KAKO DECU NAUČITI STRPLJENJU – PRAKTIČNE IDEJE I IGRE

Deca, posebno u ranom uzrastu, su veoma nestrpljiva. Ne vole da čekaju sa nama u redu u prodavnici ili pošti (mada realno, ne volimo ni mi). Nestrpljiva su i ne  mogu da sede dugo u restoranu ili da nam dopuste tih 15 minuta da popijemo kafu na miru.  Svakodnevno se dešava da su deca toliko nestrpljiva da kada žele nešto, to zahevaju istog momenta, često nas prekidaju dok pričamo jer imaju nešto važno da nam kažu ili ne mogu da sačekaju svoj red ako se igraju sa drugom decom. Tu su i neke svakodnevne, normalne situacije u kojima deca treba da nauče da čekaju – u redu kod lekara ili u saobraćajnoj gužvi. A kada odrastu, čekaće na razne stvari, počevši od čekanja kraj telefona da se važna osoba javi, pa sve do čekanja na ishod rezultata ispita ili intervjua za posao, do čekanja na stambeni kredit.

Iako živimo u INSTANT svetu gde su razne i mnoge stvari dostupne odmah, iako bismo možda i mogli svojoj deci dati ono što požele odmah, ne znači da bismo uvek i trebali.  Strpljenje je veoma važna društvena veština i da bi se uspešno savladala, potrebna je praksa.

Dobra vest je da, kako stručnjaci kažu, strpljenju se deca uče. To je samo još jedna u nizu veština koju će savladati tokom odrastanja.

Naravno, u ovom tekstu ne želim da ohrabrim roditelje da teraju svoju decu da uvek čekaju da dobiju pažnju koju zaslužuju,  stalno budu mirna ili mirno sede, jer kao što svi znamo pokret je od ogromne važnosti za razvoj dečijeg mozga. Decu svakako treba podsticati da se kreću i budu aktivna, ali svakako strpljenju treba da se uče zbog njih samih jer će im svakako tokom života biti vrlo korisno. 

Nakon malo istraživanja na ovu temu, pronašla sam nekoliko zanimljivih praktičnih načina i igrica kroz koje će se deca učiti strpljenju. Kroz ove igrice deca će morati da sačekaju svoj red, ili da sačekaju izvršenje neke akcije i na taj način naučiće se vremenom i ovoj bitnoj veštini.

  1. RUKOTVORINE – Pravljenje rukama – plastelin, glina, kula ili neka druga građevina od Lego kockica, vrlo su dobar način da deca nauče da moraju da ulože neko određeno vreme kako bi došli do rezultata.
  2. POSADITE BILJKU ZAJEDNO – Dobra ideja je da zajedno posadite seme neke biljke u saksiju i svakodnevno je zalivate i čekate da poraste. Osim strpljenja, naučićete decu na ovaj način i da se isplati čekati, razviće se kod dece osećaj postignutog uspeha, ali i brige za prirodu.
  3. ISPECITE KOLAČ – Svi znamo da deca vole da jedu kolačiće, ali vole itekako i da ih prave sa nama. Napravite testo i dajte im da oblikuju. Mogu sami izmišljati obike, a možete kupiti i modlice. Objasnite im kako, da bi mogli da pojedu kolače, moraju se prvo ispeći u rerni a za to je potrebno vreme.
  4. ZVONCE  – Nadjite neko zvonce koje malo duže zvoni ili pustite neku kraću melodiju i objasnite deci da je zadatak igre da pažljivo slušaju dok zvuk ne prestane i ko se prvi javi kada zvuk prestane dobija poen. Sami osmislite nagradu za dete koje pobedi.
  5. SUVO GROŽĐE – Pokušajte da se igrate da što duže jedete suvu grožđicu, npr.čitavih 30 sekundi. Videćete, izazov je.
  6. NE POMERAJ SE – Igrajte igru u kojoj je pobednik onaj ko najduže izdrži da se ne pomera. Možete npr. pustiti muziku i krenuti da igrate što smešnije umete i odjednom muzika staje, svako ostaje u nekoj čudnoj ili smešnoj pozi. Ko će najduže izdržati? Smislite neku zanimljivu nagradu, na primer, pobednik bira koji crtani ćete gledati svi zajedno sledeći put kada organizujete kućni bioskop.
  7. SEMAFOR – Ova igra je super zanimljiva. Možete napravti i neku varijaciju u zavisnosti da li se igrate napolju ili u kući. Potrebno je odrediti startnu liniju i cilj. Jedna osoba stoji na cilju i glumi semafor i njen zadatak je da govori „ZELENO SVETLO“ ili „CRVENO SVETLO“. Ostala deca, ili ukućani su takmičari. Njihov zadatak je npr.da krenu od starta i igraju ili skakuću ili hodaju na sve četiri ili na prstima do cilja. Onog momenta kada se oglasi SEMAFOR i promeni se boja u crveno, svi moraju da stanu i prestanu da se pomeraju. Ko nastavi da se kreće, ispada iz igre. Onog momenta kada SEMAFOR kaže zeleno, takmičari nastavljaju da se kreću.

Kada se radi o manjoj deci, npr. uzrasta od 1-3 godine, super načini da se vežba strpljenje je čekanje u redu na ljuljašku u parku, ili čekanje na red da se poigraju sa nekom igračkom. Takođe, ukoliko im kupite nešto u prodavnici, ja npr. kupim Viktoru neki autić u prodavnici i objasnim mu kako moramo prvo da platimo pa se onda igramo, zajedno nosimo to na kasu, onda on čeka dok prodavačica to otkuca i tako dalje. Ili npr.ja kada kupim Viktoru Kinder jaje, učim ga da malo pričeka dok ja ne skinem foliju, jer smo imali situaciju da je jednom progrizao foliju od nestrpljenja (!!). Iako vam možda ovo zvuči sasvim normalno i ne preterano bitno, sve te svakodnevne situacije su načni na koji deca mogu da vežbaju da malo pričekaju.

I smanjite upotrebu tehnologije! Tehnologija radi sasvim suprotno – instant feedback koji deca dobijaju sa ekrana tableta i računara ne pomaže im da se nauče strpljenju.

Ukoliko imate i vi neku zanimljivu strategiju ili igricu, pišite mi 🙂

Možete me naći na Instagramu gde svakodnevno postavljam slike i pišem o raznim temama.

NAČINI NA KOJI NAM DETE GOVORI „VOLIM TE“

 

Mama i Tata su svakom detetu osobe broj jedan na svetu – mi smo im najbitniji, za nas su najviše vezani, nas uvek žele u svom prisustvu, od nas očekuju da smo uvek tu za njih i naše prisustvo, naši glasovi, osmesi, zagrljaji im ulivaju sigurnost. Oni znaju da ih volimo jer to osećaju i nisu im potrebne reči kao neki pečat.

Mama i Tata, sa druge strane, opet nekako podrazumevaju da ih dete voli jer – sve gore navedeno – plus i mi to nekako osećamo. Ipak, neki detetovi postupci, određeni gestovi nam to govore i više od reči.

 

 

Nedavno sam pročitala jedan članak na internetu koji mi je bio beskrajno sladak i pronalazila sam nas u njemu dok sam ga čitala.
Tema je bila emocije dece u ranom uzrastu i kako nam to bebe i mala deca nekim svojim gestovima, ponašanjem i kroz određene radnje govore da nas vole.
U ovom tekstu želim da vam ispričam šta je pisalo u tom lepom tekstu pa kada se sledeći put budete igrali ili mazili sa svojom dečicom, obratite pažnju 🙂

 

Postoji mnogo načina na koji nam deca pokazuju da nas vole i koliko su nam privržena, naravno, od maženja i umiljavanja do zagrljaja; međutim, postoje i neki drugi, njima svojstveni načini na koji oni izražavaju svoje emocije.

 

  • Da li vam se dešava da ste negde krenuli sa svojim detetom, možda baš i žurite, morate stići na vreme, međutim vaše dete je odjednom odlučilo da želi da se igra sa patikama dok vi bezuspešno pokušavate da ga obujete; ili ste krenuli niz ulicu i morate malo da požurite, a ono bi stalo u svaku baricu i tu se zadržalo ili bi se popelo na svaki stepenik na koji naiđete ili bi odjednom da zastanete pored svakog zanimljivog kamenčića ili kestena i uzbuđeno vam ga pokazuje? Poznato? Mala deca žive u trenutku i nemaju predstavu o vremenu. Osim toga njima je najbitnije što su tada SA VAMA i ništa drugo im nije bitno! Zbog toga jednostavno žele da beskrajno produže to vreme provedeno u vašem društvu.
    Zar nije jednostavno prekrasno i zaista jedinstveno što ta neka malena, predivna osoba želi svo svoje vreme da provede isključivo i samo sa vama, sa svojom mamom/tatom? Morate se složiti da je dragoceno 🙂
  • „Uhvati me ako možeš“ je jedna od dečijih omiljenih igrica sa roditeljima, to svi znamo. Oni žele da nam pobegnu, izazivaju nas da ih uhvatimo, ali isto tako beskrajno uživaju kada ih stignemo i počnemo da ih gnjavimo, golicamo i tako sve ispočetka. Viktoru je ovo trenutno omiljena aktivnost. Izaziva nas svojim smehom i trčkara, pokušava da pobegne, ali najviše voli kada ga stignemo jer se tada raspameti od sreće.
    „Toddlers have to trust that you will be there for them before they can venture out in the world. The more they venture out, the more they need to know you are there for them, Her running away is actually a way of showing just how much she loves you. She has the freedom to run because she has a secure home base (you!), the most important person in the world.”

    Njihovo “bežanje” od nas zapravo je kako autorka tog teksta kaže njihovo ubeđenje da smo im mi sigurna baza u koju uvek mogu da se vrate!
  • Mnoga deca imaju svoje omiljene igračke, plišane ili neke druge, svoje omiljeno ćebe ili nešto slično i obožavaju da ih nose sa sobom, posebno ih ne ispuštaju kada se bliži vreme za spavanje.
    Ja kao mala sam imala parčence čipke koja je inicijalno bila ukras na krevetcu koji sam ja počela da privlačim sebi, pa su je na kraju skroz iseckali ne bih li ja imala svoju „koko“. Tako sam je zvala. (Možda kao Coco Chanel – just sayin 😀 )
    Viktor ima svog omiljenog Zeku i njega u kompletu sa lažom UVEK traži kada se bliži vreme za spavanje, mada ga često uzme i kada se igra ili šeta po kući i jednostavno se sa Zekom mazi i njuška ga.
    Kažu da ove igračkice (na engleskom LOVEY) predstavljaju nas, roditelje i zamenjuju naše prisustvo tj.pomažu im da u našem odsustvu imaju „nekoga“ poznatog kraj sebe. Deo nas je kraj njih i uliva im sigurnost. Zar to nije nešto najlepše? (a po malo i srceparajuće) !
    Mi odrasli često nosimo slike dragih osoba u novčaniku ili ih držimo na radnom mestu, u knjizi i slično. Ako malo bolje razmislimo, to nije mnogo drugačije od opisanih igračkica LOVEYS  🙂
  • Jedna od stvari koja mene lično najviše izluđuje i frustrira je nered koji Viktor pravi sa hranom dok jede. Kao i sva deca, on obožava da baca, gnječi hranu i nekada je čak i razmaže po kosi, rukama, odelu i sl.
    Stručnjaci kažu da je to jedan od glavnih načina na koje dete istražuje i uči jer mu je hrana dostupna maltene konstantno. A taj njihov entuzijazam dok gnječe hranu prstićima i daju nam punu šaku ovsenih pahuljica i malina (Viktor jutros) je samo način da sa nama podele svoje uzbuđenje i zadovoljstvo i oni zapravo ŽELE DA I MI UŽIVAMO SA NJIMA. Tako da, ako ste se pitali zašto po hiljaditi put danas čistite hranu sa svega i svačega i zašto vam vaše dete pruža zgnječenu bananu i ruke pune pavlake uz širok osmeh, to je upravo zato što vas voli i deli svoje zadovoljstvo sa vama misleći da ćete biti isto toliko oduševljeni kao i ono. 😀
  • Najbolji deo svakog dana je definitivno momenat kada Viktor priđe umiljato govoreći „Maaka“ i nagne svoju glavicu ka meni i počne da se mazi.
    Nema ništa lepše od zagrljaja, i deca to naravno najbolje i znaju. Oni time pokazuju svoju ljubav prema nama, a isto tako nam pokazuju da znaju da smo uvek tu za njih.
  • Verovatno vam se kao i meni dešavalo da odete negde iz kuće i kada se vratite, kako uđete na vrata, čujete puzanje ili korake koji žustro idu ka vama uz vrisku i možda i neko brbljanje, „maaakaaaaaa“, „maaamaaaaa“! Uzvik se čuje do kraja ulice, toliko mnogo sreće i uzbuđenja zbog vašeg povratka. Nije li jasno da je to ljubav?
    Deca grade poverenje u odrasle (prvenstveno roditelje) time što se nakon svakog odlaska, roditelji i vrate. Kažu da se nikada ne treba iskradati, koliko god nama to delovalo bolje ili logično ili lakše! Srž emotivnog razvoja todlera je upravo u tom učenju da veruju odraslima da će se vratiti.
  • Da li vam se dešava da vaše dete želi da podeli omiljenu hranu sa vama?  Viktor često želi da deli svoju hranu sa nama, čak ponekad i kada je čoko smoki u pitanju 😀
    Kažu da kada deca sa vama podele nešto što im je mnogo drago, kao omiljeni slatkiš, ili možda i ona njihova najvoljenija igračka, time definitivno govore „volim te“. Deca misle da će ono što njih usrećuje, isto tako usrećiti i nas. Često se dešava da „na poklon“ dobijem na pola pojedenu plazmu ili polu-sažvakan keks… da, definitivno me voli 🙂
  • Crtanje na papiru, šaranje bojicama, žvrljanje flomasterima su jedna od omiljenih aktivnosti svakog deteta. Kada nakon završenog umetničkog dela isto poklone vama ili vam jednostavno daju na uvid, da se pohvale, to je takođe i zato što su samo za vas napravili nešto od srca i iz srca, a to govori samo jedno – LJUBAV. Deci su njihovi mama i tata uvek u mislima (aaawww!!!) Svojim crtežima oni pokazuju koliko i kako misle o nama. Čak iako je na papiru čudna žvrljotina, znajte da je namenjena specijalno za vas 🙂
  • Deca vole rutinu i određene rituale. Na primer čitanje iste knjige ili priče svako veče pred spavanje. Viktor obožava pevanje istih pesmica svako veče kada se uspavljujemo. Trenutni favorit je „Išli smo u Afriku da sadimo papriku“. On je zove „PAPIKO“ 🙂
    Deca će često tražiti da npr. pred spavanje svako veče ponavljamo iste priče, pesme ili igru. To za njih predstavlja rutinu koju rade sa nama, vole nas pa i tu našu zajedničku rutinu. A ako možda neko veče nismo tu, ta rutina će predstavljati nas. Rutina deci donosi utehu, ono što je predvidivo za njih predstavlja sigurnost i spokoj.

 

sdr

 

Sigurna sam da ste se prepoznali u mnogim od ovih situacija a to samo govori koliko zapravo lep odnos gradite sa svojom decom i koliko uživaju da vam svakodnevno govore „volim te“ na jedan zanimljiv način.

 

Love, K