ranije pisala na temu privikavanja na vrtić i taj tekst možete pročitati OVDE.
Neophodno je i najbitnije da je adaptacija postepena i da se sprovodi određenim ustaljenim koracima. Polaskom dece u vrtić vaspitači postaju naši partneri u odgajanju i vaspitanju naše dece tako da je potrebno izgraditi dobar odnos sa njima. Kao i za svaki odnos koji želimo da razvijamo i negujemo, potrebno je dosta truda sa obe strane. Kao i uvek, ključ je komunikacija.
Kao roditelj kome je takođe jako teško što se razdvaja od svog deteta, kažu da je jako bitno da podržimo povezanost između deteta i vaspitača kao i poverenja koje dete u njega ima. Takođe, jako je bitno pustiti dete da ostvari interakciju sa drugom decom tako što ćemo se povući kada vidimo da su se deca zaigrala i ne upadati im u njihov svet sa svojim dobacivanjima i idejama.

Savet koji smo dobili od psihologa iz našeg vrtića ću podeliti sa vama, a on glasi: „Ponavljajte mantru: I OVO ĆE PROĆI. Vi ste odrasli, odgovorni i vi morate biti detetova baza podrške i sigurnosti. Kada vaše dete preplave neprijatne emocije, zapamtite, to je njegova kriza a ne vaša, DIŠITE DUBOKO I SMIRITE PRVO SEBE. Zatim tihim i nežnim glasom i nežnim rukama vodite vašeg mališana kroz njegovu krizu.“

Tokom adaptacije deca prolaze kroz veliki stres i važno je da im se potpuno posvetimo nakon povratka iz vrtića, da provedemo ostatak dana zajedno i pružimo im dosta ljubavi, nežnosti, smeha, zagrljaja, poljubaca jer time im pomažemo da se oslobode tenzije koja se nakupila tokom dana.
Takođe, treba da naučimo decu da su SUZE OK! Jer tuga nije nešto što bi trebalo sakriti i potisnuti, već prihvatiti i izraziti. Roditelji I generalno odrasli često prema dečijim suzama imaju čvrst negativan stav – “suze su za slabiće” , “velika deca ne plaču” , “plaču samo kmeze” , „plakanje je za devojčice“ i slično. Tim rečima deci se šalje upravo ta poruka da su suze pogrešne i da ih treba potisnuti. Ipak, ako je vaš mališan tužan i plače prilikom razdvajanja od vas (mene ovo tek čeka, ali prenosim savet iskusnih i stručnih lica),  „umesto – Nemoj plakati, smiri se, vidiš da te svi gledaju- možete reći „Zlato, u redu je, možeš da plačeš.“

 

ZAŠTO SU JASLICE DOBRE

Odabir odgovarajuće i najbolje opcije za čuvanje deteta je broj jedan kada se približi vreme da mama krene na posao. U mom slučaju, ono što bih definitivno preferirala je da ja budem sa Viktorom do njegove treće godine. Zašto tako? Pa u razgovoru sa nekoliko stručnih lica, među kojima su i dečiji pedagog, vaspitačica i socijalni radnik, došla sam do zaključka da deci mlađoj od tri godine nije neophodna ta vrsta socijalizacije koju vrtić obezbeđuje. Deci tog uzrasta je i dalje najbolje kod kuće sa mamom dok ne napune tri godine. Ipak, mi dete upisujemo u jaslice. Naravno, razlog broj jedan je – za sada mama mora na posao. Opciju dadilje smo odbacili u startu. A baka i deka servis nama nije dostupan jer nam bake i deke ne žive u Beogradu, a neki još uvek rade.

Jedina preostala opcija su dakle jaslice.

Nakon podrobnog istraživanja na ovu temu, moj zaključak je sledeći – postoje i neke dobre stvari kod jaslica.

 

  1. Jaslice su dobra priprema za školu
    Za decu je jako korisno da budu u grupi sa drugom decom. Deca se u jaslicama uče socijalizaciji, uče se da dele sa drugom decom, da poštuje druge kao i svoje okruženje. Vrlo važna veština koju deca počinju da uče u vrtiću je upravo i strpljenje, samokontrola i upravljanje sopstvenim emocijama.
    Tu se uče i neke praktične stvari kao što su pranje ruku, slaganje igračaka, obuvanje cipelica i slično.
  2. U jaslicama se podstiče igra
    Igranje sa drugom decom podstiče socijalne veštine a bitno je i za sticanje samopouzdanja. Bitno je da se deca podjednako igraju i napolju i unutra. Jako je dobro što u jaslicama i vrtićima ne postoji TV u učionici pa se tako deca koncentrišu na igru. Kroz igru deca se razvijaju, razvijaju koordinaciju, balans, jačaju mišiće. Takođe, u vrtiću je veća verovatnoća da će moći kroz igru da prave veći nered nego kod kuće, što je odlično za decu.
  3. U jaslicama se podstiče korišćenje noše
    Kod kuće se ovaj momenat možda nekada isuviše odlaže, ili se možda kasno i razmišlja o tome. To naravno nije presudno jer sva deca će naučiti da koriste nošu u jednom momentu, ali deca u vrtiću kopiraju drugu decu i lakše prihvataju promenu ako se dešava u kolektivu.
  4. Deca u jaslicama stiču drugare i uče se socijalizaciji
    Kao što već pomenuh, socijalizacija je ključna za razvoj dece. Kažu da ono što deca dobijaju od svojih vršnjaka, i to uzbuđenje pri igranju ne može zameniti ni jedan roditelj 😀

 

Kvalitetne jaslice, sa dobrim osobljem, punim znanja i iskusta, i povrh svega entuzijazma za rad sa decom, pruža deci sledeće: zabavu, izazove, sigurnost, prijatelje.

Naravno da se mala deca lepše osećaju kod kuće sa mamom, ali zaključak je da gde god dete na kraju bude, kvalitet nege u toku dana je najbitniji. Svi roditelji su različiti i različito provode vreme sa svojom decom. U jednoj činjenici svi smo ipak isti, a to je da definitivno želimo najbolje za svoju decu.

Jedno istraživanje Univerziteta Oksford i Londonske ekonomske škole je pokazalo da je deci bolje u jaslicama nego kod kuće. Ja iskreno ne verujem 100 %, ali evo da vam prenesem šta tvrdi istraživanje.
Istraživanje navodi da je deci bolje u jaslicama jer tamo se uče svakodnevnim veštinama i socijalizaciji, dok kod kuće, usled nedovoljne stimulacije primerene za taj uzrast, često se dešava da deca kasno progovore.
Naime, istraživanje je sprovedeno na uzorku od 800 majki iz Nemačke o napretku njihove dece kada su imala 2-3 godine. Njima su postavljena pitanja poput „Da li Vaše dete ume da seče papir makazama?“ , „Da li Vaše dete izgovara rečenice od dve reči?“ .
Istraživači su došli do zaključka da aktivnosti koje se sprovode u jaslicama poput pevanja pesmica, čitanja priča, bojenja, umetnosti, igrica imaju pozitivan uticaj na razvoj govora, motoriku i da te aktivnosti zapravo čine decu najsrećnijom.
Iznenađujuće otkriće do kog su došli je da izlazak u šetnju ima negativan uticaj na motorički razvoj bebe, a oni su naveli da je mogući razlog to što dete većinu tog vremena provede u kolicima.

Zaključak je opet dvostran – ako se sve pomenute aktivnosti sprovode sa roditeljima kod kuće, uticaj na razvoj deteta je pozitivan. Ono što ja na kraju ovog teksta želim da naglasim (možda da bih sebi olakšala Viktorov polazak u vrtić) je da jaslice definitivno jesu korisno mesto za dete, mesto gde će se njegov potencijal i veštine razvijati na dobar način.

Love, K