TERRIBLE TWOS, TRINEJDŽERI ILI NEŠTO TREĆE?

VIKTOR, 2 godine

Možda ste već čuli za termine kao što su „terrible twos“ ili „threenager“ i ako jeste sigurno im znate i značenje.

Ukoliko su vam ovi pojmovi nepoznati, to su veoma popularni engleski nazivi za decu uzrasta od 2 i 3 godine koja prolaze kroz razvojne faze koje obiluju izlivima frustracija i besa, poznatijim kao tantrumi. Iako su mi ovi nazivi krajnje simpatični, frustracije i tantrumi nisu ni najmanje.

Kao verovatno 90% roditelja, i mi smo prošli kroz ovu neprijatnu fazu. Srećom, prošla je brzo, nismo se dugo u njoj zadržali, na čemu sam beskrajno zahvalna jer je bila obrnuto proporcionalna svom trajanju.

Dečiji tantrumi su nešto o čemu sam mnogo čitala i istraživala kako se i zašto dešavaju i kojim metodama se najbolje sa njima izboriti. Međutim, nisam na njih bila pripemljena kada su se pojavili.

Ukoliko ste vi u onoj grupi roditelja koje ova faza tek čeka, preporučujem vam da se unapred pripremite, istražite, pročitate, raspitate se, iako vas realno ni jedan tekst na tu temu ne može pripremiti na tu buru emocija koje će se proliti iz vašeg deteta, tog satkog, malenog bića.

Ja se jesam pripremala unapred, potajno se nadajući da će nas zaobići, ali nije. I kada smo prvi put imali bliski susret sa tantrumom, osetili smo se potpuno poraženi, a ceo taj događaj je iz nas usisao svu energiju i ostavio nas nekako tupim.
Možda sad mislite da dramim i preterujem, ali tako je bilo taj prvi put. E onda sam počela da “zovem u pomoć“. Čitala sam sve što mi je došlo pod ruku na tu temu i raspitivala se kod prijateljica koje su dečiji psiholozi kako rešiti napad besa kada nastupi.

Ukratko, tantrumi su iznenadni i nekontroisani izlivi besa kod dece izazvani određenim frustracijama ili nezadovoljstvom. Mogu biti različitog intenziteta, trajanja i učestalosti. Razloga može biti milion. Kod nas su najčešći okidači bili prekid igre ili neke druge radnje jer treba da se obučemo za izlazak napolje, polazak na kupanje, pranje rukica, presvlačenje.
Deca koja prolaze kroz tantrum obično plaču, vrište, bacakaju se po podu ili bacaju igračke, udaraju sebe i druge, što može biti jako neprijatno pa i opasno.

Priznajem, bila sam mama koja pokušava u tom momentu da priča, koja viče, koja pokušava da mazi i grli, koja teši i koja uvek na kraju i sama poželi da se isplače, i u najvećm broju slučajeva to i uradi. Tantrumi su za roditelje jako stresni i kidaju živce. Jako je teško ostati pribran u tom momentu i ne odreagovati na neki način.

E onda sam otkrila nešto što je počelo da funkcioniše kod nas. Nešto što nas je spasilo! To želim i da podelim sa vama, možda nekome pomogne, kao i par tehnika koje su nama olakšale ovu fazu.

Prvo i najvažnije što je bitno da zapamtite je da na njihov bes nikako ne treba da odgovarate svojim besom  ( it is forking hard!) jer na taj način samo pogoršavate situaciju, a cilj je da situaciju smirite.  

Drugo, morate znati da vi niste krivi za dečiji tantrum. To je normalna faza u razvoju i vaše je samo da naučite kako da pravilno odreagujete a da to bude dobro po vaše mezimče. Poenta svega je, kako sam naučila istražujući, je da ne treba sprečavati da dete iz sebe izbaci sve nagomilane emocije, već da se isprazni i olakša sebi. Takođe, budite sigurni da će vam mnogi, ukoliko budu prisustvovali sigurno reći suprotno i pokušati da primene neku vrstu distrakcije kako bi dete prestalo sa vrištanjem (jer nije ni malo prijatno ni lako gledati voljeno čedo ili unče u takvom ispadu). Distrakcija nekada može i pomoći i biti sjajna taktika,  ali svakako je bolje da se dete isprazni, jer kao i mi, kada smo pod stresom, potreban nam je neki ventil. Kod njih je taj ventil tantrum.

U našem slučaju, najbolje rešenje koje smo uspeli da nađemo je, zvučaće očigledno, SPREČAVANJE POJAVE TANTRUMA. Naravno, to nije uvek izvodljivo, ali kada jeste, uvek smo primenjivali. Svaki roditelj najbolje poznaje svoje dete i zna šta mu prija, a šta ne i koje situacije mogu da isprovociraju frustraciju. Te smo situacije naravno sprečavali i izbegavali.
Dolazimo do pitanja, šta kada naravno moraju da se operu ruke ili zubići, da se obuju patike i jakna pri izlasku iz kuće? To ne možemo i ne treba da izbegavamo, naravno. Tu smo koristili metodu PRIPREMA ZA SITUACIJU. To je zapravo nešto što se meni pokazalo kao veoma dobar način rešavanja ovakvih situacija. Npr. dolazimo iz parkića i naravno prvo što treba da se uradi je da se operu rukice i izuju patikice. Prvo što Viktor želi da radi je da zgrabi neku igračku ili vozi svoj automobil po kući.
Rešenje: Već nekih 10 ak minuta pre stizanja kući krećemo sa pripremom za situaciju, pričamo šta ćemo prvo da uradimo kada stignemo, šta drugo, kakav ćemo sapun da uzmemo, kojim peškirićem da obrišemo ruke i tako zajedno pravimo PLAN! To bi mnooogo pomoglo i milim da je Viktoru i odgovaralo da ga unaped pripemim za radnje koje ćemo obavljati jer očigledno nije voleo iznenadne promene radnji. Zbog toga smo se (a to i dalje radimo) uvek trudili da odvojimo dovoljno vremena za „kritične“ radnje kako bismo se za njih pripremili .
Tako je bilo i sa ostalim problematičnim situacijama i u većini slučajeva je uspevalo.

Takođe, jedna od odličnih tehnika kada ste na javnom mestu, u parku, u igraonici, tržnom centru i sl. I dete krene da ima napad besa, najbolja taktika je da ga FIZIČKI UKLONITE IZ TE SITUACIJE. Ja bih tako Viktora kada krene npr.u parkiću da protestuje jer moramo da idemo kući, jednostavno podigla iz peska ili sa ljulje i odnela odatle. Bez reči ako u tom momentu plače ili vrišti. Razgovor i uteha bi došli kada se malo smiri.  Nisam brinula i razmišljala o tuđim komentarima, ako mi ne mogu pomoći ili olakšati situaciju, onda me i ne zanimaju.

Za kraj, par reči podrške – ova faza jeste burna i traumatična za sve prisutne. Ipak, ne deprimirajte se jer će, kao i svaka, brzo proći. Trudite se samo da detetu u tim trenucima budete zvezda vodilja i pomognete mu kako da se izbori sa velikim emocijama koje su za njih nepoznanica jer se prvi put susreću sa njima. Budite im uteha, ali i čvrst oslonac, postavite granice ali im i omogućite da frustracije izbace i nauče kako da ih kontrolišu kasnije u životu. A vi… pa vi, najbolje krenite na yogu i počnite da praktikujete meditaciju, jer će i vašim frustracijama trebati ventil.

Love, K

KAKO DECU NAUČITI STRPLJENJU – PRAKTIČNE IDEJE I IGRE

Deca, posebno u ranom uzrastu, su veoma nestrpljiva. Ne vole da čekaju sa nama u redu u prodavnici ili pošti (mada realno, ne volimo ni mi). Nestrpljiva su i ne  mogu da sede dugo u restoranu ili da nam dopuste tih 15 minuta da popijemo kafu na miru.  Svakodnevno se dešava da su deca toliko nestrpljiva da kada žele nešto, to zahevaju istog momenta, često nas prekidaju dok pričamo jer imaju nešto važno da nam kažu ili ne mogu da sačekaju svoj red ako se igraju sa drugom decom. Tu su i neke svakodnevne, normalne situacije u kojima deca treba da nauče da čekaju – u redu kod lekara ili u saobraćajnoj gužvi. A kada odrastu, čekaće na razne stvari, počevši od čekanja kraj telefona da se važna osoba javi, pa sve do čekanja na ishod rezultata ispita ili intervjua za posao, do čekanja na stambeni kredit.

Iako živimo u INSTANT svetu gde su razne i mnoge stvari dostupne odmah, iako bismo možda i mogli svojoj deci dati ono što požele odmah, ne znači da bismo uvek i trebali.  Strpljenje je veoma važna društvena veština i da bi se uspešno savladala, potrebna je praksa.

Dobra vest je da, kako stručnjaci kažu, strpljenju se deca uče. To je samo još jedna u nizu veština koju će savladati tokom odrastanja.

Naravno, u ovom tekstu ne želim da ohrabrim roditelje da teraju svoju decu da uvek čekaju da dobiju pažnju koju zaslužuju,  stalno budu mirna ili mirno sede, jer kao što svi znamo pokret je od ogromne važnosti za razvoj dečijeg mozga. Decu svakako treba podsticati da se kreću i budu aktivna, ali svakako strpljenju treba da se uče zbog njih samih jer će im svakako tokom života biti vrlo korisno. 

Nakon malo istraživanja na ovu temu, pronašla sam nekoliko zanimljivih praktičnih načina i igrica kroz koje će se deca učiti strpljenju. Kroz ove igrice deca će morati da sačekaju svoj red, ili da sačekaju izvršenje neke akcije i na taj način naučiće se vremenom i ovoj bitnoj veštini.

  1. RUKOTVORINE – Pravljenje rukama – plastelin, glina, kula ili neka druga građevina od Lego kockica, vrlo su dobar način da deca nauče da moraju da ulože neko određeno vreme kako bi došli do rezultata.
  2. POSADITE BILJKU ZAJEDNO – Dobra ideja je da zajedno posadite seme neke biljke u saksiju i svakodnevno je zalivate i čekate da poraste. Osim strpljenja, naučićete decu na ovaj način i da se isplati čekati, razviće se kod dece osećaj postignutog uspeha, ali i brige za prirodu.
  3. ISPECITE KOLAČ – Svi znamo da deca vole da jedu kolačiće, ali vole itekako i da ih prave sa nama. Napravite testo i dajte im da oblikuju. Mogu sami izmišljati obike, a možete kupiti i modlice. Objasnite im kako, da bi mogli da pojedu kolače, moraju se prvo ispeći u rerni a za to je potrebno vreme.
  4. ZVONCE  – Nadjite neko zvonce koje malo duže zvoni ili pustite neku kraću melodiju i objasnite deci da je zadatak igre da pažljivo slušaju dok zvuk ne prestane i ko se prvi javi kada zvuk prestane dobija poen. Sami osmislite nagradu za dete koje pobedi.
  5. SUVO GROŽĐE – Pokušajte da se igrate da što duže jedete suvu grožđicu, npr.čitavih 30 sekundi. Videćete, izazov je.
  6. NE POMERAJ SE – Igrajte igru u kojoj je pobednik onaj ko najduže izdrži da se ne pomera. Možete npr. pustiti muziku i krenuti da igrate što smešnije umete i odjednom muzika staje, svako ostaje u nekoj čudnoj ili smešnoj pozi. Ko će najduže izdržati? Smislite neku zanimljivu nagradu, na primer, pobednik bira koji crtani ćete gledati svi zajedno sledeći put kada organizujete kućni bioskop.
  7. SEMAFOR – Ova igra je super zanimljiva. Možete napravti i neku varijaciju u zavisnosti da li se igrate napolju ili u kući. Potrebno je odrediti startnu liniju i cilj. Jedna osoba stoji na cilju i glumi semafor i njen zadatak je da govori „ZELENO SVETLO“ ili „CRVENO SVETLO“. Ostala deca, ili ukućani su takmičari. Njihov zadatak je npr.da krenu od starta i igraju ili skakuću ili hodaju na sve četiri ili na prstima do cilja. Onog momenta kada se oglasi SEMAFOR i promeni se boja u crveno, svi moraju da stanu i prestanu da se pomeraju. Ko nastavi da se kreće, ispada iz igre. Onog momenta kada SEMAFOR kaže zeleno, takmičari nastavljaju da se kreću.

Kada se radi o manjoj deci, npr. uzrasta od 1-3 godine, super načini da se vežba strpljenje je čekanje u redu na ljuljašku u parku, ili čekanje na red da se poigraju sa nekom igračkom. Takođe, ukoliko im kupite nešto u prodavnici, ja npr. kupim Viktoru neki autić u prodavnici i objasnim mu kako moramo prvo da platimo pa se onda igramo, zajedno nosimo to na kasu, onda on čeka dok prodavačica to otkuca i tako dalje. Ili npr.ja kada kupim Viktoru Kinder jaje, učim ga da malo pričeka dok ja ne skinem foliju, jer smo imali situaciju da je jednom progrizao foliju od nestrpljenja (!!). Iako vam možda ovo zvuči sasvim normalno i ne preterano bitno, sve te svakodnevne situacije su načni na koji deca mogu da vežbaju da malo pričekaju.

I smanjite upotrebu tehnologije! Tehnologija radi sasvim suprotno – instant feedback koji deca dobijaju sa ekrana tableta i računara ne pomaže im da se nauče strpljenju.

Ukoliko imate i vi neku zanimljivu strategiju ili igricu, pišite mi 🙂

Možete me naći na Instagramu gde svakodnevno postavljam slike i pišem o raznim temama.

DRAGOCENA POMOĆ PATRONAŽNE SESTRE

Kada god se prisetim naših prvih dana sa Viktorom, prva asocijacija je definitivno PREPLAVLJENOST EMOCIJAMA. Različitim emocijama. Teško uspostavljanje dojenja. Problemi sa grudima. Nespavanje. Frustrcija. I LJUBAV! Novootkrivena, bezuslovna, magična ljubav!

Sva ta zbunjenost, umor, haotičnost i osećaj kako da smo odjednom prešli na jednu sasvim novu planetu  je najnormalnija stvar, govorili su mi svi, počevši od mame, tate, baka i naše divne patronažne sestre koja nam je zaista bila velika podrška.

Skoro sam preko svog Instagram profila upoznala patronažnu sestru Tatjanu Dimitriević koja je master menadžer javnog zdravlja i predsednica udruženja patronažnih sestara i babica Srbije. Pobednica je “Mama natura” konkursa za najbolju patronažnu sestru Srbije. Autorka je Babybelista bloga za buduće roditelje, koordinatorka Zemunske škole roditeljstva i jedina patronažna sestra u Srbiji  koja je  odbranila master rad na temu dojenja na Medicinskom fakultetu. Aktivno učestvuje na međunarodnim skupovima i kongresima, sarađuje sa obrazovnim institucijama, stručnim udruženjima i drugim organizacijama u interesu unapređenja zdravstvene kulture stanovništva sa posebnim akcentom na unapređenje reproduktivne zaštite žena.

Tatjana je
pobednica “Mama natura” konkursa za najbolju patronažnu sestru Srbije

Tatjana je velikodušno pristala da bude gost na mom blogu i u našem današnjem razgovoru odlučila sam da joj postavim neka pitanja koja znam da bi meni bila od neprocenjive pomoći u tim prvm danima sa bebom.

  1.  Recite nam nešto malo više o poslu patronažne sestre?  

Tatjana: Posao  patronažne sestre je veoma dinamičan. Moj posao je da kroz zdravstveno-vaspitni rad u porodici unapredim zdravstvenu kulturu stanovništva. Glavni ciljevi rada su očuvanje i unapređenje zdravlja u porodici, zdravstveno prosvećivanje, otklanjanje rizika za nastanak bolesti i prepoznavanje potreba korisnika zdravstvene zaštite. Svoj rad sprovodim u okviru kućnih poseta (trudnicama, porodiljama, novorođenčad, odojčad, mala deca, osobe preko 65 godina..) i kroz saradnju sa  lokalnom zajednicom.

2. Šta predstavlja najveći izazov za nove mame, iz Vašeg iskustva?

Tatjana: Dojenje je najveći izazov za mame. Dojenje je veština koja se uči, potrebno je malo vežbe, mnogo strpljenja i dobra podrška profesionalne i porodične sredine.

3. Da li patronažna sestra pruža isključivo fizičku pomoć oko bebe ili je ona zadužena i za psihološku i emotivnu podršku mami?

Tatjana: Podrška patronažne sestre je ključna za samopouzdanje svake majke.Period trudnoće i nakon porođaja je ispunjen različitim emocijama, strepnjom, pritiskom okoline, strahom od nepoznatog i nedoživljenog iskustva do sada. Upravo u ovom period je majci najpotrebna podrška i razumevanje stručnog lica.

Patronažna sestra treba da bude oslonac i neiscrpan izvor informacija za majku. Potrebno je vreme da majke, posebno prvorotke, steknu samopouzdanje. Patronažna sestra i majka postepeno grade odnos, majka postaje sve sigurnija a beba zadovoljnija.

Majke trebaju da veruju u sebe i svoje odluke. Nema potrebe da dokazuju svoju požrtvovanost i imaju apsolutno pravo na privatnost i odmor.


4. Meni lično je dojenje bio najveći izazov i to sigurno prvih mesec i po dana od rodjenja bebe. Koliki broj mama ima poteškoću sa dojenjem bebe i šta je tu zapravo najčešći problem?

Tatjana: Iako je u protekloj deceniji bila značajno smanjena stopa dojenja, stanje se poslednjih godina donekle menja. Sve više se podiže svest i jača želja da postanemo odgovorno i humano društvo.  Današnje majke imaju izrazitu želju za uspehom. U istraživanju koje sam pre par godina sprovela za potrebe master rada, ispitanice su imale jednoglasno mišljenje da promocija dojenja nije dovoljno zastupljena u medijima. Mislim da se situacija u poslednje 3- 4 godine menja u pozitivnom pravcu, što se tiče zastupljenosti u medijima a posebno na društvenim mrežama. Međutim, mediji moraju da budu obazrivi kada biraju sagovornike i goste u emisijama na temu dojenja. Veoma je bitno da bude visoko obrazovan licenciran zdravstveni kadar sa višedecenijskim iskustvom. Predavači u školama roditeljstva, kojih je sve više, moraju da imaju licence za rad, kredibilitet i iskustvo. Pohvalila bih i moderne multitasking žene -mame blogerke i njihov doprinos promociji i podršci dojenju. Svakodnevno razmenjuju tekstove,  iskustva o dojenju, i pružaju podršku jedna drugoj. Značajno je i da patronažne sestre i babice unaprede svoje znanje i veštine iz laktacije I komunikacije.

5. Za  sve novopečene mame koje ovo čitaju ili za one koje to tek treba da postanu, kažite nam koji su Vaši saveti za uspešno dojenje i uspešno uspostavljanje laktacije?

Tatjana: Veoma je bitno da se laktacija uspostavi u prvim satima nakon porođaja. Otpočinjanje dojenja u toku prvog sata po rođenju je dobro za majku i za bebu i za nastavak dojenja. Uspešan prvi podoj ima najviše pozitivnih efekata. Pravilno sisanje u ovoj fazi može sprečiti kasnije probleme sa dojenjem. Upornost, strpljenje i pravilno postavljanje na dojku omogućava dobro pražnjenje dojke, što je ključno za nastavak dojenja jer proizvodnja mleka funkcioniše prema principu ponuda-potražnja. Postoje svakako i induvidualne varijacije u aspektu dojenja. Anatomija varira od žene do žene. Neke žene mogu da skladište i 5 puta više mleka od drugih. Žene sa većim kapacitetom imaju veću fleksibilnost u učestalosti podoja i upravo zbog toga mogu da ograniče vremenski interval dojenja na 2.5-3h. Žene sa manjim kapacitetom moraju češće da doje. Češćim dojenjem one održavaju isti nivo proizvodnje mleka. To je takozvni podoj na zahtev.

6. Mame često imaju nedoumicu u prvim danima, pa i mesecima, i brine ih da li je beba gladna i kako da znaju da li je to tako. Kako biti siguran da beba pravilno napreduje i da dobija dovoljno mleka?

Tatjana: Adekvatnost dojenja može se proceniti posmatranjem ponašanja bebe, načinom hranjenja, količine urina i učestalosti pražnjenja creva, kao i proverom dobijanja na težini i ostalih parametara rasta. Dobar pokazatelj da beba dobija dovoljnu količinu mleka je ukoliko redovno puni pelene (5-6 puta dnevno). Jedan od pokazatelja je i čujno gutanje.

7. Kako se izboriti sa mastitisom i kako uopšte sprečiti da do njega dođe?

Tatjana: Ukoliko dođe do mastitisa potrebno je odmah otpočeti sa tretmanom da ne bi došlo do razvoja  infekcije ili apcesa. Ukoliko se stručno tretira zapušeni kanal se pročisti u roku od 24-48h. Ukoliko dojenje nije izuzetno bolno nastaviti ga. Nakon završetka podoja, imlazati ostatak mleka. Bebu dojiti češće i započinjati podoj sa dojkom koja je zahvaćena mastitisom. Da bi se razmekšali mlečni kanali potrebne su tople obloge, tuširanje dojki toplom vodom kao i masaža pre podoja. Nakon podoja i izmalazavanja staviti  komprese i  hladne obloge  da bi spao bol i otok. Po potrebi uključiti laganu analgeziju (brufen ili paracetamol). Uvek izmlazajte malu kolicinu mleka na početku podoja da bi ste razmekšali dojku i smanjili napetost. Mastis se lako dijagnostikuje i leči. Predstavlja rekurentnu infekciju. Može se prevenirati redovnim podojima i pravilnim položajem bebe tokom dojenja. Menjate češće položaj za dojenje. U toku podoja ponudite ravnomerno obe dojke. Isprazniti dojke nakon podoja ručno ili pumpicom i staviti hladne obloge. Izbegavajte neudobnu odeću i  tesne grudnjake. Vodite računa o higijeni i nezi bradavice.

8. Danas se jako velikom broju prvorotki obavezno radi epiziotomija, iako je u nekim razvijenim zemljama ona zabranjena i pokušava se sve kako bi se ona sprečila tokom porođaja. Kažite nam kako je najbolje i najpravilnije negovati ranu od epiziotomije?

Tatjana: Redovna toaleta rane je najbitnija, kako bi se izbegla  infekcija. Svaki put kada idete u toalet, nakon mokrenja, operite ranu vodom  i  posušite tapkanjem čistim peškirom, a zatim  je dezinfikujte Octaniseptom. Savetuje se odmaranje i umerena fizička aktivnost. Izbegavajte dugo sedenje.

9. Tema o kojoj se i ne priča baš mnogo, a verujem da muči jako veliki broj mama, su hemoroidi nakon porođaja. Mislim da su meni oni predstavljali veći problema od same epiziotomije. Kako je najbolje njih sanirati i negovati i da li postoji neko trajno rešenje?

Tatjana: Najbolje rezultate daju tople sedeće kupke nekoliko puta dnevno, hladne obloge, higijena perianalne regije, umerena fizička aktivnost i izbalansirana ishrana sa povećanim unosom  vlakana i tečnosti.  Nekoliko puta dnevno, posle svake stolice i uveče pred spavanje naneti deblji sloj Melprohem-d masti na regiji zahvaćenu hemoroidima. Melprohem-D je preparat prema recepturi Dr Nikolića i namenjen je tretmanu i spoljašnjih i unutrašnjih hemoroida.

10. Recite nam nešto više o prvom kupanju bebe – kako odrediti temperatru vode, da li koristiti kupku i šampon i da li bebu mazati losionima nakon kupanja?

Tatjana: Temperatura vode treba da bude  oko 37 C (proverava se toplomerom za vodu ili slobodnom procenom – stavljanjem lakta u vodu). Što se tice kozmetike za bebe najvažnije je da je bez parabena, bez dodatih konzervansa, i drugih iritirajućih sastojaka. Uvek birajte hipoalergene kupke i mleka napravljene na bazi prirodnih sastojaka. Uglavnom preporučujem medicinsku kozmetiku pogotovo kod beba sa izuzetno osetljivom kožom.

11. Da li smatrate da bebe i decu generalno treba kupati svakog dana ili to nije potrebno? Često čujemo različite savete zdravstvenih radnika, a dosta njih favorizuje opciju nekupanja svakog dana kako bi se i na taj način gradio imunitet. Koje je Vaše mišljenje?

Tatjana: Savetujem da se beba do prve godine kupa najviše tri puta nedeljno . Previše učestalo kupanje može isušiti bebinu kožu.

12. Široki povoj – da li ga preporučujete i koja je njegova svrha? U mnogim zemljama on se ne koristi, ne peporučuje i neke mame s kojima sam ja pričala koje nisu iz Srbije, ne znaju ni šta je on. Zašto se toliko kod nas insistira na širokom povoju?

Tatjana: Kada je reč o ovoj temi, ima dosta neusaglašenih stavova pa je samim tim nedoumica i dilema roditelja veća. Savetujem primenu širokog povoja u prvim mesecima bebinog života. Na prvoj ultazvučnoj kontroli ortoped odlučuje o zadržavanju/skidanju povoja. Tačno je da je široki povoj preventivna a ne terapijska metoda, ali naše podneblje je  sklono poremećaju u razvoju i formiranju kukova kao i problemima u kasnijim godinama života. U pojedinim regijama Srbije postoji i genetska predispozicija za razvojni poremećaj kukova.

13. Kada kreću grčevi kod beba i kako se najefikasnije izboriti sa njima?

Tatjana: Stomačne kolike se mogu javiti već od 7. dana bebinog života. Ne mogu se eliminisati ali postoje određene metode za njihovo ublažavanje poput grejanje stomačićca pomoću zagrejane pelene ili termofora, masaža stomaka kružnim pokretima u pravcu kazaljke na satu. Naizmenično savijanje kolena i njihovo povlačenje ka stomaku. Kapi protiv grčeva i večernje tople kupke mogu biti delotvorne.

14. Mnoge roditelje brine izgled i učestalost stoilice kod bebe. Šta se smatra zdravom stolicom, a šta je razlog za odlazak kod lekara?

Tatjana: Normalna stolica je zlatno žute boje, guste, kašaste koenzistencije. Stolica kod beba nije redovna i postoje varijacije u količini i koezinstenciji. Odlazak pedijatru se savetuje ukoliko beba nema stolicu duže od 7 dana i ukoliko postoje promene u boji stolice (crna stolica, crvena i prisustvo sluzi). Na dijareju sumnjamo ukoliko dete ima više od 5 tečnih stolica dnevno.

15. I poslednje pitanje za ovaj razgovor je – koliko je važna edukacija pre dolaska bebe, koliko budućim roditeljima može olakšati i pomoći pohađanje škole roditeljstva i šta tamo mogu naučiti?

Tatjana: Najvažniji faktor zaštite žena u reproduktivnom periodu je informisanost. Od maja počinje sa radom naš centar za edukaciju, podršku i osnaživanje zdravstvenih radnika i roditelja. Ova mreža podrške korisna je ne samo za roditelje već i za društvo u celini. Umrežavanjem stručnjaka i roditelja  zajedno doprinosimo izgradnji jednog boljeg i odgovornijeg društva. Za buduće roditelje očekuje besplatan projekat škole roditeljstva u saradnji sa opštinom Zemun. Pozicionirani smo u Zemunu i svakog meseca primamo nove polaznike. Naša škola roditeljstva je besplatna  i omogućava budućim roditeljima da zajedno sa stručnjacima iz svojih oblasti bezbrižno prođu kroz trudnoću, porođaj i period nakon porođaja. Kroz predavanja, vežbe i radionice, budući roditelji imaju priliku da dobiju kredibilne i stručne savete . Naš tim čine stručnjaci, licencirani predavači sa višedecenijskim iskustvom. Pohađanjem škola roditeljstva budući roditelji stiču samopouzdanje, znanje i veštine koje su im neophodne za odgovorno roditeljstvo. Nadamo se da će naše polaznice i njihovi partneri  nakon završetka školice imati više znanja, samopouzdanja u odnosu prema detetu, pozitivniji odnos prema dojenju i nama zdravstvenim radnicima.

Bilo da još uvek čekate bebu ili ste već mama, sigurna sam da će vam neki od Tatjaninih odgovora sigurno biti od koristi i pomoći ukoliko imate neku od doumica koje su uobičajene u prvim danima sa bebom.

Tatjana Dimitrijević,
predsednica udruženja patronažnih sestara i babica Srbije

Ukoliko biste želeli da saznate više ili potražite stručan savet, Tatjanu i njene saradnike možete slobodno kontaktirati putem emaila udruzenje.psibs@gmail.com ili na broj telefona 060/3184017.

Takođe, više informacija možete dobiti i na sajtu www.patronaza.rs

VIKTOR SA 20 MESECI – RADOZNAO I SAMOSTALAN

 

Viktor danas ima 20 meseci !!!

Iskreno, zaista ne mogu da verujem da je tako brzo proslo! Od onog malenog zamotuljka koji lezi i samo gledi okicama po sobi i trazi nekoga da ga animira 😀

Viktor je sada vec skroz veliki decak.

Prohodao je sa 17 meseci i vrlo brzo je počeo stabilno da hoda, sada već trči i vrlo je nestrpljiv da stigne tamo gde je naumio.

Ovaj tekst ima za cilj da bude podsetnik nama, Viktorovim roditeljima, jednog dana kada Viktor bude porastao, kakav je bio u ovom periodu, sta je voleo da radi, da klopa, kako se igrao i sta je sve radio i pričao. Možda će uslediti i video verzija na mom YouTube kanalu sa dosta snimaka Viktora iz ovog perioda.

MOM LIFE MAGIC YOUTUBE KANAL

 

Pa da počnemo.

 

SPAVANJE

 

Viktor je od kada je napunio godinu dana dosta dobro spavao. Prestao je da se budi noću i negde oko 15 meseci je izbacio dve dremke. Trenutno ima jednu glavnu dremku oko 12 sati koja obično traje između sat i po i tri sata. Što se tiče noćnog sna, uglavnom spava dobro, imao je jedan “talas” noćnog buđenja letos koji je trajao nekih 15ak dana, ali opet se vratio u normalu i uglavnom se ne budi noću. Budi se ponekad i traži MEKO (mleko) ili ODA (voda) ali zaspi odmah nakon što popije to što traži. Čak i kada se ne oseća dobro (što je baš retko, kuc kuc) on uglavnom prespava celu noć, budi se samo ako mu je baš zapušen nosić ili se zakašlje u snu.
Viktor spava san ama u krevetu i mislim da će tako biti još neko vreme jer je njemu tu najlepše a nama trenutno ne smeta i tako zaista najbolje spava.
Viktor zaista voli svoju rutina pred spavanje (nju praktikujemo od samog početka) a to je večera nakon dolaska iz parka, igranje sa igračkama u njegovoj sobi dok mi ne namestimo sve za spavanje i kupanje i onda kupanje. Pije mleko pred spavanje, oko 200ml formule i uglavnom je toliko umoran da ne stignemo ni da otpevamo ni jednu uspavanku, on odmah zaspi 😀

 

ZDRAVLJE

 

 

Pre nekoliko dana Viktor je primio vakcinu Prevenar koja štiti od Pneumokoknih bolesti i imao je reakciju. To je zapravo prva reakcija na vakcinu koju je on imao do sada. Osim toga do sada nije imao značajnih prehlada. Generalno je od početka bio zdrava beba (kuc kuc).

 

 

HRANA

 

 

Što se tiče hrane, Viktor i dalje relativno dobro jede i zaista voli da jede dosta raznovrsne hrane. Ipak, u poslednjih mesec – dva dana je postao probirljiv. Nekada se desi da ono što je pre tri dana sa uživanjem ručao, sada neće da jede i pljuje, ali definitivno ima svoju omiljenju hranu. Mnogo voli grašak, obožava njegov izgled i voli da jede kuglicu po kuglicu. Trenutna opsesija mu je HUMUS koji bukvalno može da jede i sam. I maslinke su favorit jos od maja! Bukvalno bi mogao samo njih da jede. Mnogo voli paradajz i krastavac, kukuruz šećerac je ovog leta zaista bio hit. Voli da jede spanać kao i naš jutarnji šejk sa bananom i spanaćem (LINK). Od voća obožava da jede breskve i nektarine, dinju i lubenicu. Voli da jede I jabuku, uglavnom voli da jede sam, celu jabuku. Mada ponekad mu više prija da mu ja isečem na komadiće. Malo je reći da OBOŽAVA maline, borovnice i jagode. Mislim da bi to mogao da jede svaki dan.
Voli grčki jogurt, običan jogurt, sir u svim oblicima. Skoro je probao kajmak i slaninu i to mu se svidelo. Nije neki ljubitelj mesa, ali zato obožava sve vrste čorbi i supa, to zaista može da jede svaki dan, i to je super način da u čorbu ubacim sve ono što inače ne želi da jede kao što su karfiol i bundeva.
Što se grickalica tiče, ne dajemo mu da jede nešto specijalno, al ion i ne traži. Naravno, uvek će pojesti parče čokolade ako mu damo, obožava čoko smoki, mislim da mu je to omiljeno. Ne branim mu da ponekad pojede smoki (iako nije neki ljubitelj). Više voli grisine, plazmicu i keks sa speltom iz DM-a. Voli I njihove voćne kašice u kesicama, to mu je zanimljivo da sam drži I pije I otvara I zatvara.

Od pića ne pije nešto mnogo raznovrsno osim domaćeg soka od maline I kupine koji je napravila moja baka. Preko dana uglavnom pijucka vodu, mleko (još uvek smo na mlečnoj formuli ) (ako vas zanima zašto, pročitajte OVDE). Čajeve ne voli, kupovne sokove ne pijemo.

 

IZGLED I KOSICA , ŠIŠANJE

 

 

Viktor trenutno  ima 14 kg i visok je 86cm. Prilično je visok i krupan iako nije bucko. Često komentarišu ljudi kako je lepo razvijen za svoj uzrast.  Od kada se rodio je bio krupna beba. Sada je sav nekako vitak i zgodan 😀
Viki je do pre 2 meseca imao bas dugu kosicu sa loknicama pozadi i kosica mu je bila predivna. Često su mislili da je devojčica jer je mnogo lep 😀  Ipak, zbog velikih letnjih vrućina i znojenja smo morali da skratimo kosicu. Do sada smo imali dve posete frizerki i Viki sada ima baš kratku frizuricu, pravi je veliki dečak.

 

 

RAZVOJ

 

Viktor je prohodao sa 17 meseci, i nekako je jako brzo postao baš stabilan na svojim nogicama, sada već trči svuda i dobar je sa koordinacijom. Mnogo je čvrst i stabilan. Ume sam da čučne i ustane, dosta je smanjio puzanje iako i dalje ponekad voli da otpuže.
Prilično je samostalan, ume sam da jede kašikom, polako savladava i viljušku. Ume da drži čašu i sam pije iz nje. Takođe, u parku sam se ljulja, sam sedi na klackalici, trči i šutira loptu i ima baš jak zamah kada baci loptu. Jedna moja drugarica koja se profesionalno bavila tenisom nam je rekla da za svoj uzrast ima mnogo jak zamah i jaku ruku 😀  Možda bude sportista 😀

 

 

 

PRICA

 

Viktor je dosta rano počeo da priča. Sa 6 meseci govorio je baba, mama, tata. Sada je njegov fond reči ogroman. Upija kao sunđer i ponavlja bukvalno svaku reč koju čuje. Vrlo je zanimljivo što su mu slova kao Š Č Ć od samog početka dobro išla i lako ih je izgovarao. On vrlo lepo npr.kaže ČUČ.

Viktorovom govor se ovog leta tako mnogo razvio. Čini mi se da je za samo dve nedelje negde u julu odjednom propričao sklapajući mini rečenice.

Sada, Viktor ima ogroman fond reči i ponavlja sve što čuje. U poslednjih par dana mi zapravo razgovaramo, ja ga pitam, on mi odgovara.
-Viki, gde si bio?
-Paka (park). Ljulja. Tata.
-Kako je bilo?
-Dobo. Tamana. (Tamara je drugarica iz parka).

Takođe, on sada sam traži kada želi da ruča ili pije SOK, ODA, MEKO. Neko veče je tražio ODA, popio sve i rekao Vladi: Tata, oda, sipa.

Baš sinoć je naučio da kaže JAKU NOĆ !

Kada krenemo u vrtić (prošle sedmice je krenuo u jaslice), ja mu govorim kako treba da kažemo vaspitačici “dobro jutro” kada uđemo, a on ponavlja DOBA UTA.

Mislim da su mu omiljene reči : LJULJA, LJULJAKA, TOBOGA (tobogan), TATICA, MAKA, IJA (Lila), POTA (lepota), OTA (lopta), JEKA (Zeka), ĆOBA (čorba), KAMION, KOA (kola), MOTO (motor), TOJA (trola)…

Sada već najnormalnije zove mene ili tatu TATAAA, DODJEE!

Juče smo imali zanimljivu situaciju. Nije hteo da spava u toku dana i nakon dva pokušaja da ga uspavam, odustajem i legnem na krevet i kađem mu “Maka spava sada”. Zatvorim oči (virim naravno) i pravim se da spavam. On počinje da me mazi i govori PAPA, PAPA, a zatim počinje da me zove MAAKAA, MAKOOO, KATOO,  KAAATO, LJUBOOO, LJUBOO! Ja ga često zovem Ljubo, pa onda i on počeo da mene tako zove što je preslatko ali i zaista smešno.

Takođe, obe svoje bake Viktor zove po imenu, a već odavno zna lepo da kaže PABABA i PADEDA. Mog ujaka Sašu zove SAKI. Tetku oooodavno već svi zovemo TEDA.

Kada se vratimo s polja, idemo da peremo ruke, on sam govori UKA (ruka), a uveče kada se peru zubi on kaže DUBA (zubi) i KUPA.

Kada ga uspavljujem, on mi uvek traži da mu pevam pesmice i govori PEVA! Voli i da mu čitamo određene slikovnice pa kaže MAKA, ČITA!

Pre dva dana smo bili u prodavnici i ja sam birala neke sitnice za njega, a on je bio malo prehlađen i non stop je govorio AMO MAKA (ajmo mama). Ja mu kažem: Evo samo mama da plati i idemo. A on meni kaže: MAKA, PATI, AMO 😀

 

STA VOLI

 

 

Viktor mnogo voli muziku i ples. Obožava da igra kada čuje neku muziku (bukvalno bilo koju muziku mu pustimo on igra), voli da ga podignemo – obično Vlada I ja na smenu, I moj tata kada smo u Bajinoj Bašti uvek pleše sa njim.

Skoro sam ga vodila u moju plesnu školu, I on je tamo bio kao domaći. Trčao je po sali, igrao uz muziku, prilazio plesnim parovima koji su vežbali I kao ih kopirao. Mnogo je bio sladak I raspoložen.

Obožava dečije pesmice. Omiljena mu je IŠLI SMO U AFRIKU DA SADIMO PAPRIKU. Za nju zna već odavno i kada želi da sluša pesmice, on kaže PAPIKA. Voli i pevamo mu još i MIŠ JE DOBIO GRIP, RAZBOLE SE LISICA, LEPTIRIĆU ŠARENIĆU, DECA SU UKRAS SVETA, ZAKLEO SE BUMBAR i slično.

On takođe voli da peva i vrlo je muzikalan. Ponavlja neke melodije koje čuje na radiju i čak ima kao neke svoje pesmice (MA KA KA, MAKA MA, MAKICA – ova pesma je za mene) i sl.

Voli da se vozi u troli i da govori kada vidimo motor, kamion, trolu i sl.

Viktor je od uvek navikao da idemo napolje dva puta dnevno uglavnom. I sada baš baš ne prođe ni jeda dan a da neo demo u neki parkić ili na neko igralište sa ljuljaškama. Obožava da se ljulja, a od skoro voli i tobogan i klackalicu. Naučio je sam da sedne na klackalicu.

 

Obožava da provodi vreme sa porodicom, zaista voli kada mu dodju bake i deke, tetke, rođake kada odemo u Bajinu Baštu. Vrlo je društven.

Obožava životinje. Mi imamo psa LILI u BB i on nju prosto obožava. Voli kuce, mace, golubove i maltene svaku životinju koju je do sada video privukla mu je pažnju i želeo je da je pomazi.

 

IGRA SE

 

 

 

Viki voli igračke ali još uvek mu ne drže pažnju baš mnogo dugo.

Kao i većina beba, obožava stvari koje nisu igračke. Glavna zanimacija su mu daljinski upravljači i tastaura.

Ipak, imamo nekoliko igrački koje koristi već skoro godinu dana i i dalje su aktuelne. Hodalica V-Tech sa interaktivnom tablom koja se skida; mobilni telefon igračka koju mu je kupio moj tata kada je V pokazao ogromno interesovanje za mobilne; Auto koji ispušta razne zvuke i peva pesmice na španskom (kupile su ga moje drugarice iz Španije); Prostirka za igru u vidu slagalice iz Akse; Kockice raznih oblika.

Skoro je dobio PIŠI BRIŠI tablu sa olovkom i pečatima i obožava je. Odavno baš voli da se igra sa kuhinjskim sudovima, krpama, voli da briše pod i nameštaj krpom i vlažnim maramicama, voli kutlače, plastične posudice i ovih dana se baš često igramo restorana. On se kao igra da pije nešto ili jede supu 😀

 

Voli da se igra sa svojim Zekom koji mu je takođe i uteha, njega voli da nosi sa sobom, mazi ga, a od skoro je počeo da ga kao hrani i daje mu da pije mleko iz svoje flašice.

Voli da se igra sa tatom da ga on kao juri, a Viki beži, ali uvek na kraju stane i jedva čeka da ga tata uhvati.

Sa Tedom baš uživa da se glupira, i voli da ponavlja svašta što ona kaže.

Mnogo voli da se igra u pesku i sa vodom.

 

SOCIJALIZACIJA I JASLICE

 

Prošle sedmice Viktor je krenuo u jaslice. Prva nedelja adaptacije je toliko dobro prošla, mnogo bolje nego što je bilo ko od nas očekivao. Viki je radosno išao u vrtić. Ja sam se maksimalno trudila da pričamo dosta lepo o vrtiću i baš sam potencirala da čak i previše hvalimo vrtić. On bi govorio DECA i IGA (igra) kada krenemo. Vaspitačica kaže da je zaista dobar i da se lako zaigra.

Trenutno je prehlađen pa smo morali da pauziramo jaslice i adaptaciju, ali nadamo se da će se nastaviti u istom maniru.

Viktor inače baš voli ljude, obožava kada se igra sa decom i uvek prilazi deci u parku. Prilično je oprezan, ne nameće se ali voli da je u društvu druge dece. Voli da daje svoje igračke i još uvek nismo iskusili da nešto neće da da ili da otima svoje ili tuđe. Mi ga u tom maniru i učimo od početka.

Juče smo bili u banci, on je mahao raznim ljudima u redu iza nas i slao poljupce, toliko je društven.

 

Viktor je i dalje dosta vezan za mene, u poslednje vreme često želi da ga nosim, voli da se mazi i uvek traži pažnju. Ipak, nema problema da ostane sa tatom ili bakama, to nikada nije bio problem.

 

 

Sve u svemu , mnogo brzo je porastao, svaki dan mu se divimo jer svaki dan nas sve više iznenađuje i svaki dan nam pokaže nešto novo. Mnogo je bistar i voli da uči i potpuno je šarmantan.

Dragi Viktore, naravno da te obožavamo i mislimo da si divan i neodoljiv. Uvek ćeš biti naša beba, a ovaj tekst je posvećen, naravno tebi, da pročitaš kakav si bio sa punih 20 meseci.

Voli te mama.

 

NAČINI NA KOJI NAM DETE GOVORI „VOLIM TE“

 

Mama i Tata su svakom detetu osobe broj jedan na svetu – mi smo im najbitniji, za nas su najviše vezani, nas uvek žele u svom prisustvu, od nas očekuju da smo uvek tu za njih i naše prisustvo, naši glasovi, osmesi, zagrljaji im ulivaju sigurnost. Oni znaju da ih volimo jer to osećaju i nisu im potrebne reči kao neki pečat.

Mama i Tata, sa druge strane, opet nekako podrazumevaju da ih dete voli jer – sve gore navedeno – plus i mi to nekako osećamo. Ipak, neki detetovi postupci, određeni gestovi nam to govore i više od reči.

 

 

Nedavno sam pročitala jedan članak na internetu koji mi je bio beskrajno sladak i pronalazila sam nas u njemu dok sam ga čitala.
Tema je bila emocije dece u ranom uzrastu i kako nam to bebe i mala deca nekim svojim gestovima, ponašanjem i kroz određene radnje govore da nas vole.
U ovom tekstu želim da vam ispričam šta je pisalo u tom lepom tekstu pa kada se sledeći put budete igrali ili mazili sa svojom dečicom, obratite pažnju 🙂

 

Postoji mnogo načina na koji nam deca pokazuju da nas vole i koliko su nam privržena, naravno, od maženja i umiljavanja do zagrljaja; međutim, postoje i neki drugi, njima svojstveni načini na koji oni izražavaju svoje emocije.

 

  • Da li vam se dešava da ste negde krenuli sa svojim detetom, možda baš i žurite, morate stići na vreme, međutim vaše dete je odjednom odlučilo da želi da se igra sa patikama dok vi bezuspešno pokušavate da ga obujete; ili ste krenuli niz ulicu i morate malo da požurite, a ono bi stalo u svaku baricu i tu se zadržalo ili bi se popelo na svaki stepenik na koji naiđete ili bi odjednom da zastanete pored svakog zanimljivog kamenčića ili kestena i uzbuđeno vam ga pokazuje? Poznato? Mala deca žive u trenutku i nemaju predstavu o vremenu. Osim toga njima je najbitnije što su tada SA VAMA i ništa drugo im nije bitno! Zbog toga jednostavno žele da beskrajno produže to vreme provedeno u vašem društvu.
    Zar nije jednostavno prekrasno i zaista jedinstveno što ta neka malena, predivna osoba želi svo svoje vreme da provede isključivo i samo sa vama, sa svojom mamom/tatom? Morate se složiti da je dragoceno 🙂
  • „Uhvati me ako možeš“ je jedna od dečijih omiljenih igrica sa roditeljima, to svi znamo. Oni žele da nam pobegnu, izazivaju nas da ih uhvatimo, ali isto tako beskrajno uživaju kada ih stignemo i počnemo da ih gnjavimo, golicamo i tako sve ispočetka. Viktoru je ovo trenutno omiljena aktivnost. Izaziva nas svojim smehom i trčkara, pokušava da pobegne, ali najviše voli kada ga stignemo jer se tada raspameti od sreće.
    „Toddlers have to trust that you will be there for them before they can venture out in the world. The more they venture out, the more they need to know you are there for them, Her running away is actually a way of showing just how much she loves you. She has the freedom to run because she has a secure home base (you!), the most important person in the world.”

    Njihovo “bežanje” od nas zapravo je kako autorka tog teksta kaže njihovo ubeđenje da smo im mi sigurna baza u koju uvek mogu da se vrate!
  • Mnoga deca imaju svoje omiljene igračke, plišane ili neke druge, svoje omiljeno ćebe ili nešto slično i obožavaju da ih nose sa sobom, posebno ih ne ispuštaju kada se bliži vreme za spavanje.
    Ja kao mala sam imala parčence čipke koja je inicijalno bila ukras na krevetcu koji sam ja počela da privlačim sebi, pa su je na kraju skroz iseckali ne bih li ja imala svoju „koko“. Tako sam je zvala. (Možda kao Coco Chanel – just sayin 😀 )
    Viktor ima svog omiljenog Zeku i njega u kompletu sa lažom UVEK traži kada se bliži vreme za spavanje, mada ga često uzme i kada se igra ili šeta po kući i jednostavno se sa Zekom mazi i njuška ga.
    Kažu da ove igračkice (na engleskom LOVEY) predstavljaju nas, roditelje i zamenjuju naše prisustvo tj.pomažu im da u našem odsustvu imaju „nekoga“ poznatog kraj sebe. Deo nas je kraj njih i uliva im sigurnost. Zar to nije nešto najlepše? (a po malo i srceparajuće) !
    Mi odrasli često nosimo slike dragih osoba u novčaniku ili ih držimo na radnom mestu, u knjizi i slično. Ako malo bolje razmislimo, to nije mnogo drugačije od opisanih igračkica LOVEYS  🙂
  • Jedna od stvari koja mene lično najviše izluđuje i frustrira je nered koji Viktor pravi sa hranom dok jede. Kao i sva deca, on obožava da baca, gnječi hranu i nekada je čak i razmaže po kosi, rukama, odelu i sl.
    Stručnjaci kažu da je to jedan od glavnih načina na koje dete istražuje i uči jer mu je hrana dostupna maltene konstantno. A taj njihov entuzijazam dok gnječe hranu prstićima i daju nam punu šaku ovsenih pahuljica i malina (Viktor jutros) je samo način da sa nama podele svoje uzbuđenje i zadovoljstvo i oni zapravo ŽELE DA I MI UŽIVAMO SA NJIMA. Tako da, ako ste se pitali zašto po hiljaditi put danas čistite hranu sa svega i svačega i zašto vam vaše dete pruža zgnječenu bananu i ruke pune pavlake uz širok osmeh, to je upravo zato što vas voli i deli svoje zadovoljstvo sa vama misleći da ćete biti isto toliko oduševljeni kao i ono. 😀
  • Najbolji deo svakog dana je definitivno momenat kada Viktor priđe umiljato govoreći „Maaka“ i nagne svoju glavicu ka meni i počne da se mazi.
    Nema ništa lepše od zagrljaja, i deca to naravno najbolje i znaju. Oni time pokazuju svoju ljubav prema nama, a isto tako nam pokazuju da znaju da smo uvek tu za njih.
  • Verovatno vam se kao i meni dešavalo da odete negde iz kuće i kada se vratite, kako uđete na vrata, čujete puzanje ili korake koji žustro idu ka vama uz vrisku i možda i neko brbljanje, „maaakaaaaaa“, „maaamaaaaa“! Uzvik se čuje do kraja ulice, toliko mnogo sreće i uzbuđenja zbog vašeg povratka. Nije li jasno da je to ljubav?
    Deca grade poverenje u odrasle (prvenstveno roditelje) time što se nakon svakog odlaska, roditelji i vrate. Kažu da se nikada ne treba iskradati, koliko god nama to delovalo bolje ili logično ili lakše! Srž emotivnog razvoja todlera je upravo u tom učenju da veruju odraslima da će se vratiti.
  • Da li vam se dešava da vaše dete želi da podeli omiljenu hranu sa vama?  Viktor često želi da deli svoju hranu sa nama, čak ponekad i kada je čoko smoki u pitanju 😀
    Kažu da kada deca sa vama podele nešto što im je mnogo drago, kao omiljeni slatkiš, ili možda i ona njihova najvoljenija igračka, time definitivno govore „volim te“. Deca misle da će ono što njih usrećuje, isto tako usrećiti i nas. Često se dešava da „na poklon“ dobijem na pola pojedenu plazmu ili polu-sažvakan keks… da, definitivno me voli 🙂
  • Crtanje na papiru, šaranje bojicama, žvrljanje flomasterima su jedna od omiljenih aktivnosti svakog deteta. Kada nakon završenog umetničkog dela isto poklone vama ili vam jednostavno daju na uvid, da se pohvale, to je takođe i zato što su samo za vas napravili nešto od srca i iz srca, a to govori samo jedno – LJUBAV. Deci su njihovi mama i tata uvek u mislima (aaawww!!!) Svojim crtežima oni pokazuju koliko i kako misle o nama. Čak iako je na papiru čudna žvrljotina, znajte da je namenjena specijalno za vas 🙂
  • Deca vole rutinu i određene rituale. Na primer čitanje iste knjige ili priče svako veče pred spavanje. Viktor obožava pevanje istih pesmica svako veče kada se uspavljujemo. Trenutni favorit je „Išli smo u Afriku da sadimo papriku“. On je zove „PAPIKO“ 🙂
    Deca će često tražiti da npr. pred spavanje svako veče ponavljamo iste priče, pesme ili igru. To za njih predstavlja rutinu koju rade sa nama, vole nas pa i tu našu zajedničku rutinu. A ako možda neko veče nismo tu, ta rutina će predstavljati nas. Rutina deci donosi utehu, ono što je predvidivo za njih predstavlja sigurnost i spokoj.

 

sdr

 

Sigurna sam da ste se prepoznali u mnogim od ovih situacija a to samo govori koliko zapravo lep odnos gradite sa svojom decom i koliko uživaju da vam svakodnevno govore „volim te“ na jedan zanimljiv način.

 

Love, K

MOM GUILT – MAJČINSKI OSEĆAJ KRIVICE

 

Ovo je tema o kojoj već neko vreme želim da pišem. Krivica koju osećam od kada sam postala mama. Svaka mama zna upravo u čemu pričam.

Od kada sam postala mama vrlo često se javlja taj osećaj krivice zbog raznoraznih stvari.

Danas nisam provela dovoljno kvalitetnog vremena sa Viktorom.

Moj tata ga je jutros izveo u šetnju!Možda sam trebala ja.

Jutros sam spavala do 9!! Mama je nahranila Viktora, presvukla ga i igrala se sa njim.

U petak nisam izašla sa Vladom i Viktorom u park. Ostala sam kod kuće da se odmorim.

Pre par dana sam vikala na Viktora jer je bacao hranu na pod.

Zakazala sam masažu u petak, a možda bi trebalo da budem sa Viktorom i tada.

 

Spisak se nastavlja, ide dalje, sitnice, sitnice, dete, muž, kuća, posao…. Ipak, najveći osećaj krivice se javlja kada treba da uradim nešto ZA SEBE! Još ako to podrazumeva da se sebi posvetim dok je Viktor budan, onda to dostiže totalno drugi nivo.

 

Kada je Viktor napunio 10 meseci vratila sam se na moje časove plesa. Prestala sam da idem kada sam ostala u drugom stanju jer tada je bio kraj sezone, a kada je sezona ponovo počela, ja sam već bila 6.mesec trudnoće i nisam mogla da idem na treninge. U trudnoći, a i nakon što se Viki rodio, sanjala sam da plešem! Bukvalno sam osećala kako koračam po sali Beodensa i radim određene korake. Sanjala sam JIVE, sanjala sam RHUMBU. I tako, kada je Viki imao 10 meseci, ja sam se vratila na ples. Bila sam presrećna! Časovi su mi počinjali u 21h, a Viki je tada već spavao. Bilo je ok.

Ipak, javljao se neki osećaj anksioznosti što ga ostavljam, jer – može nešto da se desi! Uvek je ostajao sa Vladom, u sigurnim rukama, najsigurnijim.  To mi je olakšavalo činjenicu da ga ostavljam. Sada sam se već navikla, pa mi ne pada teško.

Kada bih želela da odem da se vidim sa nekim, da odem na masažu ili kod frizera – uglavnom sam pokušavala da to bude kada Viki spava preko dana ili kada uveče zaspi. Jednostavno, tako mi je bilo lakše. Ipak, bila bih napeta.

Sećam se jednom sam želela da odem da kupim sebi haljinu i sandale pred leto, i Viktoru par bodića sa kratkim rukavima. Vlada je bio i više nego raspoložen da ostane sa njim, a plus je i njegova mama tada bila u Beogradu, pa sam otišla. Zvala sam ih nekoliko puta da proverim šta rade, kako je on, da li da se vratim. Doduše, tada sam još uvek dojila Viktora pa je osećaj napetosti i anksioznosti bio ogroman.

Kada sam postala mama, naravno, sve se promenilo. Preplavljujuća ljubav prema tom malenom biću koja obuzima celo tvoje telo i dušu i misli. Bukvalno gledaš svoje sopstveno srce kako kuca izvan svog tela. Više nisi sama sebi na prvom mestu. Ti dani su gotovi. Svoje potrebe stavljaš na poslednje mesto. Ok, možda ne baš na poslednje, ali svakako ne na prvo. Svaka mama će se složiti verovatno i prepoznati. Još uvek se dešava da moram sebe da podsetim da pijem vodu, pojedem nešto ili odem da piškim. A na samom početku, to je bila svakodnevnica.  Svaka mama jednostavno pored svih tih obaveza i brige o bebi, jednostavno zaboravi na sebe. I to je normalno, i na početku neizbežno.

 

Sada, kada je Viktor malo porastao, pokušavam da nađem više vremena za sebe. Znam koliko je to važno. Za svaku osobu važi jedna istina – ne postoji ništa važnije od brige o sebi! Naravno, svaka mama će pomisliti da je na prvom mestu briga o deci. Jeste, ALI – Da li smo loše majke ako redovno odvojimo vreme samo za sebe??? NE!
Briga o sebi je od neverovatne važnosti za svaku jedinku, pa tako i za nas mame, jer kako ćemo biti dobra mama , zdrava mama, snažna, ako ne vodimo računa o svom zdravlju kako fizičkom, tako i psihičkom (mnooogo bitno)!
Shvatam da me vreme provedeno sama sa sobom, radeći stvari SAMO ZA SEBE, ne čini lošom i sebičnom majkom – naprotiv! Svakoj mami je potreban ventil, predah, odmor. One koje kažu da im ne treba – nisu iskrene prema sebi i drugima, znajte da je tako. Ako izdvojite vreme za sebe, da prošetate, odete na masažu, manikir ili kafu sa prijateljicom, u šoping ili jednostavno ostanete kući da odmarate – to NE ZNAČI da ste sebična ili ne dovoljno dobra i posvećena mama. To zapravo znači da ćete se kući vratiti osvežena, relaksirana, opuštenija. A to opet znači da ćete biti BOLJA MAMA, BOLJA SUPRUGA, BOLJA OSOBA!

Osećaj krivice će ostati, on je uvek tu. Da nas podseti da imamo mladunče kome smo potrebne. Ali znajte da će baka sasvim solidno promeniti bebinu pelenu, tata će sigurno uspeti da ga/je obuče i prošeta po parku sam, bebac će biti i više nego srećan što je izašao u šetnju sa tatom/ bakom/ dekom/ tetkom a vama će se obradovati do neba kada vas vidi.

Odvoji vreme za sebe, svakoga dana, svake nedelje. Pola sata, dva-tri sata, ceo dan – koliko god je potrebno. Prigrli i prihvati taj osećaj krivice, ali prihvatimo ga kao nešto najnormalnije i neka nam on bude podsetnik da ćemo svojoj deci od najveće vrednosti biti zdrave, srećne, zadovoljne i raspoložene i da je vreme izdvojeno za nas, svakako ulaganje u njih.

 

Love, K

 

 

KRAVLJE MLEKO ILI AD FORMULA NAKON PRESTANKA DOJENJA?

 

Dosta se diskutuje u skorije vreme o prednostima i manama kravljeg mleka za ljudski organizam. Da li nam je zaista potrebno i da li ljudski organizam ima koristi od njega? Da li je prirodno da ljudi piju kravlje mleko jer ono je predviđeno za ishranu teladi? Za razliku od ljudi koji nakon prestanka sisanja, piju mleko životinjskog porekla, telad a ni bilo koji drugi sisari nikada više ne piju mleko. Ja sam malo istraživala na ovu temu pa pročitajte šta kažu najnovija istraživanja.

Viktora sam dojila 10 meseci, za nas se tako ispostavilo. U toku dojeničkog perioda, dodavali smo i dohranu tj.ad formulu.  OVDE možete pročitati celu našu priču o dojenju, kako je to izgledalo i kako sam se izborila sa preteškim početkom. A na mom YOUTUBE kanalu možete pogledati i moj video o dojenju.

Danas Svetska zdravstvena organizacija savetuje majkama da doje decu do kraja druge godine života, naravno ukoliko je moguće, ali svakako u toku prve godine života, minimum 6 meseci. S obzirom da smo mi i u nekim periodima dojenja dodavali ad formulu, mi smo nekako spontano nakon prestanka dojenja odlučili da nastavimo sa formulom, a ne da pređemo na kravlje mleko. Zašto?

Kao i oko svega vezano za mog sina, dosta se informišem unapred i istražujem. Tako sam i za izbor mleka nakon prestanka dojenja.

ADAPTIRANE MLEČNE FORMULE SU BOLJI IZBOR ZA DETE NAKON DOJENJA

  1. Proteini – Kravlje mleko ima dosta više proteina nego majčino mleko i ljudski organizam ga prepoznaje kao strano telo i imuno sistem počinje da stvara antitela. Iako je protein bitan za razvoj dece, njegovo nagomilavanje i višak mogu biti problem kod funkcionisanja bubrega. Glavni protein u kravljem mleku je kazein. Ljudski organizam ne uspeva u potpunosti da preradi kazein i to dovodi do njegovog TRULJENJA u crevima. Toksini koji tada nastaju povećavaju kiselost organizma.
    S druge strane, adaptirane formule imaju sličan proteinski sastav kao i majčino mleko pa su zato bolji izbor.
  2. Kalcijum – Majčino mleko se dosta razlikuje od kravljeg. Litar kravljeg mleka sadrži 1200 mg kalcijuma, dok majčino mleko sadrži samo 300mg. Ipak, iskorišćenost kalcijuma iz majčinog mleka je 4 puta veća nego ona iz kravljeg. To je zato što kravlje mleko sadrži mnogo fosfora i kazeina koji ne dozvoljavaju apsorpciju kalcijuma. Što se ad formula tiče, one sadrže dovoljne količine kalcijuma koji je potreban bebama, ali takođe sadrži i gvožđe, jod, neophodne vitamine i minerale, dobre masti, folnu kiselinu itd.
  3. Dobro je za kosti? – Koliko puta smo svi čuli onu dobru staru „Pij mleko, dobro je za kosti“ ili „Ako piješ puno mleka, imaćeš jake i čvrste kosti“. Kravlje mleko ima tri puta više belančevina nego majčino mleko pa se njegovom prekomernom upotrebom stvaraju metabolički procesi koji mogu imati štetan uticaj po zdravlje kostiju. Novija istraživanja pokazuju da zapravo mleko može imati loš uticaj na kosti jer izaziva gubitak kalcijuma iz kostiju. Jedna studija koja je sprovedena na uzorku od preko 77 000 žena starosti od 34-60 godina pokazala je da su ispitanice koje su češće konzumirale kravlje mleko češće lomile kosti. Zaključak – veza između jakih i zdravih kostiju i mleka ne postoji.
  4. Gvožđe – Česta upotreba kravljeg mleka, a posebno pasterizovanog, ometa apsorpciju gvođža, što često može biti uzrok anemije kod dece i odraslih. Često dolazi i do prekomernog stvaranja sluzi u organizmu i razvoja gljivica. To je sve češće danas glavni uzrok za pojavu alergija i astme. U ad formulama se nalazi dodato gvožđe, pa nema straha od ovog problema.
  5. Intolerancija na laktozu – U današnje vreme sve veći broj ljudi ispoljava intoleranciju na laktozu. Laktoza je prirodni šećer koji se nalazi u mleku. Ova intolerancija se ispoljava stomačnim problemima, mučninom, dijarejom, povraćanjem jer organizam ne uspeva da svari laktozu.
    Za decu koja imaju ovaj vid intolerancije, postoje specijalne formule koje ne sadrže laktozu.
  6. Pasterizacija – Pasterizacija je proces kojim se mleko zagreva na temperaturi do 130 stepeni da bi mu se produžio rok trajanja. Pasterizacijom se u mleku uništavaju dobre bakterije (laktobacili, bifidus) koje bi ga sačuvale od kvarenja. Može se lako pokvariti ako stoji na neadekvatnoj temperaturi (ja sam se nekoliko puta otrovala od pokvarenog mleka u kafi!). Pasterizacijom se još uništava i vitamin C, oštećuju se B vitamini, neki minerali i kalcijum se ne mogu absorbovati.

 

Ovo su naši razlozi ne prelaska na kravlje mleko nakon prestanka dojenja. Svi su potkovani činjenicama a osim toga, danas za kravlje mleko ne možemo ni biti sigurni kakvog je kvaliteta. Kvalitet mleka zavisi od vrste ishrane koju su krave dobijale. Da li je to bila ispaša na nekoj livadi ili stočna hrana puna hormona, antibiotika i hemikalija – ogromna je razlika!

Često čujem komentare poput „pa vi ste ludi, formula je preskupa, a i lakše vam je da mu dajete kravlje mleko“. Da, jeste jeftinije da kupimo kravlje mleko, ali da li je zdravlje mog deteta toliko jeftino???

 

Postoje neke alternativne namernice koje su dobre po ljudsko zdravlje. Jako je zdravo konzumirati kefir, kiselo mleko, jogurt (fermentisani mlečni proizvodi). Ja sam jako dugo imala problema sa gastritisom i rešila sam ga redovnom upotrebom kefira koji sam sama pravila.
Takođe, sledeće namirnice imaju daleko više kalcijuma od mleka, pa nije loše ubaciti ih u ishranu:
badem, lešnik, soja, kelj, orah, seme bundeve i suncokreta, susam, spanać, peršun.
Odličan izbor namirnica koje možete ubaciti u svoju ishranu su i biljna mleka. Jako su ukusna, mi koristimo bademovo mleko, pirinčano, mleko ovsa. Koristimo ih uglavnom za pripremu smutija i šejkova od voća i povrća. Recept za nas omiljeni porodični jutarnji smuti možete pogledati OVDE.

 

Nadam se da vam je ovaj tekst bio od neke koristi i da ćete malo razmisliti i možda i sami odraditi istraživanje na ovu temu pre uvođenja kravljeg mleka svome detetu.

Love, K

POLAZAK U JASLICE – ADAPTACIJA, SEPARACIONA ANKSIOZNOST I ZAŠTO SU DOBRE

 

Moj 18-mesečni sin uskoro treba da krene u jaslice. Dobili smo sjajan vrtić koji nam je jako blizu kuće i čuli smo pozitivna iskustva roditelja čija deca već idu tamo.

Prema Viktorovom odnosu sa drugom decom imam jak osećaj da će zavoleti vrtić i da će mu se svideti da deo dana provede u grupi dece sličnog ili istog uzrasta.

Naravno, kao svakog roditelja, brine me adaptacija koju prati i strah od odvajanja (separaciona anksioznost). Pomisao na njegovo malo okruglo lice koje tugaljivo izgovara „MAMA“, pruža mi rukice i počinje da plače, mi bukvalno razara srce! Zna se kome će ovde definitivno biti teže!

Do sada sam pročitala uputstva i savete na tu temu psihologa iz našeg vrtića, slušala iskustva i savete vaspitačica, pročitala bezbroj blogova, različitih novinskih i web članaka na tu temu, ali ipak…!

 

SEPARACIONA ANKSIOZNOST ILI STRAH OD ODVAJANJA

Kada dete pođe u jaslice dešava se mnogo promena odjednom. Promene i nama odraslima teško padaju, posebno ako ih je dosta u isto vreme. Detetovim polaskom u jaslice menja se pre svega njegovo okruženje – sigurnost porodičnog doma menja se nečim nepoznatim, zatim njegova rutina i način života, i takođe činjenica da nisu sva pažnja i briga usmerene konstantno na njega.
Odvajanjem dete počinje da shvata da je ono zasebna osoba u odnosu na svoju mamu i tatu (da, dobro ste pročitali – bebe i jako mala deca ne razumeju da su oni posebna jedinka već doživljavaju sebe i mamu/tatu kao jedno), i često im to novo otkriće izaziva strah i čak i tugu. To je sve normalan deo odrastanja u ranom detinjstvu.
Strah od odvajanja je upravo strah deteta da može biti razdvojeno od majke. Takođe, bitno je naglasiti da ovaj strah ne postoji isključivo kod deteta već i kod majke i posebno je izražen u prve 3 godine detetovog života. Za malo dete svako odvajanje od majke predstavlja strah jer je to svet van njegove sigurne zone. Dete može ispoljavati čak i burne manifestacije straha u prvom periodu razdvajanja. Može biti plačljivo, uznemireno, loše spavati ili jesti, često se buditi noću. Takođe, neretko dolazi do takozvane regresije – pojava kada dete koje je npr.prohodalo počinje ponovo intenzivno da puzi, ako je naviklo na nošu ponovo piški u gaće, prestaje da komunicira ako je lepo propričalo i slično. Ovakve situacije uglavnom prođu detetovim privikavanjem na jaslice, dadilju, vrtić.

“Separacioni strah je normalna pojava kod deteta i roditelji treba da dete polako, u skladu sa njegovim uzrastom, navikavaju na samostalnost.”

 

ADAPTACIJA NA JASLICE I VRTIĆ

Već sam ranije pisala na temu privikavanja na vrtić i taj tekst možete pročitati OVDE.
Neophodno je i najbitnije da je adaptacija postepena i da se sprovodi određenim ustaljenim koracima. Polaskom dece u vrtić vaspitači postaju naši partneri u odgajanju i vaspitanju naše dece tako da je potrebno izgraditi dobar odnos sa njima. Kao i za svaki odnos koji želimo da razvijamo i negujemo, potrebno je dosta truda sa obe strane. Kao i uvek, ključ je komunikacija.
Kao roditelj kome je takođe jako teško što se razdvaja od svog deteta, kažu da je jako bitno da podržimo povezanost između deteta i vaspitača kao i poverenja koje dete u njega ima. Takođe, jako je bitno pustiti dete da ostvari interakciju sa drugom decom tako što ćemo se povući kada vidimo da su se deca zaigrala i ne upadati im u njihov svet sa svojim dobacivanjima i idejama.

Savet koji smo dobili od psihologa iz našeg vrtića ću podeliti sa vama, a on glasi: „Ponavljajte mantru: I OVO ĆE PROĆI. Vi ste odrasli, odgovorni i vi morate biti detetova baza podrške i sigurnosti. Kada vaše dete preplave neprijatne emocije, zapamtite, to je njegova kriza a ne vaša, DIŠITE DUBOKO I SMIRITE PRVO SEBE. Zatim tihim i nežnim glasom i nežnim rukama vodite vašeg mališana kroz njegovu krizu.“

Tokom adaptacije deca prolaze kroz veliki stres i važno je da im se potpuno posvetimo nakon povratka iz vrtića, da provedemo ostatak dana zajedno i pružimo im dosta ljubavi, nežnosti, smeha, zagrljaja, poljubaca jer time im pomažemo da se oslobode tenzije koja se nakupila tokom dana.
Takođe, treba da naučimo decu da su SUZE OK! Jer tuga nije nešto što bi trebalo sakriti i potisnuti, već prihvatiti i izraziti. Roditelji I generalno odrasli često prema dečijim suzama imaju čvrst negativan stav – “suze su za slabiće” , “velika deca ne plaču” , “plaču samo kmeze” , „plakanje je za devojčice“ i slično. Tim rečima deci se šalje upravo ta poruka da su suze pogrešne i da ih treba potisnuti. Ipak, ako je vaš mališan tužan i plače prilikom razdvajanja od vas (mene ovo tek čeka, ali prenosim savet iskusnih i stručnih lica),  „umesto – Nemoj plakati, smiri se, vidiš da te svi gledaju- možete reći „Zlato, u redu je, možeš da plačeš.“

 

ZAŠTO SU JASLICE DOBRE

Odabir odgovarajuće i najbolje opcije za čuvanje deteta je broj jedan kada se približi vreme da mama krene na posao. U mom slučaju, ono što bih definitivno preferirala je da ja budem sa Viktorom do njegove treće godine. Zašto tako? Pa u razgovoru sa nekoliko stručnih lica, među kojima su i dečiji pedagog, vaspitačica i socijalni radnik, došla sam do zaključka da deci mlađoj od tri godine nije neophodna ta vrsta socijalizacije koju vrtić obezbeđuje. Deci tog uzrasta je i dalje najbolje kod kuće sa mamom dok ne napune tri godine. Ipak, mi dete upisujemo u jaslice. Naravno, razlog broj jedan je – za sada mama mora na posao. Opciju dadilje smo odbacili u startu. A baka i deka servis nama nije dostupan jer nam bake i deke ne žive u Beogradu, a neki još uvek rade.

Jedina preostala opcija su dakle jaslice.

Nakon podrobnog istraživanja na ovu temu, moj zaključak je sledeći – postoje i neke dobre stvari kod jaslica.

 

  1. Jaslice su dobra priprema za školu
    Za decu je jako korisno da budu u grupi sa drugom decom. Deca se u jaslicama uče socijalizaciji, uče se da dele sa drugom decom, da poštuje druge kao i svoje okruženje. Vrlo važna veština koju deca počinju da uče u vrtiću je upravo i strpljenje, samokontrola i upravljanje sopstvenim emocijama.
    Tu se uče i neke praktične stvari kao što su pranje ruku, slaganje igračaka, obuvanje cipelica i slično.
  2. U jaslicama se podstiče igra
    Igranje sa drugom decom podstiče socijalne veštine a bitno je i za sticanje samopouzdanja. Bitno je da se deca podjednako igraju i napolju i unutra. Jako je dobro što u jaslicama i vrtićima ne postoji TV u učionici pa se tako deca koncentrišu na igru. Kroz igru deca se razvijaju, razvijaju koordinaciju, balans, jačaju mišiće. Takođe, u vrtiću je veća verovatnoća da će moći kroz igru da prave veći nered nego kod kuće, što je odlično za decu.
  3. U jaslicama se podstiče korišćenje noše
    Kod kuće se ovaj momenat možda nekada isuviše odlaže, ili se možda kasno i razmišlja o tome. To naravno nije presudno jer sva deca će naučiti da koriste nošu u jednom momentu, ali deca u vrtiću kopiraju drugu decu i lakše prihvataju promenu ako se dešava u kolektivu.
  4. Deca u jaslicama stiču drugare i uče se socijalizaciji
    Kao što već pomenuh, socijalizacija je ključna za razvoj dece. Kažu da ono što deca dobijaju od svojih vršnjaka, i to uzbuđenje pri igranju ne može zameniti ni jedan roditelj 😀

 

Kvalitetne jaslice, sa dobrim osobljem, punim znanja i iskusta, i povrh svega entuzijazma za rad sa decom, pruža deci sledeće: zabavu, izazove, sigurnost, prijatelje.

Naravno da se mala deca lepše osećaju kod kuće sa mamom, ali zaključak je da gde god dete na kraju bude, kvalitet nege u toku dana je najbitniji. Svi roditelji su različiti i različito provode vreme sa svojom decom. U jednoj činjenici svi smo ipak isti, a to je da definitivno želimo najbolje za svoju decu.

Jedno istraživanje Univerziteta Oksford i Londonske ekonomske škole je pokazalo da je deci bolje u jaslicama nego kod kuće. Ja iskreno ne verujem 100 %, ali evo da vam prenesem šta tvrdi istraživanje.
Istraživanje navodi da je deci bolje u jaslicama jer tamo se uče svakodnevnim veštinama i socijalizaciji, dok kod kuće, usled nedovoljne stimulacije primerene za taj uzrast, često se dešava da deca kasno progovore.
Naime, istraživanje je sprovedeno na uzorku od 800 majki iz Nemačke o napretku njihove dece kada su imala 2-3 godine. Njima su postavljena pitanja poput „Da li Vaše dete ume da seče papir makazama?“ , „Da li Vaše dete izgovara rečenice od dve reči?“ .
Istraživači su došli do zaključka da aktivnosti koje se sprovode u jaslicama poput pevanja pesmica, čitanja priča, bojenja, umetnosti, igrica imaju pozitivan uticaj na razvoj govora, motoriku i da te aktivnosti zapravo čine decu najsrećnijom.
Iznenađujuće otkriće do kog su došli je da izlazak u šetnju ima negativan uticaj na motorički razvoj bebe, a oni su naveli da je mogući razlog to što dete većinu tog vremena provede u kolicima.

Zaključak je opet dvostran – ako se sve pomenute aktivnosti sprovode sa roditeljima kod kuće, uticaj na razvoj deteta je pozitivan. Ono što ja na kraju ovog teksta želim da naglasim (možda da bih sebi olakšala Viktorov polazak u vrtić) je da jaslice definitivno jesu korisno mesto za dete, mesto gde će se njegov potencijal i veštine razvijati na dobar način.

Love, K